Odabir izbornog sistema predstavlja jednu od najvažnijih institucionalnih odluka demokratije. Koji izborni sistemi postoje, kako funkcionišu, kojem tipu izbornog sistema mi pripadamo, koje su njegove mane – sve to su samo neka od pitanja na koja odgovore nikada nećete naći ni u jednoj predizbornoj kampanji.
Odgovori na ova pitanja su nam bitni kako bismo bili što kvalitetniji učesnici izbornog procesa i kako bismo ga, koliko je to moguće, preokrenuli u svoju korist.
Šta je to izborni sistem i koji tipovi izbornog sistema postoje?
Izborni sistem je sistem glasanja koji se sastoji iz više pravila koja određuju na koji način se glasa, kako se prebrojavaju glasovi i na koji način se računa krajnji rezultat izbora.
Različiti izborni sistemi mogu dati različite rezultate glasanja, a ono što je bitno da znamo jeste da idealni izborni sistem ne postoji.
Postoji tri glavna izborna sistema, a to su većinski izborni sistem, proporcionalni izborni sistem i mešoviti izborni sistem.
Većinski izborni sistemi
Većinski izborni sistemi dele se na sisteme relativne većine i sisteme apsolutne većine.
- Sistemi relativne većine su oni u kojima je država podeljena na jedinice u kojima se bira po jedan poslanik u jednom krugu glasanja. Prednost ovog sistema je njegova jednostavnost prilikom glasanja i prilikom raspodele mandata (mandati označavaju broj poslaničkih mesta u parlamentu). To je sistem koji daje mogućnost izbora individualnih kandidata, a ne partija. Zbog toga je povezanost glasača i samih kandidata prisnija i snažnija, a samim tim, vezanost kandidata za određenu partiju manja.
Neke od država koje koriste ovaj tip izbornog sistema su Velika Britanija i SAD. Političke partije kalkulišu sa izbornim sistemom i svojim interesima, tako na primer dolazi do sklapanja koalicija kako bi postigli bolji rezultat na izborima. Koalicije su savezi političkih partija. Možemo reći da je posledica ove vrste izbornog sistema to što u SAD postoje faktički samo dve partije.
- Sistem apsolutne većine je dvokružni sistem, i glasanje se odvija u dva kruga. Ovaj tip sistema omogućava glasačima da potvrde ili promene svoj stav u drugom krugu. Pobednik je onaj koji obezbedi većinu glasova izašlih birača.
Ovaj sistem glasanja najčešće se koristi kada su u pitanju predsednički izbori. Pojedine zemlje, poput Francuske ostale su mu verne i kada su u pitanju parlamentarni izbori. Francuska je jedina zemlja u EU koja ovaj izborni sistem koristi za parlamentarne izbore. Vrlo je popularan među postkomunističkim zemljama među kojima prednjače države koje su činile Sovjetski Savez.
Proporcionalni izborni sistemi
Prema proporcionalnom izbornom sistemu stranke bi u parlamentu trebalo da budu zastupljenje srazmerno svojoj političkoj moći. To znači da procenat poslaničkih mesta (mandata) treba da bude srazmeran procentu dobijenih glasova. U okviru proporcionog sistema razlikujemo sistem partijskih lista i sistem pojedinačno prenosivog glasa.
- Kod sistema partijskih lista glasači glasaju za jednu od ponuđenih lista. Izborne liste dobijaju onaj broj mandata koji odgovara podršci njihovih birača.
Jedna od varijacija ovog sistema je preferencijalno glasanje, gde postoji mogućnost glasanja za pojedinca unutar liste.
- Sistem pojedinačno prenosivog glasa danas koriste samo Malta i Irska. Kandidat da bi bio izabran mora da ispuni određenu kvotu glasova. Biraju se kandidati, a ne liste. Glasovi se broje na osnovu prvog kruga.
Mešoviti izborni sistemi
Mešoviti odnosno kombinovani tip izbornog sistema je rezultat pokušaja kombinovanja pozitivnih karakteristika večinskih izbornih sistema i proporcionalnih izbornih sistema.
Kod ovog tipa izbornog sistema jedan deo poslanika se bira u jednomandatnim izbornim jedinicama. Drugi deo se bira primenom proporcionalne metode. Neke od država koje koriste ovaj izborni sistem su Rusija i Japan.
Izborni sistem u Srbiji
U Republici Srbiji na parlamentarnim i lokalnim izborima primenjuje se proporcionalni izborni sistem sa zatvorenim izbornim listama, dok se za predsedničke izbore koristi većinski izborni sistem.
Zatvorene liste su liste koje prave partije ili koalicije unutar sebe. Biračima se ostavlja mogućnost da glasaju za kompletnu listu, ali ne i za pojedinačnog kandidata.
Mandati u parlamentu se potom raspoređuju Dontovom formulom. Da bi uopste mogle da uđu u formulu, partije moraju da pređu cenzus koji iznosi tri odsto.
Izborne jedinice
Izborna jedinica je deo teritorije Republike Srbije unutar koje birači glasaju. Koji deo teritorije države čini izbornu jedinicu zavisi od vrste izbora:
- Kod izbora za narodne poslanike cela država je jedna izborna jedinica. U toj jedinoj izbornoj jedinici se nakon izbora deli svih 250 mandata koliko poslaničkih mesta postoji u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
- Na lokalnim izborima jedinica lokalne samouprave je jedna izborna jedinica. Lokalna samouprava svojim statutom određuje broj mandata koji se deli u toj izbornoj jedinici.
- Kod predsedničkih izbora cela država je jedna izborna jedinica.
