U našoj zemlji, ali i u regionu, svetlosno zagađenje kao jedan od vidova zagađenja životne sredine pojava je o kojoj se malo zna i govori. To zapravo i nije toliko neobično, ako uzmemo u obzir činjenicu da je svetska naučna javnost počela intenzivno da se bavi ovom problematikom tek početkom 21. veka.
Svetlost i tama kroz istoriju civilizacije
Još od davnina, tama i noć predstavljali su sinonime za strah i opasnost. Najpre je to bilo zbog zveri koje su vrebale, hladnoće i drugih faktora zbog kojih su prvi ljudi živeli u pećinama da bi opstali. Kasnije su razlog tome bila ratna dešavanja. Napadi neprijatelja često su se odigravali tokom noći zbog mogućnosti da se neprimećeni približe i iskoriste faktor iznenađenja.
Bojazan od noći umanjena je kada je čovek ovladao vatrom i otkrio način da osvetli tamu. Nakon upotrebe sveća i lampi na ulje i gas, razvoj veštačkog osvetljenja dostiže svoj vrhunac pred kraj 19. veka sa izumom inkandescentne sijalice. Ovaj izum usko je povezan sa periodom industijalizacije u kojem je nastao.
Svetlosno zagađenje postaje značajan problem tek od 1960. godine, kada dolazi do razvoja i ekspanzije savremene rasvete. Usled toga se osvešćivanje ovog problema, njegovih pojavnih oblika i posledica dešava tek poslednjih par decenija.
Definicija i oblici svetlosnog zagađenja
Svetlosno zagađenje predstavlja negativnu posledicu veštačke rasvete. Međutim, značajno je istaći da se definicije ovog pojma razlikuju u zavisnosti od toga da li ga posmatramo u okviru spoljašnje ili unutrašnje sredine.
Tako, svetlosno zagađenje u spoljašnjoj sredini predstavlja izmenu nivoa svetlosti u prirodnoj sredini usled izvora veštačke svetlosti. To je na primer, uticaj koji veštačka rasveta ima na sadnice na njivama u neposrednoj blizini autoputa.
Dok, svetlosno zagađenje u unutrašnjoj sredini predstavlja određen nivo i vrstu osvetljenja u zatvorenoj prostoriji koja ugrožava ljudsko zdravlje.
Važno je razumeti koji sve oblici svetlosnog zagađenja postoje, kako bismo razumeli načine na koje veštačka rasveta utiče na okolinu.
Sjajenje neba (sky glow) nastaje usled pogrešno usmerenih snopova svetlosti uličnih svetiljki koje osim puta ili objekta koje treba da osvetle, obasjavaju i prostor iznad samih lampi. U Los Anđelesu ova pojava je vidljiva sa udaljenosti od 450 kilometara od samog grada.
Do svetlosne intruzije ili prestupa (light intrusion/trespass) dolazi kada se svetlost “preliva” oko ulične svetiljke izazivajući neprijatnost u privatnim domovima ili posedima. Do ovoga najčešće dolazi zbog neadekvatne rasvete kako na ulicama, tako i na privatnim posedima. Zakonodavstvo pojednih država propisuje mogućnost podnošenja pritužbe od strane građana, ne bi li se ovakav vid smetnji uklonio.
Nasuprot tome, bljesak (glare) predstavlja previše svetao, direktan zrak svetlosti koji svojim intenzitetom i usmerenjem zaslepljuje čoveka i zaklanja sve objekte i neposrednu okolinu svetiljke. Ovakva svetla se često koriste prilikom osvetljavanju poslovnih zgrada, mostova i slično.
Sve ovo, zajedno sa uzrocima, doprinosi nastanku problema svetlosnog zagađenja.
Uzroci
Društveni faktori koji utiču na problem svetlosnog zagađenja su:
- Suburbanizacija – naseljavanje stanovništva u obodne delove grada zbog koga se širi mreža rasvete
- Strah kao psihološki/socijalni faktor – strepnja zbog krađe ili nasilja u noćnim satima usled koje ljudi ostavljaju usključena svetla i noću
- Tehnološki napredak – razvoj industrije rasvete
- Produžetak radnih sati / Rad u noćnim smenama – ekonomski faktor
- Marketing i kampanja – likovi iz filmova koji vladaju iz mraka, a koji utiču na povećanje straha od tame
Zajedno sa ovim, nastanku svetlosnog zagađenja najviše doprinose kvalitet i konstrukcija postavljene javne rasvete. U svetu se najčešće koriste tri oblika konstukcije rasvete: nezasenčena (non-cutoff), delimično zasenčena (semi-cutoff), potpuno zasenčena (full-cutoff).
