Tematika ženskog tela i abortusa bila je tabuizirana tokom istorije. Danas se još uvek koprcamo između tabu per se, upiranja prstom, i promišljanja prava na izbor. Od menstruacije, i hormonalnih promena, do toga da li žele da rađaju ili ne, kad i pod kojim uslovima, ženama je konstantno nametan obrazac poželjnog ponašanja u odnosu na njihovu rodnu ulogu u društvu.
Iako se obrasci ponašanja i dalje nameću, sve veći broj žena ima pristup edukaciji i ostvaruje svoju finansijsku nezavisnost. To se, u mnogim razvijenim zemljama i dalje kosi sa konzervativnim odnosom prema tematici abortusa. Pobačaji, kako spontani tako i izazvani su i dalje tabuizirani, a sve veći broj zemalja, pa i onih sekularnih, poseže za rigoroznim zakonskim regulativama na ovom polju.
Šta je, zapravo, abortus?
Pobačaj predstavlja spontani ili izazvani prekid trudnoće pre nego što plod postane sposoban za život. Zbog čega spontani? Jer do pobačaja dolazi usled komplikacija tokom trudnoće. U odnosu na to kada se dešava spontani pobačaj, razlikuju se:
- rani spontatni pobačaj (pre 16. nedelje trudnoće)
- kasni spontani pobačaj (od 17. do 28. nedelje trudnoće)
Uzroci spontanog pobačaja obično se svode na primećene anomalije kod fetusa, pogoršanog zdravstvenog stanja majke ili zastupljenog hormonskog poremećaja.
Izazvani prekid trudnoće, odnosno abortus, zavisna od doba embriona ili fetusa, kao i od legalnosti i regionalne dostupnosti može se izvršiti na različite načine.
Ono što je važno napomenuti, jeste da obe vrste pobačaja mogu izazvati promene u telu žene, usled hormonskog disbalansa. Usled istog se može javiti i privremena depresija.
Prekid trudnoće kroz istoriju
Patrijarhat u temeljima istorijskih društvenih modela i religija su faktori koji su izazivali tabuizaciju i sankcionisanje izazvnog, ali i privremenog prekida trudnoće. Zbog toga izdvajamo stavove različitih društvenih i religijskih zajednica po ovom pitanju.
Hrišćanstvo
- U Bibliji se ne spominje abortus.
- U 13. veku papa Inocent III govori sledeće – Plod postaje živo biće u trenutku kada se pomera u stomaku majke, upravo iz tog razloga se smatra ubistvom, a pre datog momenta samo manjim grehom.
- Papa Grgur XIV 1591. složio se sa navedenim, potkrepljujući je odredbom o dopuštanju abortusa u prvih 116 dana začeća.
- Stav Katoličke crkve od 1869. godine smatra da ljudski život počinje začećem i iz tog razloga ga treba proširivati i štititi od začeća do prirodne smrti. U skladu sa crkvenim kanonskim pravom, sveštenik ima mogućnost uskraćivanja primanja pričesti onima koji aktivno učestvuju u činu pobačaja. Na Drugom vatikanskom saboru pobačaj i ubistvo dece nazvani su „nečuvenim zločinima”.
- Zakonik „Constitutio criminalis Carolina” koji je doneo Karlo V, car Svetog Rimskog Carstva, 1532. godine za izazvani abortus propisuje smrtnu kaznu. U Austriji je smrtna kazna ukinuta 1787. godine, a u Francuskoj 1791. godine. Umesto smrtne kazne, uvedene su kazne zatvora. Doživotni zatvor kao kazna za abortus se dosuđivao u Engleskoj 1948. godine.
- Godine 2016. papa Franja je svim katoličkim sveštenicima na neodređeno vreme produžio dozvolu da ženama oproste greh abortusa u toku trajanja Svete godine – od 08. decembra 2015. do 20. novembra 2016. godine.
Islam, hinduizam i budizam
Islam zabranjuje abortus u većini slučajeva. Ukoliko je majčin život ugrožen, dozvoljavaju ga kao odabirom manjeg zla od dva ponuđena.
Dok tradicionalna hinduistička učenja osuđuju abortus, budizam ne raspolaže stavom o istom pitanju. Deo budista smatra da je abortus sasvim pogrešan jer upravo jedan život počinje začećem i s toga ga ne treba nasilno prekidati.
Prve dozvole za abortus u novom veku
Ulazeći u novi vek, Sovjetski Savez (1919), Island (1935), Švedska (1938) bile su među prvim zemljama koje su u početku legalizovale neke, a potom i sve oblike abortusa. U nacističkoj Nemačkoj je 1935. godine donesen zakon koji je dozvoljavao pobačaj ženama za koje se smatralo da imaju nasledne bolesti. Međutim, ženama koje su potpadale „nemačkoj loži” abortus je bio strogo zabranjen. Sedamdesetih godina prošlog veka, abortus je ozakonjen u većini evropskih zemalja.
Amerika i abortus
U Sjedinjenim Američkim Državama prekid trudnoće bio je dozvoljen nakon dva sudska postupka koja su se odigrala 1973. godine (Ro protiv Vejda). Presudom Vrhovnog suda uspostavljeno je pravo žena na siguran i legalan abortus. Međutim, od 2004. konzervativci u većini država SAD-a pokušavaju da delegalizuju ovo pravo.
