SEO ili Search Engine Optimization je optimizacija sajtova i njihovog sadržaja za pretraživače. Iako zvuči rogobatno, i deluje kompleksno, osnove su lako savladive. Caka je u razumevanju rečnika i potreba publike kojoj se nešto plasira, kao i konstantnoj primeni tehnika.
Neki bi rekli da je tako u svakoj grani marketinga. Ima i neupućenih koji kažu kako je SEO nešto jako komplikovano što ne može da se objasni, i da je uz to spamerska tehnika koja “ne radi”.
Pošto na Amplitudama negujemo praksu da je sve moguće razumeti i naučiti, hajde da raščlanimo i ovog digitalnog bauka tako da ga svi razumemo.
Google i njegovi algoritmi
Internet pretraživači rađaju se devedesetih godina prošlog veka, od Altavista-e, preko Yahoo-a, Bing-a i Google-a, do Yandex-a. Početkom dvehiljaditih internet postaje sve dostupniji regularnim korisnicima. Tada kreće i dominacija Google-a, a o zastupljenosti ovog pretraživača na svetskom nivou govori činjenica da je guglati postao glagol koji zamenjuje glagol pretražiti – i to na više jezika.
Vremenom Gugl kao pretraživač postaje sve sofisticiraniji. Ali, šta uopšte to znači i zašto je potrebno da se sadržaj na njima optimizuje?
Kao i sve na internetu, Gugl je u stvari program. Osnovu ovog programa čini baza podataka u kojoj se nalaze sajtovi koji žive na internetu – dakle online. Mi, kao korisnici, ukucamo upit za pretragu, a algoritam nam iz baze izvuče sajtove koji najbolje odgovaraju našem upitu, lokaciji i prethodnim interesima odnosno pretragama.
Kako sajtovi ulaze u bazu i kako algoritam zna šta najbolje odgovara našem upitu?
Postoje kodovi koji pretražuju internet i prolaze kroz sajtove, sakupljajući informacije koje potom skladište u bazu. Ti kodovi se popularno nazivaju crawler-i, i uglavnom se vizuelno predstavljaju kao pauci.
Osnova rada svih pretraživača je ista, ali razlikuje se njihova razvijenost. Trenutno je za svetsko tržište najrazvijeniji Gugl, sa fokusom na engleski jezik. Odmah posle njega je Jandeks (Yandex), sa fokusom na ruski.
Kod Gugla je karakteristično da sa svakim novim ažuriranjem programa kodovi postaju sve prefinjeniji i osetljiviji – kako oni koji skladište podatke, tako i oni koji isporučuju rezultate korisniku prilikom upita.
Neki od osnovnih podataka koji se uzimaju u obzir prilikom skladištenja podataka su:
1. Brzina učitavanja sajta i svakog sadržaja na sajtu pojedinačno (npr. koliko brzo se učitava osnovni kod, a koliko multimedijalni sadržaj);
2. Korisničko iskustvo – koliko je sajt jasno struktuiran, i koliko je sadržaj povezan;
3. Kvalitet i relevantnost sadržaja na sajtu – sadržaj radi sadržaja ne prolazi, pa već jedno desetak godina;
4. Autoritativnost autora sadržaja – ovo se posebno strogo uzima u obzir kada je u pitanju osetljiv sadržaj, tipa medicina i zdravstvene preporuke.
A šta kod uzima u obzir kada isporučuje rezultate?
- Istoriju tvoje pretrage – ovo posebno važi ukoliko imaš vezan mejl za pretraživač (npr. Google Chrome i Gmail);
- Tvoju lokaciju – isti upit daće ti različite rezultate ukoliko guglaš iz Srbije, iz Holandije ili Španije. Svaka od ovih lokacija ima svoju bazu podataka i svoje algoritme koji se optimizuju i usavršavaju za tu geografsku lokaciju i taj jezik.
- Jezičku konstrukciju – ovo je doduše važno za pretrage na domaćim jezicima, jer algoritam nije još uvek dovoljno jezički senzitivan da razazna sva poklapanja koja naš jezik sadrži (rod, broj, padež i sl.), nego ih još uvek, mahom tretira kao posebne upite.
- Upite drugih ljudi – na kom tipu sadržaja su se ljudi najviše zadržavali kada su guglali taj isti upit, a sa kojih su izlazili posle nekoliko sekundi. Na osnovu toga, algoritam procenjuje šta je namera upita iliti search intent-a i ispostavlja sadržaj koji zadovoljava tu nameru.
Kodovima je potrebno nekoliko nedelja da obiđu sve adrese za svoju geo-lokaciju. Ovde posebno pate novi sajtovi, te se može desiti da je potrebno da prođe i do šest meseci od meseca objave tvog sajta dok se ne nađeš u Guglovoj bazi. Onog momenta kada se nađeš u bazi, to znači da si indeksiran(a).
