Franka Socani (Franca Sozzani) bila je glavna urednica italijanskog Vog (Vogue) magazina. Iskoristila je svoj položaj urednice kako bi čitaocima modnog časopisa Vog prenela bitne društveno-političke teme zagađenja mora i okeana, zloupotrebe estetske hirurgije, porodičnog nasilja, uključivanja manjina (plus-size i crnih modela) u modnu industriju, ali i promovisanja mladih dizajnera.
Analiziraću njen uticaj i značaj u modnom svetu, njenu estetiku kroz modni magazin Vog, kao i koliko su njene ideje uticale na okretanje drugih modnih magazina ka društvenim temama.
Ali hajde prvo uvertira:
Život pre Voga
Franka Socani rođena je u gradu Mantua, u severnoj Italiji, 20. januara 1950. godine. Bila je mlađa ćerka inženjera motorne industrije Đilberta Socanija (Gilberto Sozzani) i majke Adelmine Rebuci (Adelmina Rebuzzi). Studirala je književnost i filozofiju na Katoličkom univerzitetu Svetog Srca u Milanu (Università Cattolica del Sacro Cuore).
Svog supruga je upoznala sa 15 godina, kada je bila na porodičnom izletu u San Remu (Sanrémmo). Tačno sa 22 godine Franka se udaje i okončava svoj brak posle 3 meseca. Nakon razvoda, Franka dobija želju da obiđe svet. Destinacije za obilazak su bile Engleska, Indija i SAD. Najveći utisak na nju ostavlja London, jer kako je sama Franka govorila: U Londonu su svi drugačiji i to je nešto prelepo. Njena putovanja će kasnije ostaviti veliki uticaj na njen kreativni rad u modnoj industriji.
Početak karijere
Frankina sestra, Karla Socani (Carla Sozzani), koja je nekad radila za italijanski Vog, uvela je Franku u svet mode. Pre zvanja urednice italijanskog Vog magazina, 1976. godine, Franka postaje asistent za Vog Bambini (dečije izdanje Voga) ili kako je to ona govorila kroz šalu – asistent asistenta.
O njenoj kreativnosti dovoljno je navesti informaciju da je 1980. godine dobila ulogu urednice časopisa Lei (kasnije poznat pod nazivom Italian Glamour), a posle dve godine uredništva, Franka uvodi časopis Per Lui, koji je bio namenjen muškoj populaciji.
U svojoj autobiografiji Franka: Haos i stvaranje (Franca: Chaos and Creation), navodi da je prethodno iskustvo u Vog Bambiniju bio veliki izazov za nju, ali da ipak smatra da bi propustila veliku šansu da pokaze šta zaista može.
Novi stil
Krajem ‘80-ih godina, Franka postaje urednica italijanskog modnog časopisa Vog. Zanimljivo je da je istog meseca Ana Vintur (Anna Wintour) imenovana urednicom američkog Voga.
Vog pre Franke bio je fokusiran najpre na prodaju proizvoda poput torbi, cipela i aksesoara. Naslovnice Voga bile su dominantne, međutim nisu prenosile poruke bitnih društveno/političkih tema, niti su promovisale mlade dizajnere.
Franka je osmislila da, uprkos ograničenom tržištu Italije, komunicira sa ostatkom sveta preko slika, tačnije preko naslovnica Vog magazina.
Ona je jednom prilikom izjavila da je italijanski jako lep jezik, međutim ograničavala ga je uska ciljna grupa, pa njene naslovnice moraju da govore univerzalnim jezikom Voga.
Frankina izdanja su upečatljiva po tome što je smelo govorila o bitnim društvenim temama poput zagađenja mora i okeana, zloupotrebe estetske hirurgije, žrtvi porodičnog nasilja, slavljenja različitosti, a koje nisu bili uobičajeni fokus modnih časopisa.
Pored njenog napora da skrene pažnju na bitne društvene teme kroz određene naslovnice italijanskog Voga, Franka je bila kreativni direktor udruženja Konvivo (Convivo – organizacija događaja posvećenih AIDS-u u Italiji). Takođe je bila deo osnivanja fondacije Child Priority, zajedno sa Džonatanom Njuhausom (Jonathan Newhouse), koji je svojevremeno bio izvršni direktor Conde Nast International i član neprofitne organizacije Fashion 4 Development, koja je preduzela inicijativu sklapanja partnerstva koja promovišu modu i tekstilnu industriju, unapređuju aktivnosti ekonomskog i socijalnog razvoja, čuvaju kulturu i osnažuju žene.
Prvo izdanje Vog Italija pod vođstvom Franke Socani izašlo je za jul-avgust 1988.
