Prohujala vremena vladavina kraljevskih porodica oduvek su bila inspiracija piscima i režiserima za stvaranje književnih i kinematografskih dela. Najčešće su predstavljani i na različite načine obrađivani periodi vladavine britanskih i francuskih monarha: Luja XIV, Henrija VIII, kraljice Elizabete I, pa tako i kraljice Viktorije, po čijem imenu se čak ceo istorijski period naziva Viktorijansko doba.
Kraljica Viktorija donedavno je bila monarh koji je najduže – čak 63 godine – bio na britanskom tronu. Godine 2017, proslavivši safirni jubilej (65-godišnjica vladavine), primat je preuzela kraljica Elizabeta II, i time stekla titulu najdugovečnije vladarke na prestolu Velike Britanije. Periodu vladavine kraljice Viktorije prethodila je industrijska revolucija – skoro čitav vek socijalno-ekonomskog, privrednog i proizvodnog razvoja širom Evrope, koji se snažno zahuktao od izuma pisaće do usavršavanja parne mašine, čime su omogućeni razvoj železnice, promet robe i procvat saobraćaja.
Obeleženo novim izumima i plodovima industrijalizacije, viktorijansko doba je izvrsna inspiracija za stvaranje knjiga i filmova. Kako smo se u jednom od tekstova bavili britanskim serijama iz perioda burnih dvadesetih, u ovom tekstu ćemo se osvrnuti se na nekoliko filmskih i TV ostvarenja sa pričama smeštenim u viktorijansko doba.
Viktorijansko doba: Sever i Jug
Sever i Jug (North and South), mini serija produkcijske kuće BBC u četiri epizode, ekranizacija je istoimenog romana Elizabet Gaskel (Elizabeth Gaskell).
Snimljena je 2004. godine, režiju potpisuje Brajan Persival (Brian Percival), a za odličnu muzičku pozadinu zaslužan je kompozitor Martin Fips (Martin Phipps). Glavne uloge tumače Ričard Armitaž (Richard Armitage), Danijela Denbi-Eš (Daniela Denby-Ashe), Šinejd Kjuzak (Sinead Cusack) i Tim Pigot-Smit (Tim Pigott-Smith).
Priča prati život Margaret, devojke sa juga Engleske. Nakon što njen otac napusti mesto sveštenika u Helstonu, da bi se sačuvala od tračeva, porodica se seli na sever Engleske, u (izmišljeni) gradić Milton, ekonomski potpuno zavisan od tekstilne industrije. Margaret se tamo upoznaje sa hladnim i neumoljivim vlasnikom fabrike pamučne tkanine, Džonom Torntonom, i odatle pratimo njihov komplikovani odnos, pun nesklada, nesporazuma i obrta.
Milton je prikazan kao tmuran gradić sivih ulica i neugledne okoline, kojim dominira fabrika tekstila, puna komadića pamuka koji, leteći na sve strane, predstavljaju opasnost po zdravlje radnika. Hladni industrijski sever ogleda se i u tamnim enterijerima kuća, kao snažnoj suprotnosti pitomom jugu i ušuškanoj kući iz koje je Margaret došla. Velike razlike između radničke i srednje klase prikazane su u epizodama kroz kontrast u manirima ljudi sa severa u odnosu na pridošlice s juga.
Sever i Jug je ne tako poznata mini-serija, ali svakako vredna pažnje. Uostalom, nisam do sada naišla na loše televizijsko ostvarenje BBC produkcije.
Viktorija i Abdul
Opisujući godine Viktorijinog života nakon smrti njenog supruga princa Alberta, Viktorija i Abdul (Victoria and Abdul), filmsko ostvarenje iz 2017. godine, začinjeno duhovitim žanr scenama, nudi nam uvid u viktorijansko doba upravo iz perspektive monarha te ere: svečane večere, dnevne aktivnosti, pogled na život. Film je snimljen prema istoimenoj knjizi indijske novinarke i spisateljice Šrabani Basu (Shrabani Basu).
Uloga kraljice Viktorije pripala je britanskoj glumici starog kova – Džudi Denč (Judi Dench), a pored nje tu su Ali Fazal (Ali Fazal), Tim Pigot-Smit (Tim Pigott-Smith) i Majkl Gembon (Michael Gambon). Režiju potpisuje Stiven Friers (Stephen Frears), a muziku Tomas Njuman (Thomas Newman).