Naučnici su zauzeli zajednički stav da se svaki zrak koji pređe liniju horizonta smatra neproduktivnom rasvetom, pošto je nepotrebno osvetljavati vazduh, odnosno nebo iznad sijalice. (Ukoliko je prvobitna namena tog osvetljenja da prikaže objekat ili prostor u mraku.) Stoga, najbolje rešenje predstavlja potpuno zasenčena svetiljka. Iako i ova konstrukcija rasvete doprinosi postojanju pojave svetlosnog zagađenja, njen uticaj je sveden na minimum u odnosu na druga dva oblika.
Pored konstrukcije, značajna je visina i ugao pod kojim je postavljena svetiljka, kao i boja svetlosti koju odašilje.
Svetlosno zagađenje i njegove posledice
Posledice svetlosnog zagađenja imaju široke i sveobuhvatne domete. One utiču na različite aspekte životne sredine, ali i ljudske aktivnosti.
Priroda – smanjenje populacija životinjskih vrsta
Uočena je povezanost između insekata koje privlači veštačko osvetljenje – a koji obleću oko sijalica često do uginuća, sa nestankom ptica i drugih organizama koji se hrane tim insektima, iz naseljenih mesta. Prema podacima britanskog orintološkog društva iz 2007. godine, zabeležen je pad brojnosti domaćih vrabaca od 60% u gradovima i 47% u seoskim sredinama.
Pored insekata i ptica, veštačko osvetljenje utiče i na morske kornjače. Poluostrvo Florida (SAD) predstavlja jedno od najpovoljnijih lokacija za razmnožavanje morskih kornjača. Međutim, kako bi položile jaja, kornjače zahtevaju izrazito mračne uslove kojih je na plažama sve manje. Ovakvi uslovi su neophodni jer se tek izlegle kornjače da bi stigle do vode, orijentišu pomoću reflektovane svetlosti koje proizvode nebeska tela (zodijačko svetlo). U slučajevima kada kornjača ipak položi jaja, tek izlegli mladi se kreću suprotno od vode, odnosno ka svetlu gradova i onda uginu od dehidratacije ili predatora koji ih vrebaju i u normalnim prirodnim uslovima. Na ovaj problem je reagovala grupa zaštitara sa Floride, koji pomoću UV lampi usmeravaju kornjače ka moru. Nažalost, procenjeno je da na Floridi usled svetlosnog zagađenja na godišnjem nivou ugine stotine hiljada malih kornjača.
Broj životinjskih vrsta koje su direktno ili indirektno pogođene svetlosnim zagađenjem se povećava svake godine. Ali osim životinja, ovaj vid zagađenja negativno utiče i na biljni svet. Tako je, na primer, utvrđena povezanost između ranijeg nastupanja proleća i veštačkog osvetljenja. Ovo dovodi do promena razvojnih procesa biljaka, a samim tim i aktivnosti životinjskih vrsta koje zavise od njih.
Zdravlje čoveka – nepravilno lučenje melatonina
Sigurno znate koliko su kvalitetan san i odmor tokom noćnih sati važni za pravilno funkcionisanje ljudskog organizma, posebno za aktivnosti koje obavljamo u toku dana. Upravo se na remećenje sna odnosila jedna od prvih žalbi podnetim vlastima zbog svetlosnog zagađenja. Naučnik Bob Mizon, beleži da je početkom 20. veka jedan građanin pisao Britanskoj Astronomskoj Asocijaciji (British Astronomical Association) da već dugo pati od nesanice jer se svetlost sa poseda dvoje najbližih komšija preliva u njegovu spavaću sobu. Kako su njegove molbe odbijene od strane vlasti i suseda, a nije više mogao da izdrži nesanicu, na kraju se preselio. S obzirom da nisu svi ljudi koji se nađu u istoj situaciji u mogućnosti da navedeni problem reše selidbom, potrebno je raditi na edukaciji, ali i pravnom regulisanju ove problematike.
