Nisam neki fan Oskara, niti bilo koje insititucije koja se bavi nagrađivanjima u bilo kom polju, jer sam uvek takve stvari percipirala kao međusobno dodvoravanje zarad nekih drugačijih ciljeva od onih kojima nam se mažu oči, i vrlo retko se odlučujem da pogledam nešto ‘samo zato’ što je dobio Oskara. Ovo je prvi (dokumentarni) film koji sam odlučila da pogledam iz dva razloga (1) film je dobio oskara za najbolji kratki dokumentarni film, (2) ja nisam mogla da verujem da je menstruacija i dalje toliki tabu da neko mora da snima dokumentarac o menstruaciji, i pomislila sam kako je opet u pitanju neki previše uvređeni američki kolektiv.
Period.End of Sentence / Menstruacija. Kraj rečenice
A period should end a sentence, not a girl’s education.
Ova ideja nam se čini prlično šokatnom i nepotrebnom, kao feministkinje u 21.veku (plot twist: nikada nam nije bilo potrebnije). Zašto bi dokumentarac koji ima rečenicu Menstruacija bi trebala da označava kraj rečenice, a ne devojčicinog obrazovanja (Period je u engleskom jeziku reč i za tačku na kraju rečenice i za menstruaciju) bio toliko revolucionaran?
Dokumentarac nam u trideset minuta prikazuje sve stigme koje prate žensku osobu u ruralnim sredinama Indije. Prvo ukazuje na problem menstruacije kao teme: nepoznanica kao pojava, i nešto o čemu se ne razgovara, kako u ženskom, tako i u muškom okruženju, međusobne razgovore muškog i ženskog dela društva da ni ne pominjemo. Menstruacija se posmatra kao period kada je žena nečista, odnosno kada bog/božanstva teraju nečiste sile iz nje. Dalje, menstruacija je bolest koja zahvata isključivo žene, i one su tada nepodobne za boravak u društvu. Žene dodaju, da ‘znaju’ i da zbog toga mogu da imaju decu, za razliku od onih žena koje nemaju menstruaciju – jer one se ne čiste od zlih sila, pa kao nečiste ne mogu da zatrudne.
Dalje, žene govore o primoranosti napuštanja škole, i bilo kog daljeg obrazovanja nakon puberteta, kao i nemogućnost razmatranja zapošljavanja, jer im nehigijenski uslovi to ne dozvoljavaju. Žene u ovim predelima ili nemaju uopšte pristup higijenskim ulošcima ili nemaju dovoljno finansijskih sredstava da ih sebi priušte.
Priča teče dalje, i prikazuje kako žene koriste stare krpe u kombinaciji sa pepelom tokom menstrualnih dana kako bi se bar na neki nečin osigurale od oticanja krvi, te navode nemogućnost presvlačenja na svakih nekoliko sati u školama i na poslu jer ili uopšte nema higijenskih prostorija – čitaj toaleta – u zgradama, ili prosto nisu odvojeni od muških i u užasnom su stanju.
Jedna devojka priča o tome kako je prve godine svog menstrualnog krvarenja pokušala da istraje sa odlascima u školu, ali da je pored higijenskih poteškoća u tom periodu bila odbačena od kolektiva zbog svoje bolesti. Na kraju, devojka je bila primorana da odustane, da se uda, rodi dete i povinuje se svojoj predodređenoj funkciji u društvu – žena, majka, domaćica, bez ikakvog prava na bilo šta.
The Pad Project / Projekat ulošci
The strongest creature created by God in the world is not the lion, not the elephant, not the tiger… the girl
The Pad Project je kalifornijska nevladina/neprofitna organizacija koja je pomogla relizaciju ovog dokumentarca, kao i instaliranje mašine za proizvodnju biorazgradivih uložaka u selo Katikera (Kathikhera), u kom se i odvija priča iz ovog kratkometražnog filma. Film dalje prati dolazak Arunahalam Murugantama (Arunachalam Muruganantham) i instalaciju mašine koju je on izumeo još krajem devedesetih, te za isti patent dobio razne nagrade toko 2000tih. Naime, on obučava grupu žena za rad na ovoj mašini kako bi bile u mogućnosti da same prave biorazgradive uloške. One narednih mesec dana rade na tom projektu, te nakon toga idu u obližnja sela i trude se da edukuju ostale žene i da prodaju svoj proizvod, te omoguće kretanje i drugim devojčicama, devojkama, ženama.
Projekat se pokazao održivim, te žene i dve godine kasnije rade na istoj mašini i prodaju svoje proizvode u okolini. Dakle, ovim ‘jednim udarcem’ omogućilo se dvostruko kretanje žene u ruralnom društvu: higijensko i finansijsko. Ista mašina uskoro je postavljena i u drugo, obližnje selo. Takođe, na njihovom sajtu možete naći kontakt i obratiti im se ukoliko i vi želite da sprovedete isti ili sličan projekat u svom mestu.
Kome ovo ide u korist?
Svima. Ono što je interesantno jeste da su se i muškarci priključili ovom projektu. U početku bojažljivo i nespretno – čak su bili uveravani od ženske strane da su u pitanju pelene za bebe, u strahu i srameći se od reakcija.
Neki od muškaraca reagovali su pozitivno – uključujući se u proizvodnju. Zaključak obe strane je da će zaposlenost njihovih žena omogućiti dodatan prihod u njihovim izuzetno siromašnim domaćinstvima, te da će to poboljšati njihovu situaciju. Mlade žene iskreno su počele su pozitivno da gledaju na postojanje mogućnosti izbora kretanja.
Negativni komentari i reakcije, ako i je bilo, nisu prikazani u filmu.