Po prvi put Franka angažuje Stivena Majzela, fotografa koji je u to vreme bio u usponu karijere i od tada postaju dugogodišnji saradnici i prijatelji.
Jednostavan, ali opet dinamičan – u sepia koloritu, izgled naslovne strane je urađen u minimalističkom stilu samo sa jednim natpisom Il Nuovo Stile – što u bukvalnom prevodu znači novi stil.
Il Nuovo Stile vizualom, Franka najavljuje da će Vog Italija imati drugačiji fokus i da tek predstoje promene.
Model na naslovnoj strani Vog Italije je Robin Makintoš (Robyn Mackintosh), koja nosi belu košulju marke Fere (Ferré).
Haos i stvaranje
Franka Socani je davala šansu mladim umetnicima. Izrazito je prepoznatljiva po otkrivanju talenata u oblasti dizajna, fotografije i umetnosti. Poseban odnos je gradila sa tadašnjim fotografima u usponu, kao što su: Brus Veber (Bruce Weber), Piter Lindberg, (Peter Lindbergh), Paolo Roversi (Paolo Roversi) i Stiven Majzel (Steven Meisel).
Brus Veber je vrlo slikovito objasnio rad sa Frankom. Priča počinje kada je Franki na intervjuu prikazao čuvenu Dalijevu fotografiju pod nazivom Haos i stvaranje (Chaos and creation). Fotografija prikazuje licem u lice Dalija i nosoroga, pa je Vebera podsetila na Frankinu ličnost. Elegantna, oštra, ali i mila su epiteti kojima se služio kako bi opisao Franku i pojasnio njegov doživljaj Franke kao poslovnog saradnika.
Pored dobre saradnje sa fotografima, Franka ima ambiciju da edukuje mlade dizajnere kako bi se lakše probijali kroz modni svet. Na primer, godine 2014, ona posećuje Australiju kako bi održala predavanje u oblasti mode na Tehnološkom univerzitetu u Sidneju (University of Technology Sydney), i studentima modnog dizajna dala konstruktivne savete.
2012. godine Franka dobija titulu Goodwill UN ambasadora pošto je podsticala održivi razvoj u Africi, dok ju je dve godine kasnije, Ujedinjeno Kraljevstvo imenovalo globalnim ambasadorom protiv gladi.
Kontroverzni naslovi Voga
Sledeće naslovne strane magazina Vog u italijanskom izdanju su prihaćene kao kontroverzne, jer su pokrenule bitne teme:
- Makeover Madness / 2005.
Franka je vrlo direktno kritikovala industriju plastične hirurgije, koja je doživljavala procvat te davne 2005. godine. U to vreme, samo ljudi iz visokih slojeva društva su mogli da priušte plastičnu hirurgiju. Manje korekcije, poput povećavanja usana hijaluronom su mogle koštati i do 2 hiljade dolara.
Savršeno telo i luksuzna moda su išle ruku pod ruku. Franka je iskoristila priliku da slikovito opiše pojedine žene, koje su pored svoje novčane sigurnosti, imale probleme sa ličnom nesigurnošću.
- A Black Issue / 2008.
A Black Issue je najprodavaniji broj Vog magazina koji se za neverovatnih 72 sata rasprodao u Americi i Velikoj Britaniji. Zbog velike potražnje, proširili su tiraž za 60 000 kopija za Ameriku i Veliku Britaniju.
Iako je prvi Afro model zvanično fotografisan za naslovnicu Vog magazina 1966. (model Doniale Luna/Donyale Luna), Franka Socani je prepoznala da su crni modeli i dalje daleko manje zastupljeni na naslovnicama modnih magazina, pa je ceo julski broj Vog magazina posvetila upravo njima.
- The Latest Wave / 2010.
Socani se jakim vizualom još jednom oglasila povodom bitne društveno-političke teme. Sirena koja je prekrivena naftom je simbolični prikaz uništenja prirodne sredine zbog izlivanja nafte, koji se desio u meksičkom zalivu u periodu od aprila do septembra 2010. godine (Deepwater Horizon oil spill).
- Belle Vere / 2011.
Belle Vere u prevodu znači istinski lepo i odnosi se na ženske obline.
Zbog favorizovanja twiggy figure (poput dečačke, bez oblina) u modnoj industriji, Franka je osetla potrebu da prenese poruku da su i žene sa oblinama podjednako lepe i privlačne.
Smatra se da je Franka zaslužna za popularizaciju oblina i plus-size modela, kako je smatrala da je svako telo lepo i da modna industrija treba da ima otvorena vrata za svaku ženu koja je različita. Uspešno je prikazala da su ženske obline potpuno prirodne i lepe, kao i da modni svet treba da menja stav kada je u pitanju strogi izgled supermodela.