U doba kada je već nosila počasnu titulu carice Indije (The Empress of India), kraljica Viktorija proslavlja zlatni jubilej (pedeset godina vladavine). Na proslavu stiže Abdul, mladi zatvorski činovnik iz Indije, kako bi joj uručio mohur (ceremonijalni zlatnik). Sasvim neočekivano, Abdul se dopao Viktoriji i tada počinje njihovo neobično prijateljstvo, na užas svih pristunih na dvoru.
U nepuna dva sata, viktorijansko doba je prikazano kroz svu raskoš kraljičinog života, intrige dvora, predrasude plemstva i kraljičinog osoblja prema pridošlicama iz daleke Indije. Viktorija i Abdul takođe ilustruje i dvorske spletke, kao i Viktorijinu rešenost da svoju počasnu titulu ponese uz znanje o Kuranu i urdu jeziku, prkoseći celokupnom dvorskom osoblju i kraljevskim savetnicima.
Iako umnogome romantizuje ovaj deo istorije, film Viktorija i Abdul stavlja akcenat na neke druge aspekte koji se tiču ljudske prirode, ujedno zanimljive za gledaoce upravo zbog toga što se radi o spoju vladara i običnog mladića, za okolinu potpuno neprihvatljivom, posebno u tadašnje vreme.
Šerlok Holms
Detektiv koji je obeležio viktorijansko doba je Šerlok Holms (Sherlock Holmes), lik autora ser Artura Konana Dojla (Sir Arthur Conan Doyle). Snimljeno je mnogo adaptacija inspirisanih Dojlovim romanima, a ovde ću izdvojiti nekoliko poznatijih i kvalitetnijih.
Šerlok Holms (1984)
Ostvarenje engleske produkcijske kuće ITV Granada, serija o Šerloku Holmsu u devet sezona predstavlja njegove avanture i slučajeve. Glavnu ulogu tumači brilijantni Džeremi Bret (Jeremy Brett), za mnoge i dan-danas broj jedan kada je tumačenje uloge Holmsa u pitanju.
Arogantna, odsečna, pronicljiva i neobično čvrsta, Bretova izvedba ostala je upamćena po jedinstvenom pečatu koji ga izdvaja od svih glumaca (prethodnika i naslednika) koji su se oprobali u ulozi ekscentričnog detektiva.
Vizuelno, paleta kojom su oslikani okruženje i likovi drži se bež, braon i crnih tonova, tako da se stiče vintidž utisak, a sve u skladu sa modom i materijalima od kojih je bila sašivena odeća, kao i dešavanjima koji su obeležili viktorijansko doba. Zahvaljujući velikoj pažnji posvećenoj skladno osmišljenoj scenografiji, u potpunosti se možemo prepustiti izvrsnoj glumi i priči.
Svakako da stariji obožavaoci već znaju za ovu ekranizaciju Dojlovih romana, međutim, stičem utisak da mlađa populacija, zbog veće popularnosti novijih filmskih i TV ostvarenja, nedovoljno ili tek površno poznaje genijalnog Breta, zato Šerloka Holmsa iz 1984. preporučujem kao polaznu tačku praćenja serijala o Šerloku.
Šerlok Holms (2009) i Šerlok Holms: Igra senki (2011)
Šerlok Holms (Sherlock Holmes) i Šerlok Holms: Igra senki (Sherlock Holmes: A Game of Shadows) su filmovi iz 2009. i 2011. godine koji su oduševili svet. Oba filma – u svom prepoznatljivom maniru kamere, scene i priče – potpisuje Gaj Riči (Guy Ritchie), dok je za uzbudljivu muzičku pozadinu odgovoran Hans Cimer (Hans Zimmer). U ulozi Šerloka je Robert Dauni Džunior (Robert Downey Jr.), dok Votsona glumi Džud Lo (Jude Law).
Dok je u prvom filmu zloglasni Šerlokov rival, profesor Morijarti, likom odsutan, u drugom ga možemo videti u punom sjaju, a ulogu tumači glumac Džered Haris (Jared Harris).
Riči je, smestivši priču u viktorijansko doba, poštovao ovaj vremenski period, isprativši sva načela estetike tog doba – od arhitekture, enterijera i eksterijera do mode.
Film obiluje plavim, sivim i bež nijansama, a u scenama se često može videti upotreba vatre kao kontrastnog elementa ambijentalnom osvetljenju.