Menstruacija kao tabu
Gledajući ovaj film, shvatila sam da o mnogim stvarima nisam nikada razmišljala. Pitanja i opažanja su se ređala.
Menstruacija nije tabu samo u ruralnim i nerazvijenim sredinama. Svi se čudimo člancima na internet portalima kako su devojke i žene ograničene zbog svog menstrualnog ciklusa, kako u delovima Indije i Nepala još uvek isteruju žene iz domova da spavaju u šupama, ne dopuštaju im da diraju životinje, biljke, da piju mleko, vodu, da budu u blizini dečaka i muškaraca… sve u cilju da ne zagade okolinu svojom bolešću. Mislimo kako je to necivilizovano i kako takvi tabui kod nas ne postoje.
Istorija menstrualnog ciklusa i higijenskih uslova koje omogućavaju nesmetano kretanje žena, ipak, govori na da su ove prakse do nedavno bile prisutne i svuda oko nas.
Najviše imamo da zahvalimo Tori i Bibliji, ali i generalno tabuiziranju ove pojave kroz vekove. Naime, u Tori se nalaže da žena tokom menstruacije bude odvojena od muškarca, te da bude uključena u dalji normalni život tek nakon ritualnog kupanja; hrišćanstvo preuzima te i mnoge druge jevrejske tabue, uključujući i zabranu mnogih rituala u okviru religije. Sve do sredine prošlog veka – da, sve do pre sedamdesetak godina! – ulošci nisu bili niti u širokoj upotrebi niti dostupni većini, a nisu baš bili ni poželjni za upotrebu. Omiljeni tabui, koji i dan danas postoje, su navodi muškaraca kako ulošci i/ili tamponi izazivaju seksualnu nadraženost kod žena prilikom upotrebe. Živeli muškarci, i hvala im.
Ovi i slični tabui su i dalje prisutni. I dalje se propagira nečistoća žene tokom ciklusa, te joj se stavljaju zabrane na ulazak u verske institucije, bavljenje sportom u nekim državama, i ono o čemu sam nedavno slušala – dolaženje u blizinu male dece, pogotovo muške, iako je dvadeset i prvi vek, leto gospodnje 2019.
Vrhunac svega je naravno needukovanost i nezainteresovanost za edukaciju u vezi sa ovom biološkom pojavom. Pa tako imamo i ispad jednog američkog tinejdžera 2016. Koji je bio izuzetno revoltiran činjenicom da se žene bune što su im higijenski ulošci nedostupni finansijski, jer njihov je problem i njihova slabost što ne kontrolišu svoje krvarenje – pa ni on ne ide u wc svakih pet minuta – mora nekada i da se trpi ne samo da se bude razmažen.
U ovaj ‘tabu blok’ možemo uvrstiti i skrivanje i šaputanje devojčica u odeljenjima i žena u kancelarijama kada šapatom jedna od druge traže uložak ili tampon. Neinformisanost i strah od menstruacije prisutni su i kod devojčica koje se po prvi put susreću sa tim, jer je njihovim majkama neprijatno da im objasne jednu potpuno normalnu biološku pojavu. Dodatni faktori tabuizacije su nehigijenski uslovi i nedostupnost higijenskih uložaka i tampona u toaletima institucija, poslovnih i obrazovnih ustanova, većine kafića, restorana, hotela.
Oporezivanje menstruacije
Ukoliko mislite da sam previše puta u ovom tekstu napisala higijenski ulošci i tamponi, suočimo se sa interesantnom činjenicom da se isti oporezuju u većini država kroz porez na luksuz i kroz takozvani pink taxes. Dakle, jedan higijenski proizvod prolazi kroz dupli poreski sistem – kao luksuzni proizvod i kao proizvod za žene (kroz ovaj poreski sistem potpadaju i svi proizvodi koje koriste i muškarci i žene, ali se oni koji se deklarišu za žensku upotrebu boje u ‘ženske’ boje i prodaju se po višim cenama, iako su kvalitetno i suštinski odgovarajući za oba pola). Primera radi, kondomi, lubrikanti, i proizvodi za pospešivanje erekcije ne prolaze kroz posebne poreske tretmane. U poslednjih nekoliko godina, u nekoliko država pokrenute su inicijative putem kojih se pokušava skrenuti pažnja na ovaj problem. Iste su dovele do nekoliko pozitivnih promena te su u zemljama kao što su Australija i u nekim delovima Amerike i Kanade ukinuti porezi na luksuz na higijenske proizvode kao što su ulošci, tamponi i menstrualne čašice.
Šta je u stvari menstruacija?
Verovali ili ne, ovo je objašnjeno još u udžbenicima iz biologije za osnovno obrazovanje, pa onda ponovljeno i u udžbenicima za srednjoškolsko obrazovanje iz istog predmeta. Ipak, ne čini se zgoreg da se podsetimo:
Menstruacija ili period je ciklično krvarenje iz materice koje nastaje kao posledica ovulacije, odnosno sazrevanja jajne ćelije.Rezultat ovulacije je i proizvodnja hormona estrogena i progesterona koji se „pripremaju“ za oplodnju jajne ćelije i trudnoću. Ukoliko oplodnja izostane Grafov folikul jajne ćelije puca, nivo hormona pada i nastaje ljuštenje materice. Krv i oljušteno tkivo materice se izbacuje i to se naziva menstruacija. Krvarenje obično traje oko 2 do 7 dana. Menstruacija prestaje da se javlja nakon menopauze, do koje dolazi između 45 i 55 godine života.Periodi se isto tako prekidaju tokom trudnoće i tipično se ne nastavljaju tokom prvih meseci dojenja
Dakle, ljudi moji, nema nikakvih zlih sila, niti luksuznih potražnji i izvoljevanja žena. Prosto jedna neoplođena jajna ćelija.
