Šta Novi Sad i tri romana imaju zajedničko? S obzirom na to da počinje jesen koje sa sobom donosi knjiške čari, ušuškana poslepodneva uz kafu ili čaj, kišne večeri, i usporene pauze od posla, naša redakcija je želela da predstavi tri naslova novosadskih autora kao idealna štiva ove jeseni. Čitanjem ovih romana, svaki čitalac, osim što uživa u sadržaju, postaje i učesnik u cilju očuvanja kulture Novog Sada i pružanja podrške novosadskim autorima.
Oto Horvat – Noćna projekcija
U pitanju je novi roman Ota Horvata koji sugestivno i ubedljivo, u prigušenoj proznoj rasveti, rekonstruiše lični i privatni život junaka Noćne projekcije, ali i privatni život jednog grada, Novog Sada. Rekonstrukcija pređašnjeg života u gradu i traganje za pouzdanim činjenicama tog života u romanu Noćna projekcija, korak po korak, pretvara se u pričanje o poreklu, o porodici, o sudbini i udesu pojedinih aktera pred istorijskim zadatostima, u svojevrsnu porodičnu genealogiju, ali i u tegobnu priču odrastanja, o drugosti i drugačijosti, o skrivenim porodičnim pričama i tajnama, kao i u svojevrsni sociološki i istorijski vodič naslućivanja Novog Sada, njegovih udesa, uspona i padova.
Vladislava Gordić Petković, profesorka na Filozoskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, o romanu Noćna projekcija kaže: “Drugi roman i treća knjiga proze pesnika i prevodioca Ota Horvata povratak je u dobro poznate postupke anatomije melanholije, u istraživanje fenomena nedostajanja, ali ovaj put na redu je pokušaj rekompenzacije lične i porodične istorije. Trajno osećanje nelagode nad svetom i sistematsko razgrađivanje sećanja i iskustava deluju kao utemeljena konstanta njegove poetike, s tim što se mesto radnje izmešta iz ruže lutanja Evropom u rodni grad i rodni dom koji se s teškim naporom prepoznaju kao nekad svoji”.
Laslo Vegel – Nesahranjena prošlost
Drugi roman kog predlažemo je nagrađen Zlatnom medaljom (2020) za najčitaniju knjigu u Mađarskoj. Nesahranjena prošlost je autobiografski i autofikcijski roman Lasla Vegela koji obuhvata (nedostajuću) istoriju triju generacija. Uvodi nas u jedan provincijski, manjinski, plebejski svet u kojem porodične istorije govore o „nesahranjenoj”, što će reći – proneverenoj, otetoj prošlosti u kojoj se istorija svake generacije silom prekida. Protagonisti romana su zapravo migranti istorije.
Prvu generaciju čine dedovi, rođeni krajem 19. veka, čiju je istoriju Trijanon naprosto presekao. Nisu promenili samo državu, već su se nevoljno našli i u jednoj drugoj kulturi, u drugom jezičkom ambijentu, pod drugom vlašću – oni su prvi izgubili svoju prošlost, jer posle 1918. nisu mogli svojoj deci preneti iskustva prethodnog razdoblja, već su zajedno s njima učili da se snalaze u jednom novom svetu. Jedan deda bio je useljenik nemačkog porekla, njegova porodica se u Srbobranu – među većinskim srpskim stanovništvom – pomađarila. Drugi deda se već računao kao Srbobranac – starosedelac, što znači da je bio treća ili četvrta generacija doseljenika. Obojica su deca Monarhije, služili su u vojsci Austrougarske monarhije, a 1918. počeli su novi život u jednoj novoj državi. Za prvu, manjinsku, plebejsku generaciju prošlost je ostala nesahranjena. Njihova prošlost je u novoj državi naprosto potonula.
Ova autobiografija nije od one vrste koja otkriva privatne sfere. Vegel u tom pogledu kao moto svoje knjige navodi rečenice Šandora Maraija: „Autobiografija je opravdana samo ako pisac svoje lično bivstvovanje doživljava kao mikrokosmos koji je organska dopuna univerzalnog bivstva. Dakle, ne izveštava o tome, šta se desilo njemu i oko njega, već zapisuje kako se svet događao u njemu.”
Franja Petrinović – Konačni izveštaji o ravnoteži
Besperspektivnost, gorčina i generacijski gubitak omeđuju grad u koji se Sergej Vukelić, protagonista i pripovedač prethodnog Petrinovićevog romana Popravljač ogledala vraća posle dvadeset godina izbivanja, izgnanstva i odvratnih glasina koje nadograđuju njegovo odsustvo.
Šta će se sve dogoditi kad se razoreni čovek vrati razjedenom prostoru, iz kog je izbrisana voljena žena, čiji je bio diskutant, svedok i špijun, a u koji su i dalje upisani moralno defektni silnici? Konačni izveštaji o ravnoteži nastavljaju narativ melanholije i potmule gorčine nanizan u Almaškim kružocima lečenih mesečara, baladi o Novom Sadu, gradu koji se nenadano zaljuljao trajno gubeći neophodni balans. Kako Vladislava Gordić Petković navodi, autor Franja Petrinović u ovom romanu višeglasno ispisuje novo poglavlje starog beznađa.
Glavni junak u sva tri romana je Novi Sad. Njegovi žitelji i njegove ulice. Pored visoke književno – umetničke vrednosti ovih dela, ona su na poseban način kulturni, istorijski i sociološki bedeker ovog grada. Usudićemo se i da kažemo da su ovi romani ako ne već, onda na putu ka novosadskim klasicima.
Tekst napisan u saradnji sa Akademskom Knjigom.