Ovo naravno važi za sajtove koji imaju svoj domen – npr. imedomena.com (kao što je amplitudemagazin.com). Ukoliko nemaš svoj domen, nego si deo velikih domena i tvoja adresa je npr. wordpress.com/mojblog, tvoj sajt se ne indeksira kao zaseban sajt, nego se navodi kao jedna od bezbroj stranica njihovog domena i tvoj sajt Gugl ne uzima u obzir prilikom izbacivanja rezultata za pretragu.
SEO: podela
Krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih, optimizacija za sajtove je bila vrlo jednostavna i spamerska tehnika. Sve što je bilo potrebno jeste da uguraš tonu ključnih reči na tvoju stranicu, i onda da tu istu stranicu linkuješ po forumima, i komentarima itd. Tada je prosto mogućnost koda i softvera bila manjeg opsega nego danas.
Kako su se razvijali pretraživači, tako se podizao i nivo optimizacije. Dodatno je uticalo povećanje količine objavljenog sadržaja na internetu. Samo blog postova se objavi preko 70 miliona mesečno u 2021, a gde je sav ostali sadržaj kao što su prodajne stranice, video, audio…
Vremenom je i posao optimizacije postao toliko kompleksan da se sada deli u tri osnovna sektora. Oni pokrivaju osnovne zahteve za Guglove algoritme. Pored njih u optimizaciju se od nedavno aktivno uključuju i dizajneri, posebno oni sa prefiksima UX, zatim copywriter-i i content writer-i (bukvalno prevedeno pisci prodajnog teksta i pisci sadržaja). Oni mogu da imaju razne prefikse, ali o tome u drugim tekstovima.
- Technical SEO / Tehnički SEO
Tehnički SEO podrazumeva optimizaciju tehničkih aspekata sajta. Ovde je karakteristično da postoje dve struje – jedna koja ima developersku pozadinu i poznaje programske jezike i druga koja ne zna ništa na tu temu.
Prva struja je fokusirana na Pajton (Phyton), C i C++, jer su to jezici kojim je isprogramiran i sam Google. Uz to poznaju najčešće Javu i HTML, jer se oni najčešće koriste za izradu sajtova. Oni se bave i dijagnostikom i implementacijom. To znači da uz pomoć drugih alata i programa mogu da detektuju probleme na sajtu i implementuju rešenje, uz proveru kroz kodove u Pajtonu kako bi simulirali rad Guglovog softvera.
Druga struja često ne poznaje ni jedan programski jezik osim HTML-a. Međutim, pripadnici ove struje izuzetno dobro barataju alatima i često su pre toga bili posvećeni on-page i off-page optimizaciji, te znaju kako da optimizuju sajt za potrebe korisnika. Oni vrše dijagnostiku i potom sarađuju sa developerskim timom kako bi došlo do implementacije.
Svi oni bave se:
- Arhitekturom sajta
- Brzinom sajta
- Procentom indeksiranosti sajta
- Uvezivanjem dodatnih alatki, njihovim promatranjem i sl.
- Kreiranjem i optimizacijom tzv. mapa sajta
- On page SEO / Optimizacija na sajtu
Iako na prvi pogled deluje zbunjujuće, u pitanju je optimizacija sadržaja na sajtu. Ovde postoji najviše struja, čak je razvoj uznapredovao toliko da dolazi do pojave content departmana (departmana za sadržaj), CRO departmana, UX departmana (za koje sledi objašenjenje), itd.
Glavna razlika između tehničke i optimizacije na samom sajtu jeste što je prva vidljiva Guglovim kodovima – onim tzv. paucima, dok je on page optimizacija vidljiva samom korisniku.
Content departman se bavi optimizacijom sadržaja. Iako se content vezuje samo za blogove, referira se u stvari na sav pisani, video i audio sadržaj. Korisnici drugačije čitaju sadržaj na digitalnom medijumu, u odnosu na analogni te je potrebno sve drugačije organizovati – od boja i lociranja do specijalno dizajniranog formatiranja i pisanja za digital.
U ovom departmanu mogu da rade: marketari sadržaja, strategisti sadržaja, urednici sadržaja, pisci sadržaja…
CRO departman optimizuje stranice na sajtu za povećanje procenta korisnika koji izvode željenu radnju na veb lokaciji. Te željene radnje mogu biti: pretplata na bilten, prijave na listu, prijave za probni period korišćenja proizvoda i/ili usluge, kupovina i slično… CRO je zapravo skraćenica od Conversion Rate Optimization – što znači optimizacija stope konverzije.
Ovde može da bude preletača iz drugih sektora i departmana (uglavnom onih koji imaju realan kontakt sa korisnicima/kupcima), kao i onih koji kreiraju sadržaj, ali sve više dolazi do specijalizacije, pa ovde možete naći UX dizajnere, UX copywriter-e, CRO specijalizante i slično.