U Alabami, abortus je zabranjen gotovo po svim tačkama dnevnog reda, čak i kada su u pitanju krivična dela silovanja i incesta. Pobačaji se zabranju onda kada se otkriju otkucaji srca ploda.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, više od 60% Amerikanaca podržava odluku kojom je legalizovan abortus, dok 30%, pretežno muškaraca, želi da se ista ta odluka ukine.
EU i abortus
U većini evropskih zemalja zakon dopušta pobačaj do 14. nedelje trudnoće. Pobačaj do 12. nedelje trudnoće dopušten je u Nemačkoj, Estoniji, Austriji, Bugarskoj, Belgiji, Danskoj, Francuskoj, Grčkoj, Rumuniji, Slovačkoj, Sloveniji.
U Švedskoj, abortus je pod određenim uslovima moguće obaviti do 18. nedelje trudnoće. Maloletnim licima garantuje se pravo na abortus koje finansira socijalno osiguranje bez da im je potrebna saglasnost roditelja ili staratelja.
Evropske zemlje nalažu obavljanje prethodnog ginekološkog pregleda, kao i razgovora sa lekarom o mogućim posledicama pre sprovođenja postupka pobačaja. Najrigoroznije uslove propisuje Nemačka, u kojoj potvrda o savetovanju predstavlja preduslov za podnošenje zahteva za abortus.
Godine 1975. Francuska je legalizovala prekid trudnoće. Međutim, zakon koji je trenutno na snazi dopušta kasni pobačaj samo ukoliko bi nastavak trudnoće ugrožavao zdravlje trudnice.
Zakon koji važi na Islandu jedan je od najkontroverznijih u Evropi. Izmene sprovedene 1975. godine zahtevaju od žena prikupljanje dva potpisa neutralnih lica kako bi dobile dozvolu za abortus. Ovo znači da morate da potražite saglasnost dva lica koja ne poznajete, i nemaju nikakvih emotivnih ili bilo kojih drugih beneficija ukoliko se odlučite da zadržite ili prekinete trudnoću.
Vreme komunizma u Rumuniji nije dozvoljavalo abortus sve do 1990. godine kada je na snagu stupio zakon koji ovu proceduru smatra dozvoljenom.
Srbija i abortus
Dvadesete godine prošlog veka nisu dozvoljavale pomen abortusa, sve do 1929. kada je abortus po prvi put bio zakonski regulisan. 1974. godine Jugoslavija postaje jedna od zemalja koja je pravo na abortus uvrstila u svoj Ustav. Zakon SFRJ iz 1978. godine (pun naziv zakona glasi: „Zakon o uslovima i postupku za prekid trudnoće”) nalaže da se prekid trudnoće nakon 10. nedelje od začeća može izvršiti samo uz odobrenje konzilijuma, i to uglavnom ukoliko nastavak trudnoće dovodi u pitanje život majke i/ili ploda.
Danas je abortus u Srbiji legalan. Zakon o postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama predviđa uslove i postupak prekida trudnoće, kao i preduzimanje hirurških intervencija, ukoliko je to potrebno, u zdravstvenim ustanovama. Ne uzimajući u obzir postojanje zakonske regulative, prepreka na koju nailazimo jeste nedovoljna informisanost o mogućnostima koje ženama stoje na raspolaganju.
U skladu sa navedenim zakonom, abortus na zahtev pacijentkinje može se izvršiti do navršene desete nedelje trudnoće. Nakon desete nedelje odluku o prekidu trudnoće donosi konzilijum lekara ili etička komisija, ukoliko je reč o poodmakloj trudnoći.
A maloletnici ili lica lišena poslovne sposobnosti?
Član 2 stav 2 Zakona o postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama nalaže pismenu saglanost roditelja, odnosno staratelja.
Ukoliko se saglasnost ne može pribaviti od roditelja odnosno staratelja zbog njihove odsutnosti ili sprečenosti, potrebno je pribaviti saglasnost nadležnog organa starateljstva.
Zakon kao prevencija abortusa
Ne želi svaka žena da ima dete. To su individualna pitanja o kojima nema potrebe da odlučuje društvo, bilo da je odluka donesena na osnovu ekonomskog stanja individue, ličnih izbora ili traume zbog silovanja.
Zemlje koje imaju vrlo striktne zakone o zabrani abortusa nemaju i najnižu stopu abortusa, naprotiv. Takođe, te zemlje imaju visoku stopu tinejdžerskih trudnoća. Šta se može učiniti kako bi se preventirali abortusi:
- Seksualna edukacija tinejdžera
- Edukacija o zaštiti tokom seksualnog odnosa
- Edukacija o (ne)nasilnoj komunikaciji
- Edukacija dečaka i muškaraca o tome da ne uvek znači ne, kada god da dođe.
- Vrlo striktni zakoni koji donose velike kazne silovateljima, a žrtvama koje pokušavaju da prevaziđu ovu traumu, i da je bar ne gledaju i ne podsećaju se na istu svakodnevno preko portebnu pomoć