Najveća posledica svetlosnog zagađenja po ljudsko zdravlje je remećenje cirkadijalnog sata. Cirkadijalni sat označava ritmičnost psihofizičkih zbivanja u čoveku, a koja su u vezi sa ritmičnim zbivanjima u prirodi – odnosno kako se naše telo prilagođava smeni dana i noći.
Jedan od najozbiljnijih poremećaja bioritma u ljudskim telima je nepravilno lučenje ili pak potpuni izostanak lučenja hormona melatonina. Važnost ovog hormona ogleda se u najpre u borbi protiv kancrogenih oboljenja. Pored toga, izuzetno su značajne i njegove funkcije čišćenja organizma i podizanja imuniteta.
Lučenje melatonina počinje od 21 čas predveče i traje najkasnije do 23 časova i 30 minuta, pri čemu je za njegovu aktivaciju potrebna prirodna tama. Naime, izostanak sunčevih zrakova fotoreceptorima u našem organizmu daje znak da nastupa period odmora. Međutim, ukoliko smo u tom periodu izloženi osvetljenju plavo-belog spektra kojem pripradaju i sunčevi zraci, onda će naše telo u toku noćnih časova dobiti informaciju da je i dalje dan. Dakle, ukoliko se ne stvore adekvatni uslovi do 23 časova i 30 minuta, hormon neće početi da se luči, što dovodi do toga da se proizvede u izuzetno malim količinama ili da njegova proizvodnja u potpunosti izostane te večeri.
U prilog ovoj tvrdnji govori sve više radova objavljenih na ovu temu, a jedan od njih daje konkretan primer i dokaze kako radnici u noćnim smenama koji su izloženi LED osvetljenju imaju veći procenat obolelih od kancera dojke ili prostate.
Astronomija – “izumiranja iskustva”
Zvezdama je dato značajno mesto u pričama o kulturi i tradiciji, koje su potom prenošene precima. Tako su nastale i priče o mitskim bićima i bogovima. Mornari su ploveći morima koristili zvezde kao orijentir. Tako, pozicija zvezde severnjače Polaris, pomaže putnicima da odrede pravac kretenja kako bi stigli do svog odredišta. Kao deo sazvežđa Mali medved, nalazi se iznad severnog pola, ne menjajući previše svoju poziciju, zbog čega je idealna za navigaciju.
Naučnici upozoravaju da može doći do takozvanog “izumiranja iskustva”. Odnosno da ukoliko ne dođe do promena, ljudi na Zemlji uskoro neće biti u mogućnosti da posmatraju prizor zvezdanog neba.
O otuđenosti čoveka od ovakvih prizora svedoči situacija koja se dogodila u Los Anđelesu 1994. godine. Naime, usled jakog zemljotresa je nestalo struje u celom gradu i široj okolini. Policija je dobijala prijave od strane zabrinutih građana o zloslutnom, sjajnom oblaku koji se nadvio nad njima. Ispostavilo se da je taj “oblak” zapravo bio Mlečni put, koji su zbog nestanka struje, građani tek tada videli prvi put u prirodnom stanju.
Bezbednost
Neadekvatna rasveta utiče i na povećan broj saobraćajnih nezgoda. Tipičan problem koji rasveta izaziva u saobraćaju je kada vozači u gradskim sredinama prelaze iz intenzivno osvetljenih u slabo osvetljene delove grada, pri čemu vid ne može dovoljno brzo da se adaptira na tamu i usled toga vozači ne mogu da uoče objekat koji se nalazi ispred njih (poput pešaka).
Prema podacima o broju saobraćajnih nesreća na auto-putevima u Nemačkoj i Poljskoj, zanimljiva činjenica je da Nemačka ima mnogo manji broj nastradalih nego Poljska. Paradoksalno, u prvoj zemlji su autoputevi u najvećoj meri neosvetljeni, dok su u Poljskoj osvetljeni gotovo duž cele trase.
Osim saobraćajnih nezgoda, nepravilno konstruisana rasveta utiče i na kriminal. Svetlost sijalice može da “zaslepi” posmatrača, usled čega on neće biti u stanju da odmah primeti izvršioce kriminalnih radnji i adekvatno reaguje.