Nakon njenog Belle Vere broja, mnogi drugi uticajni modni časopisi poput Elle-a su počeli da objavljuju naslovnice sa plus-size modelima.
- Cinematic / 2014.
Ovo je poslednje, ali ne i najmanje bitno kontroverzno izdanje magazina Vog. Ova naslovnica je podigla veliku prašinu i prouzrokovala gomilu kritika, na globalnom nivou.
Naziv Cinematic predstavlja sponu između fiktivnog horor filma koji gledamo kako bismo se zabavili i stvarnih dešavanja tokom nasilja u porodici. Konkretno ovaj broj magazina Vog bio je inspirisan horor klasicima poput Isijavanja (The Shining) i filma Američki psiho (American Psycho).
Franka je odlučila da akcenat stavi na nasilje nad ženama, i zato je više puta bila osuđivana. Izjavila je da ovo i jeste užasna horor priča, jer su žene i u 21. veku žrtve različitih vidova nasilja i da se tim problemom niko ne bavi.
Najpre se osvrće na nasilje sa fatalnim ishodom kao što su fizičko zlostavljanje i ubistva.
(Ne)prihvatanje malo drugačijeg Voga
Potpuno je razumljivo da su promene teške za pojedince, pogotovo kada se odstupa od globalnog ponašanja. Tu se Franka suretala sa ozbiljnijim osudama, jer je kršila sva pravila modnog časopisa Vog.
U Netfliksovom dokumentarcu Franca: Chaos and Creations; magazini Fast Company, The Toronto Star, Associated Press javno osuđuju Frankino Vog izdanje iz 2010. godine The Last Wave.
Za neke je Vog bio ipak samo biznis, ali za Franku – to je bio umetnički izraz i mogućnost da se dotakne mnogih problema u društvu, na globalnom nivou.
Ona je komunicirala kroz magazin satirično i smelo, i zbog njenog drskog protivljenja komercijalnom šablonu Voga, mnogi su imali negativne kritike na račun naslovnih strana posvećenih društvenim problemima.
Dok su neki njene kontroverzne naslovne strane smatrali inovacijom i umetničkim prikazom problema današnjice, drugi su njen rad videli čak i kao romantizovanje problema u društvu, što je detaljnije opisano u dokumentarcu Franca: Chaos and Creation.
Koncept supermodela
Ruku pod ruku sa Stivenom Majzelom, Franka uvodi novi koncept supermodela i to je još jedan njen bitan uticaj na svet mode.
Manekenke poput Kejt Mos, Jasmin Gauri, Linde Evanđeliste, Tajre Benks, Klaudije Šifer, Naomi Kembel, Hajdi Klum, Kristi Turlington bile su najčešće angažovane kako u revijama, tako i za naslovne stranice modnih časopisa.
Franka je smatrala da tajna supermodela leži u stalnom angažmanu. Imala je prostu računicu: ukoliko je neki model veoma tražen na revijama i na modnim setovima – taj model je supermodel.
Franka i moda
Franka Socani, urednica italijanskog malo drugačijeg Voga, preokreće igru u modnom svetu. Uspešno je koristila svoj položaj da govori u društvenim temama koje su bile tabu i o kojima niko nije želeo ili nije smeo da priča ili piše. Biti moderan za nju ne predstavlja samo atribut, već sredstvo kojim se mogu istaći pojedini socijalni problemi.
Dobro je procenila da svaki put kada objavi kontroverzan naslov, to nosi određenu vrstu rizika. Frankina glavna misija je bila da Vog čitaju svi. Volela je da govori kako je ona ta koja je izmislila koncept Instagrama. Smatra da je poigravanje i komuniciranje preko vizuala jedini način kako može da se komunicira sa svima, jer – citiram – Pa ko to danas govori italijanski?
Stiven Majzel, njen prijatelj i fotograf sa kojim je napravila istorijske Vog naslovnice, za Franku kaže da je bila asertivni genijalac koji lako otkriva velike talente u svetu mode. Postoji ta čuvena Frankina rečenica, koju Majzela prati kroz njegov rad, a to je: Ako si dogurao dovoljno daleko, ne treba da se opravdavaš nikome.
Njena ličnost i sposobnost da upravlja talentima u njenoj oblasti (fotografima i stilistima), doveli su je do samog trona u istoriji mode. Usprotivila se komercijalnom načinu komuniciranja kroz modni magazin Vog i otvorila mnoge socijalne teme, o kojima se ranije nije govorilo.
Franka Socani, urednica malo drugačijeg Voga, ona koja inspiriše, bila je velika ratnica u borbi za ljudska prava, rasnu ravnopravnost, ekološku svest… Samo borbu sa opakom bolešću nije uspela da dobije, kada je 22. decembra 2016. napustila ovaj svet.
