Sezonska depresija je poremećaj koji se javlja promenom godišnjih doba, u većini slučajeva počinje krajem jeseni i početkom zime, da bi do poboljšanja došlo tokom proleća i leta. Postoje i slučajevi kada je situacija obrnuta i kada se kritične epizode javljaju leti, a završavaju zimi, ali su oni daleko ređi. Ukoliko se sezonska depresija ne prepozna na vreme, može znatno uticati na naše mentalno zdravlje.
Glavni krivac za ovaj poremećaj je manjak serotonina (“hormona sreće”, neurotransmitera koji pomaže u regulaciji raspoloženja), izazvan nedostatkom sunčeve svetlosti tokom jesenjeg i zimskog perioda. Takođe, veliku ulogu ima i višak melatonina (hormona koji reguliše san) koji se proizvodi tokom noći kako bi pospešio san, a čije se lučenje tokom dana zaustavlja kako bi se sprečio osećaj umora. Kako su noći tokom jesenjih i zimskih meseci duge, jasno je i zašto se ovaj hormon luči u većoj količini, a sa njim dolazi i sezonska depresija.
S obzirom na to da se sezonska depresija javlja kod velikog broja ljudi, prenosimo vam savete redakcijskih psihologa kako se izboriti protiv nje.
Uticaj sezonske depresije na produktivnost i privatni život
Jesen je godišnje doba kada inače usporavamo, manje se krećemo i generalno više vremena provodimo u kući. Za neke je jesen vrlo inspirativna, a za one koji se suočavaju sa sezonskom depresijom (poznatom i kao jesenja ili zimska depresija), ovo je vrlo izazovan period godine.
Osobe koje boluju od sezonske depresije imaju, generalno, nižu produktivnost. Ukoliko se teško bude, verovatno će kasniti na posao ili će se celo jutro „razbuđivati”. S druge strane, ako se često bude tokom noći odlaze iscrpljeni na posao, tokom dana su pospani i umorni, što nepovoljno utiče na njihovu pažnju i koncentraciju. Usled toga, radne zadatke obavljaju sporije, greške na poslu su češće, ali i odustajanje od izazovnijih zadataka. Tako se posao nagomilava i odlaže za „poslednji čas”. Neretko se javlja i strah od gubitka posla koji je propraćen negativnom percepcijom sebe, samokritikom i ličnim etiketiranjem što, opet, nepovoljno utiče na produktivnost.
Na ličnom planu, osobe se teško pokreću da rade aktivnosti koje su ranije radile bez poteškoća. Potrebno im je više vremena da se pokrenu za one aktivnosti u kojima su ranije uživale ili ih radile s lakoćom. Često su u zatvorenom prostoru. Sa bliskim ljudima dele svoje brige, negativna predviđanja, žale se na nisko samopouzdanje, produktivnost, teškoću da se pokrenu, izbegavaju društvo… Međutim, usled čestih žalbi i društvo se ponekad distancira od njih.
Šta može da pomogne?
- Čest boravak u prirodi. Dakle, što dalje od betona, a što više okruženost drvećem. Ako nemate u blizini šumu, može pomoći i najbliži park.
- Rad na redefinisanju negativnog pogleda na sebe, druge i svet.
- Fizička aktivnost koja ne mora nužno da bude odlazak u teretanu (npr. sređivanje stana, brza šetnja, šetnja sa društvom i slično).
- Razgovor sa prijateljima na omiljenom mestu – izađite iz kuće.
- Razgovor sa stručnom osobom. Ako ništa što ste do sada probali „ne radi”, razmislite o tome da porazgovarate sa stručnom osobom koja će vam pomoći da lakše dočekate lepo vreme.
Danka Đukanović, geštalt psihoterapeutkinja i osnivačica Psihologium Instagram bloga
Značaj naglih promena na naš organizam
Jesen u mom sokaku je tema koja i dalje izaziva određenu dozu anksioznosti kod mene. Podseća me na vraćanje u školske klupe i obavezama. Sećam se rečenice kojom sam uvek počinjala sastave na tu temu “Gledam kroz prozor, na igralištu preko puta, kroz opalo lišće šetaju deda i unuk, jedan umornim korakom kao da ga snaga lagano izdaje, dok drugi svojim uzbuđenim trkom tera lišće da ponovo poleti.”- kako stereotipno. Gledajući sa ove distance, shvatam koliko je tu bilo metafora; osim smene generacija, ovo je dobar prikaz smene godišnjih doba. Jesen je period kada završava jedan dinamičan period godine; leto, sezona godišnjih odmora i raspusta je gotova, vraćamo se onim obavezama na koje smo imali mogućnost da nakratko zaboravimo.