Ekonomija
Mada je veoma teško izračunati kolika je količina bespotrebno utrošene emisije svetlosti, te cene i količine utrošene energije, postoje okvirni podaci. Andrej Mohar i udruženje “Tamno nebo Slovenije” su na Sedmom evropskom simpozijumu za očuvanje noćnog neba izneli procenu po kojoj se pribiližno 1,7 miliona evra potroši na bespotrebnu rasvetu u Evropi.
Ono što treba imati u vidu u vezi sa ovim jeste to da su izvori energije koji se koriste za rasvetu većinom neobnovljivi (u pitanju su sirovine poput nafte i uglja), a isti su ujedno glavni uzročnici nastanka štetnih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Na ovaj način, svetlosno zagađenje posredno doprinosi produbljenju klimatskih promena kojima trenutno svedočimo. Ono što često zaboravljamo jeste da je planeta Zemlja jedinstven sistem u kojem vlada zakon akcije i reakcije.
Umetnost i literatura
Pisani dokaz za prve znake takozvanog „sjajenja neba“ kao posledice svetlosnog zagađenja, pružio je čuveni post-impresionstički slikar Vinsent Van Gog, kada je iz Arlesa 1888. godine, pisao svom bratu Teu. Upravo te godine je prikazao prvi put noćno nebo u poznatom umetničkom delu Café Terrace at Night, a godinu dana kasnije, naslikao je i delo The Starry Night, još jedno od brojnih dela slikarstva inspirisano motivima zvezda. Niži nivo osvetljenosti u prethodnim epohama nadahnjivao je ne samo umetnička dela, već i literarna. Danas, slično kao i u astronomiji, gubi se to iskustvo.
Merenje svetlosnog zagađenja
Metode za dobijanje podataka o intenzitetu svetlosnog zagađenja, koji su najpristupačniji građanima jestu tradicionalno osmatranje noćnog neba i merni instrumenti. Golim okom u prirodno tamnoj sredini možete da vidite preko šest hiljada zvezda. Međutim, ovaj broj se smanjuje kako se povećava veličina i blizina naselja. U zavisnosti od broja uočenih zvezda i sazvežđa na nebu možete okvirno proceniti kojoj kategoriji pripada vaše naselje prema kvalitetu neba.
Ukoliko želite preciznije podatke, možete koristiti merne instrumente koji funkcionišu tako što sumiraju svetlost noćnog neba, ali i zvezda u mernom polju. Primer takvog instrumenta je “The Sky Quality Meter” koji je prvobitno bio namenjen astronomima amaterima radi procene kvaliteta noćnog neba. Međutim, danas se ovaj instrument često koristi i u naučne svrhe zbog njegovih karakteristika.
Mere za smanjenje svetlosnog zagađenja
Prizor noćnog neba postao je privilegija koja je dostupna malom broju ljudi, usled razvoja moderne rasvete započete sredinom 20 veka. Svetlosno zagađenje kao izazov sa kojim se suočavamo, zapravo je vrlo jednostavno rešiv. Naime, potrebno je ugasiti suvišnu rasvetu, ali i postaviti ekološko veštačko osvetljenje. Poslednje navedeno podrazumeva izvor napajanja iz obnovljivog energetskog izvora, kao i konstrukciju i intenzitet rasvete prilagođen životnoj sredini.
U praksi, to bi značilo:
- Korišćenje zasenčenih svetiljki koje usmeravaju svetlost samo prema zemlji
- Korišćenje senzora za osvetljenje
- Korišćenje sistema koji automatski isključuju ulična svetla kada nisu potrebna
- Smanjenje dekorativnog svetla
- Minimizacija osvetljenja u našim domovima
- Korišćenje toplih LED sijalica.
Ovaj tekst je pripremljen uz pomoć edukativog priručnika “Svetlosno zagađenje – definicija, uzroci i posledice” nevladinog udruženja Carpe Noctem, koji je izrađen u sklopu projekta “Ekološka supernova – popularizacija problematike svetloskog zagađenja” finansiranog od strane Centra za promociju nauke i Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Carpe Noctem se bavi zaštitom životne sredine, sa posebnim akcentom na problematiku svetlosnog zagađenja.
Čitajte i o održivom razvoju i odnosu pravnih regulativa prema ovom problemu