Riči primenjuje retrospektivno pričanje, koristeći deliće kadrova da sastavi priču koja nam tek kasnije postaje jasna. Smena vrlo dinamičnih i slow motion kadrova, krupnih planova i izvitoperene perspektive stvorene majstorskom kamerom, uz savršeno uklopljenu muziku i muzičke efekte, svojstvena je Ričijevom stilu režije, koji možemo videti u skoro svim njegovim ostvarenjima. Humor ne izostaje – i to onaj klasični, sarkastični britanski. Možemo čuti čak i iste replike iz knjige korišćene u serijalu iz 1984.: My mind rebels stagnation, give me problem, give me work (“Moj um se protivi stagnaciji, dajte mi probleme, dajte mi zadatke”).
Od mnogo ekranizacija priče o Šerloku Holmsu, zapažene su još i:
Elementarno (Elementary) je serijal u produkciji američke kuće CBS, u režiji Roberta Doertija (Robert Doherty). Radnja nije smeštena u viktorijansko doba, već u moderno, a Šerlok je prikazan kao narkoman na lečenju, dok je doktor Votson ovoga puta – žena.
U glavnim ulogama su Džoni Li Miler (Jonny Lee Miller) i Lusi Lu (Lucy Liu). Mišljenja o ovoj ekranizaciji su podeljena zbog neobičnih odstupanja u prikazu likova i priče, što neki gledaoci doživljavaju kao udaljavanje od originalnog dela, te im stoga serijal nije previše privlačan za gledanje, dok je drugima ovakva postavka zanimljiva.
Šerlok (Sherlock) – BBC produkcija, režija Mark Gatis (Mark Gatiss) i Stiven Mofat (Steven Moffat). Radnja, takođe smeštena u savremeno, a ne viktorijansko doba, uvodi u priču o začetku prijateljstva između Holmsa i Votsona.
Lik Ajrin Adler, jedine žene za koju je Šerlok bio zainteresovan, transformisan je u sado-mazo dominu, a lik Meri Votson predstavljen je u novoj dimenziji i s daleko obimnijim udelom negoli u pređašnjim ekranizacijama. Glavne uloge tumače Benedikt Kamberbač (Benedict Cumberbatch) i Martin Frimen (Martin Freeman).
Treba li da ponovim da nisam naišla na loše ostvarenje BBC produkcije?
Šerlok Holms (Sherlock Holmes) – ruske produkcijske kuće Rossiya 1, u režiji Andreja Kavuna (Andrey Kavun). Ideja o ekranizaciji najavljena je 2009. godine, pred premijeru Ričijevog prvog filma o Šerloku, ali produkcija je odložena zbog oduženog izbora režisera i glumačke postave.
Produkcija je započeta 2011, a serijal je vidno inspirisan Ričijevim filmovima. U glavnim ulogama su Igor Petrenko (Igor Petrenko), Andrej Panin (Andrei Panin) i Ljanka Grju (Lyanka Gryu).
U aprilu ove godine, na sajtu Crimereads.com, objavljen je članak o stotinu adaptacija o Šerloku, zanimljivo štivo za čitanje, posebno ako ste obožavalac priča o hiperinteligentnom odgonetaču detektivskih rebusa.
Bilo da ste ljubitelj romana čija je vremenska odrednica viktorijansko doba, ili volite modu iz tog perioda, ova filmska i TV ostvarenja obećavaju zanimljive priče, bogatu scenografiju i muzičku pozadinu koja sve povezuje u jednu kvalitetnu celinu. Viktorijansko doba poklapa se s periodom romantizma u književnosti i muzičkoj umetnosti, i kasnog romantizma u slikarstvu.
Zbog svoje lepršave prirode, sofisticirane mode i eklekticizma u arhitekturi, mnogima je upravo ovaj pravac omiljen kada su kinematografska ostvarenja u pitanju. Maniri, akcenat na detaljima, odnegovana estetika malih, svakodnevnih zadovoljstava i elegantno usporenog načina življenja, sve su karakteristike kojima možemo opisati viktorijansko doba. Za nas je danas prikaz ovog razdoblja sačuvan još samo u muzejima i u romanima Oskara Vajlda (Oscar Wilde), Čarlsa Dikensa (Charles Dickens), i spisateljica Džordž Eliot (George Eliot), Džejn Ostin (Jane Austen) i sestara Bronte (Emily i Anne Brontë) – ali i u ovim filmskim i TV ostvarenjima.