Izborni cenzus
Izborni cenzus je još jedan pojam važan za razumevanje izbornog procesa: To je procenat glasova birača izašlih na izbore koji mora da ostvari svaka poslanička lista da bi mogla da dobije mandate.
Izuzetak su partije nacionalnih manjina za koje cenzus ne postoji, već imaju ”prirodni prag” koji zavisi od odziva birača.
Izbor predsednika
Predsednik Republike Srbije bira se većinom glasova birača koji su izašli na izbore. Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova, dolazi do drugog kruga glasanja. U ponovnom glasanju učestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova. Predsednik postaje kandidat sa većim brojem glasova.
Referendumi i narodne inicijative
Ono što građani poistovećuju sa izborima jesu referendumi i sprovođenje narodne inicijative. To su oblici neposrednog učešća građana u vršenju državne vlasti i donošenju odluka, po tome se razlikuju od izbora.
Na referendumima se glasa, dok se u narodnoj incijativi potpisuje određeni predlog u skladu sa svojim stavom i mišljenjem.
Nedostaci izbornog sistema u Srbiji
O manama i reformi izbornog sistema u Srbiji se priča godinama, ali do sada nisu preduzeti postupci koji bi doveli do toga.
Nedostatak lokalne zastupljenosti u parlamentu
Ono što se da uočiti kao nedostatak našeg sistema glasanja, jeste da je Srbija jedna izborna jedinica kada su u pitanju parlamentarni izbori. Ovakav sistem ne dozvoljava da svi krajevi Srbije budu ravnomerno zastupljeni tj. da imaju svog predstavnika u parlamentu.
Jedna izborna jedinica znači da izborna baza poslanika nije njegova opština ili grad, već čitava Srbija. Mnogo opština, pa čak i delova Srbije, nikad nisu imali svog poslanika u parlamentu, što je neprimereno ako uzmemo u obzir to da parlament čine poslanici koji predstavljaju sve građane.
Manjak komunikacije između poslanika i građana
Zatvorene izborne liste su drugi lako uočljiv nedostatak našeg izbornog sistema. Liste prave partije, a birači glasaju za celu listu, a ne za kandidate pojedinačno.
Ovakav način glasanja birača svodi na glasača. On ne zna ko će ga sutra predstavljati u Skupštini, jer ko postaje poslanik odlučuju partije i njihovi organi, a ne birači.
Ovaj način biranja narodnih poslanika doveo je do toga da sami poslanici osećaju veću odgovornost prema partiji, jer od nje zavise, a ne prema građanima koje predstavljaju.
Komunikacija između narodnih poslanika i građana gotovo da ne postoji, a trebalo bi da bude direktna i svakodnevna.
Mogućnost manipulacije glasovima
Manipulacija glasovima nije direktni problem izbornog sistema, ali je svakako nešto što ga ugrožava.
Izborne prevare ili kako se najčeše nazivaju krađe glasova su česte i usklađene sa izbornim sistemom. Načini prevara su brojni, a najčešće se govori o tzv. bugarskom vozu, glasanju osoba koje su preminule, glasanju birača koji nisu izašli na izbore, uništavanje listića…
- Bugarski voz je termin koji se koristi među balkanskim narodima, a nastao je kao posledica nedemokratskih izbora u Bugaraskoj početkom 21.veka. Bugarski voz predstavlja prodaju glasa od strane birača određenoj političkoj partiji.
Koordinator koji ima svoje mesto u organizaciji izbora koristi svoju poziciju i uzima prazan glasački listić i zaokružuje redni broj određene partije. Tako popunjeni listić po dogovoru i u tajnosti daje biraču koji nakon toga odlazi na biračko mesto, gde uzima prazan glasački listić koji stavlja u džep, a popunjeni glasački listić koji je dobio stavlja u glasačku kutiju. Nakon toga, prazan listić koji je izneo daje organizatoru koji ga razmenjuje na potpuno isti način sa sledećim biračem. Postupak se ponavlja sve dok ima birača koji su potkupljeni da na ovaj način daju svoj glas. - Glasanje osoba koje su preminule spada u neregularnosti vezane za vođenje biračkog spiska. Birački spisak se zaključuje mnogo ranije od dana održavanja izbora pa se ljudi koji su preminuli u tom periodu ipak nalaze na biračkom spisku.
Izbornu prevaru vrše članovi biračkog odbora koji po dogovoru glasaju u ime osoba koje su preminule i na taj način dolazi do izborne neregularnosti.
Treba napomenuti da je ova izborna prevara moguća samo uz pristanak svih članova biračkog odbora.
Na isti način “glasaju” i birači koji tog dana nisu izašli na izbore. - Česta izborna prevara je i uništavanje listića, i takođe zavisi od izbornih odbora. Kod ove prevare cilj je važeći izborni listić pretvoriti u nevažeći. Neregularnost se postiže dopisivanjem reči na listić, kao takav on se smatra nevažećim.
Izborne prevare u najvećoj meri zavise od biračkih odbora. Treba da znamo da su organi za sprovođenje izbora Republička izborna komisija i birački odbori, i da je njihov rad javan.
Jednom uspostavljen izborni sistem traje dugo i teško dolazi do njegove promene. Razlog tome je što se interesi i aktivnosti političkih partija i kandidata usklađuju sa izbornim sistemom koji se koristi. Sa druge strane, idealan izborni sistem ne postoji niti postoji garancija da će se političko-društveni problemi rešiti promenom izbornog sistema.
Ono što mi, kao građani, možemo da uradimo jeste da se ugledamo na političke partije tako da svoje interese i aktivnosti uskladimo sa izbornim sistemom.
Svako ko ima pravo glasa svoje pravo bi trebalo da iskoristi, jer izborni sistem, kakav god, zavisi upravo od naših glasova.