Vreme se naglo pogoršava, menja se ishrana, a mi sve manje vremena provodimo napolju, u prirodi, među ljudima, što sve doprinosi da naš organizam ostaje u šoku.
Svi ovi faktori utiču na naše mentalno zdravlje. Kao da nam je neko povukao tepih ispod nogu – odjednom nas preplavljuju obaveze, socijalni kontakti se smanjuju, nivo stresa se dramatično podiže; kreće vreme sezonskih gripa, a naš imunitet je već oslabljen svim tim šokovima koje donosi jesen i postajemo kilavi.
Sve ovo čini bogatu podlogu za razvoj depresivnog raspoloženja, koje ako potraje, može biti indikator da osoba možda ima problem sa nekom ozbiljnijom mentalnom bolešću.
Učestalost sezonske depresije
Međutim, pre nego što stanete i počnete da preispitujete svoj povratak iz letnjeg sanjarenja, budite svesni da je pojava sezonske depresije veoma česta i da je na neki način očekivana. Ako svemu ovome dodamo i novonastalo stanje pandemije, kada nismo imali ni to leto kojem se svi radujemo, kako dolikuje, a pored toga smo pod konstantnom neizvesnošću šta će biti dalje – umorni smo.
Stoga bih se usudila reći da bi bilo očekivano da pored pandemije COVID-19 imamo i “pandemiju” sezonske depresije, ali i mnogih drugih mentalnih oboljenja. Iskoristite ovaj period da se posvetite sebi, nađete zadovoljstvo u svakom danu, ako ništa drugo, ćebence, topla čokolada i dobar film po kišnom danu zvuče fino, jer život čine upravo te male stvari i ukoliko im posvetimo dovoljno pažnje, u našim očima postaju velike i donose osećaj ispunjenosti i zadovoljstva. Nemojte čekati one fascinacije koje nas svojim bleštavilom zaslepe, jednostavno živite život, a momente posvetite sebi u svojim željama.
Uvek i svakom bih posavetovala da ukoliko depresivno raspoloženje potraje, pokuca na vrata savetovališta ili psihoterapeutske ordinacije. Kvalitetnog razgovora neće manjkati, kako ovi ljudi znaju da slušaju, ali i da postave neko dobro pitanje.
Jelena Stojanović, psihološkinja
Spoljašnji faktori i njihov uticaj na psihu
Dolazak jeseni asocira na promene. Nekima je jesen lepa i romantična u toplim bojama, dok je za druge dosadna, tmurna i kišovita. Sama ta razlika u percepciji upućuje na to kako ćemo se suočavati sa karakterističnim promenama kao što su kraći dani i manje sunčanih intervala.
U takvim okolnostima mnogi se žale na umor, pad energije, pospanost i sniženo raspoloženje. To samo po sebi ne mora da upućuje na neki problem, ali ukoliko dolazi do negativnih promena u kvalitetu života, u smislu poremećaja u ličnom, porodičnom profesionalnom funkcionisanju možemo pretpostaviti da se radi o sezonskoj depresiji, ili sezonskom afektivnom poremećaju.
To je vrsta depresivnog poremećaja za koga je značajno što se javlja svake godine u isto vreme, pa ukoliko se javi prvi put ne možemo još govoriti o sezonskoj depresiji.
Simptomi su slični kao i kod drugih depresivnih poremećaja u vidu gubitka interesovanja za aktivnosti koje su ranije osobi pričinjavale zadovoljstvo, osećaj beznadežnosti, nedostatak energije, poremećaj spavanja i promene u apetitu.
Sezonska depresija nema precizno utvrđen uzrok, ali postoje činioci koji mogu imati uticaja. Tu se pre svega misli da smanjena količina sunčevog svetla utiče na poremećaj biološkog sata, pri čemu se menja lučenje hormona koji imaju ulogu u regulaciji sna i raspoloženja.
Nega i briga o sebi kao protektivni faktori
U ovim situacijama najbolje je konsultovati se sa stručnjakom iz oblasti mentalnog zdravlja koji će proceniti na koji način je najbolje započeti lečenje. Ono što možemo sami i sigurno će pozitivno uticati na raspoloženje i energiju, jeste da više vremena provodimo napolju, naročito po danu, bez obzira na vremenske uslove. Svež vazduh i prirodna svetlost uvek imaju pozitivan uticaj na organizam. Fizička aktivnost i izbalansirana ishrana dokazano imaju uticaj na raspoloženje, san i celokupno zdravlje.
Nega i briga o sebi su odlični protektivni faktori, a jesen može biti idealno vreme za to.
Nataša Oparnica Vračar, Msc psihologije i geštalt psihoterapeutkinja