Poželjno je uvek da u te procese budu uključeni ljudi iz prodaje, svih SEO departmana, i korisničke podrške kako bi se uočili svi problemi i manjkavosti sa kojima se (potencijalni) klijenti susreću.
UX departman se bavi istim stvarima kao i CRO, s tim što UX ima korisničko iskustvo kao glavnu metriku, dok CRO tim ima porast konverzije kao glavnu metriku.
Svi oni bave se:
- Ispostavljanjem najvalitetnijeg mogućeg sadržaja za svoju ciljanu publiku
- Istraživanjem publike, tržišta i konkurenata
- Uvezivanjem sadržaja tako da sajt bude jedna smislena celina
- Unapređivanjem korisničkog iskustva (da je korisniku uvek sve jasno i da može veoma lako da se snađe na svakoj stranici čak i kada prvi put “sleti” na nju).
- Off-Page / Optimizacija van sajta
Kako se optimizacija sajta vrši van sajta? Ako se sećaš svih onih stvari koje smo pobrojali da se uzimaju u obzir prilikom indeksiranja sajta i skladištenja podataka, preostalo nam je još samo da se pobrinemo za autoritativnost.
Autoritativnost jednog stručnjaka se gradi tako što osoba studira određeno polje, pa masterira, pa doktorira. U tom međuprostoru, ta ista osoba objavljuje tekstove na teme koje se tiču tog polja, radi istraživanja, eksperimente, pa i radi na raznim poslovima. Nakon određenog vremena te i takve prakse kažemo da ta osoba ima autoritet. Čak i da ta osoba nema sve akademske odrednice, ona ima mnogo preporuka od drugih autoriteta.
Isto tako tvoj sadržaj – blog post, video, podkast – kao i tvoj proizvod, moraju biti preporučeni.
Word-of-mouth, iliti marketing od usta do usta je najefektniji vid marketinga. Ovo jeste evoluiralo u influens marketing, ali moram da te obradujem – nije potrebno da angažuješ influensere da bi bio/la prvi na Guglu. Mada, neće odmoći. 🙂
Ono što ti treba da radiš jeste da gradiš sebe i svoj brend kao stručnjaka i autoritet u određenoj oblasti. To ćeš učiniti tako što ćeš prvo objavljivati iscrpan i edukativan sadržaj na svom sajtu, a potom ćeš pisati i za druge publikacije. Prilikom pisanja za obe publikacije, važno je da se potpišeš svojim imenom i prezimenom, kako bi Gugl počeo da te prepoznaje u određenom momentu. Takođe, važno je da u okviru teksta koji objaviš na tuđem sajtu imaš link do svog sajta. Ovo se u SEO žargonu zove link building, odnosno građenje Backlink portfolia sajta.
PPC / Plaćene reklame
Ovo je još jedan deo SEO prakse koji se odvojio u skoro kompletno zasebno polje. PPC je skraćenica od Pay Per Click i znači plati po kliku. PPC predstavlja potpunu revoluciju u oglašavanju, jer se sve do tada naplaćivalo po hipotetičkoj vidljivosti reklame (tzv. reach – to i dalje praktikuju radijske stanice, televizije i delom društvene mreže).
Oglašavanje funkcioniše tako što svoj sajt, odnosno stranicu, oglasiš za određenu ključnu reč (to je onaj upit (query) za pretragu koji kuca korisnik) i onda se tvoj sajt prikazuje korisniku u rezultatima – čak i ako se ne rangiraš za tu ključnu reč.
Neki ovu praksu više ne svrstavaju u optimizaciju za pretraživače, nego čisto oglašavanje.
SEO: koji deo je najbitniji?
Mišljenja oko ove stavke su podeljena, ali moje mišljenje (a i višegodišnje iskustvo) je da ti neće pomoći sve tehničke optimizacije, zarađene link preporuke i budžeti za PPC ako je tvoj sadržaj prazan, plagijarizovan, i ne odgovara potrebi tvog korisnika.
Ukoliko svojim sadržajem rešavaš problem korisniku ili mu daješ informaciju i/ili proizvod/uslugu po koju je došao, sve ostalo može da ti bude samo plus.
Takođe, ukoliko su ti proizvod i/ili usluga krš, nema tog sadržaja koji može da te spasi. Loš glas čuje se mnogo dalje.
Odakle da krenem sa SEO-om?
Razumevanje osnova, terminologije i alata koji su ti potrebni je uvek dobar start. Dodajmo tome kako, šta i zašto i na pravom si putu.
Ukoliko se pitaš koja SEO praksa je bolja za tebe lično, to je već pitanje tvog afiniteta. Ukoliko i posle ovog teksta osećaš nesigurnost prilikom biranja pravca, pridruži nam se na SEO kursu da se usmerimo zajedno.
