Da li su dovoljni hidratantni preparati da bi koža održala potrebnu vlažnosti, ili pak joj je potrebna dodatna nega? Kao i koju ulogu u toj dodatnoj nezi igraju emolijensi. To bi bila tema poslednje kolumne u ciklusu na temu hidratacije.
Zima i hladno vreme sa sobom nose posledicu suve kože. Ponekad, koža može biti toliko suva da je i ispucala, što neretko rezultira i bolom. U takvim slučajevima, sama hidratacija nije dovoljna, već bi trebalo kombinovati humektanse sa supstancama koje će sprečiti dodatni gubitak vlage iz dubljih slojeva kože – emolijensima.
Emolijensi spadaju u grupu kozmetičkih preparata koji sprečavaju kožu da se isuši i izgubi veću količinu vlažnosti. U ovu grupu uglavnom ulaze „bogatije” kreme, losioni, masti, namenski preparati, ali i biljna ulja i masti. Emolijensi mogu biti prirodnog i sintetičkog porekla. Hidriraju kožu, omekšavaju je, umiruju. Važni sastojci emolijentnih preparata (već gotovih kozmetičkih proizvoda) su supstance koje privlače molekule vode, vezuju ih za sebe i zadržavaju i održavaju na površinskom sloju kože, a nazivaju se humektansima. Najkorišćeniji humenktas je glicerin, a sve veću pažnju dobija i hijaluronska kiselina. Svaki humektans predstavlja emolijens, ali nije i svaki emolijens humektans.
Kada gornji slojevi kože ne dobijaju ili ne sadrže dovoljnu količinu vode, koža postaje suva i ispucala, a to ostavlja praznog prostora između ćelija, što dovodi do mikrošupljina na površi, a svetlost se manje reflektuje i mi to detektujemo kao neravnine – bore, smežuranost itd. Emolijensi popunjavaju te praznine lipidima, odnosno potrebnim masnim supstancama, što čini kožu uglađenijom i mekšom.
Mnogi mešaju proizvode za hidrataciju i emolijense. Emolijens je supstanca ili više njih, u nekom kozmetičkom proizvodu, koja omogućava da se održi odgovarajuća hidriranost kože, dok druge supstance (uglavnom su to humektansi) u proizvodu obezbeđuju tu hidriranost.
Emolijensi i njihova podela
Koja vrsta emolijensa je prava za vas, određuje se na osnovu stanja kože i problema i dela tela na koji se primenjuje. Kako emolijensi „hrane” kožu potrebnim lipidima, tako su oni, uglavnom, prirodna ulja i masti (buteri).
Maslinovo ulje vekovima nalazi primenu u nezi kože. Još u doba antičke Grčke i starog Rima korišćeno je za negu tela. Bez obzira na pol i starosnu dobi, nalazilo je primenu i nekoliko puta dnevno. Prva upotreba javlja se u proizvodnji sapuna, gde je prvi put i uočeno da njegovom upotrebom koža postaje mekša i svilenkastija.
U drevnom Egiptu, maslinovo ulje se koristilo kao baza za proizvodnju parfema ali takođe koristili su ga i u čistom obliku kako bi kožu zaštitili od grubog i suvog vazduha ali i od peska i prašine.
U modernom dobu, dijapazon ulja koji se primenjuju u kozmetici je veoma širok. Prošle godine „kozmetičkom” pistom zavladao je trend ulja šipurka (rosehip seed oil). Nalazi primenu u mnogobrojnim proizvidima, a najzapaženiji su serumi na bazi ovog ulja.
Zašto je baš ovo ulje favorit među emolijensima?
Lagane teksture i odličnog viskoziteta, ulje šipurka, ili često nazivanog i uljem plodova divlje ruže, odlično pristaje svim tipovima kože. Spada u nekomedogene ingredijente (ne zatvara pore i ne prouzrokuje nastanak komedone). Koža ga brzo apsorbuje, a vitamini A i E čine ga odličnim antioksidansom i saveznikom protiv bora.
S druge strane, buteri tek sada privlače sve veću pažnju. Najviše i najčešće korišćeni shea buter svoje mesto zauzima skoro u svim proizvodima za negu. Mnoge kreme i losioni sačinjeni su na bazi ovog butera, ali veoma često koristi se samostalno ili kao glavni nosioc proizvoda (body butter-i i body scrub-ovi).
Iako predstavlja izrazito masnu supstancu, ovaj buter na skali komedogenosti prisvaja nulu što ga čini ne-komedogenim proizvodom, odnosno ne postoji nikakava šansa da zapuši pore. Kada je koža izrazito suva, toliko da dolazi do perutanja, shea buter predstavlja odličan izbor za revitalizaciju jer sadrži veliki broj vitamina i minerala. Koža ga nešto sporije apsorbuje, te nije pravi izbor za one koji „ne mogu da čekaju”.
Pored ulja i masti, postoje i tzv. specijalni emolijensi kao što je skvalan ili specijalizovani trigliceridi za kožu, kao i razne supstance na bazi silikona.
Benefiti emolijenasa
Skoro svi, s vremena na vreme, imamo problema sa suvom, izritiranom i ispucalom kožom, što je posebno izraženo u zimskom periodu kada je vazduh suv, hladan i nešto više zagađen. Suvu kožu mogu, takođe izazvati i njeno prečesto čišćenje sa agresivnim preparatima, koji neretko sadrže viši procenat alkohola.
Emolijensi su neizostavni deo i kod stanja kao što su ekcem, psorijaza, atipični dermatitis… U tim stanjima, koža je podložnija infekcijama te emolijensi predstavljaju i odličnu zaštitiu od mikroba.
Kada i kako ih koristiti?
Zavisno od problema i stanja kože, određenu količinu emolijensa potrebno je primenjivati redovno. Preporučeno doziranje je dva do četiri puta dnevno, a obavezno odmah nakon što je koža hidrirana, kako bi što duže zadržala vlažnost. Tako npr. 3 minuta nakon tuširanja ili pranja ruku, ili pak nakon primene seruma (npr. onog sa hijaluronskom kiselinom). A što su simptomi suve kože izraženiji to njihova primena trebalo bi da bude učestalija.
Emolijensi prvenstveno utiču na oporavak suve, osetljive i izritirane kože. Veoma je važno naći jedan ili dva preparata koji vam odgovaraju i ostavljaju prijatan osećaj. Emolijensi najbolje „rade” kada se koriste često i redovno, a koliko brzo se njihov učinak može primetiti bićete iznenađeni, a koža od suve i ispucle postaje meka i negovana.
