Veza produktivnosti i kraćeg radnog vremena

Rastuća produktivnost, a kraće radno vreme je ideal u poslovnom svetu kome poslednjih godina teže kako kompanije tako i zaposleni. 

Međutim, ovaj koncept se kosi sa odomaćenom idejom rada – da što više vremena uložimo u nešto, bolje i veće rezultate dobijamo na kraju. 

Šta je od od svega ovoga istina, i koji koncept nam je kao društvu korisniji?

Istorija radnog vremena

Ljudi su radili u neuređenom sistemu po principu raditi što više sati zarad više novca, a ograničenje radnih sati nije postojalo, sve do nekih 1880-ih godina kada se uvelo ograničenje od 10h rada dnevno. 

Ovo je ostalo u praksi do recimo 1914. godine, kada je Henri Ford (Henry Ford) osmislio i implementirao koncept pokretne montažne linije. Tada je uveden smenski rad – princip rada od 9h do 17h (kako bi se mogle pratiti smene radnika) i ograničenje radnog vremena se sa 10h smanjilo na 8h. Ovakvi uslovi su odgovarali i poslodavcima i radnicima. Poslodavci su mogli da imaju aktivnu proizvodnju tokom celog dana u 3 smene, a radnici su dobili organizovanu radnu nedelju od 5 dana.

Vremenom ovo je prihvaćeno kao jedna jaka društvena norma. 

Međutim, način organizovanja i personalizacije radnog vremena je danas značajnija opcija nego samo puko ispunjavanje radnih dana. Razlozi tome su razni, ali su dva uzroka ključna.

Prvi uzrok možemo tražiti u četvrtoj industrijskoj revoluciji, odnosno digitalizaciji radnog i životnog okruženja. Te imamo i promenu u samim radnim zahtevima i potrebama. 

Dok je drugi zapravo promenjeno definisanje produktivnosti – odnosno saznanje da smo u proseku zaista produktivni samo 2 sata i 48 minuta na dan.

A šta je produktivnost? 

Produktivnost označava odnos uložene radne snage i dobijene vrednosti iz nekog procesa. 

Glavna težnja rada jeste da se dobiju očekivani rezultati, a dodatna začkoljica danas je da ti rezulati doprinose stvaranju dodatnog kapitala. 

Najoptimalnije je da vreme dostizanja rezultata bude najkraće moguće bez pogoršanja kvaliteta ili usluge.

Kako bi se ovo postiglo preporučuju se da: 

1. Imamo tačno precizirane zadatke i rangiramo ih po važnosti,
2. Imamo realna očekivanja koliko je moguće uraditi u toku jednog dana ili/i radne nedelje,
3. Idemo postepeno-sistematski kroz sve zadatke i imamo jasne rokove koji se poštuju, kao i osećaj odgovornosti za iste.

To se postiže kroz dnevne rutine, iskrenost, dobro pripremljene sastanke, organizovanost i konkretizaciju na papiru.

Koliko smo produktivni – Penkelova analiza 

U svetu se pojavio trend uvođenja ne samo kraćeg i fleksibilnijeg radnog vremena, već i skraćivanje same radne nedelje kao jedan od načina da se omogući povećanje produktivnosti. 

Ideja je krenula od istraživanja Džona Penkavela (John Pencavel) koji je pokazao da smanjenje nedeljnog radnog vremena jeste doprinelo produktivnosti u fabrikama municije (što se može povezati i sa drugim proizvodnjama).

Penkavelova analiza je pokazala da višečasovni rad jeste produktivniji – ali do određene vremenske granice, koja zavisi od obima posla, broja zaposlenih, potražnje koju treba zadovoljiti i slično.

Otkrio je da je optimalan broj sati za produktivnost u postrojenjima za municiju oko 48 sedmično. Ispod tog iznosa, učinak rada je bio proporcionalan odrađenim satima. Ali kada su radnici radili više od 48 sati, proizvodnja je počela da opada (u tabeli kolona Output).

Iako se čini da ovi rezultati ukazuju na to da rad do 50 sati sedmično može povećati produktivnost, oni ne uzimaju u obzir profesije u uslužnom sektoru – gde je rad sve više prvenstveno za računarom i zahteva intelektualno angažovanje. U ovim slučajevima optimalan broj nedeljnih sati je mnogostruko manji.

Potom je usledilo istraživanje OECD-a na globalnom nivou kao i istraživanja na nivou zemalja Novi Zeland,  Somalia, Island, Japan, gde su sve potvrdile Penkavelovo istraživanje na nivou svojih država i dominantnih industrija.

Veća produktivnost uz manji rad

Želite da budete produktivniji? Radite manje! – kažu istraživači iz OECD-a, koji su otkrili zanimljivu korelaciju između toga koliko radite i koliko ste produktivni: duži radni sati rezultiraju smanjenjem produktivnosti.

Ovaj grafikon prikazuje sate rada po osobi u zemljama OECD-a (Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj) između 1990. i 2012. godine i BDP stvoren po satu rada. Iako su ovo podaci kategorisani po državama, etički je moguće zaključivanje istih korelacija i na nivou pojedinaca. Vidimo da je produktivnost najveća kada ljudi provode manje sati radeći.

Dakle, što više sati radite – to manje postižete po satu.

Primera radi, prema OECD-u, radnik u Meksiku obavlja više od 2.200 sati rada godišnje, dok u Nemačkoj prosečan radnik radi negde oko 1.400 sati. Na kraju godine Nemci su oko 70% efikasniji kada se uporedi BDP.

Skraćenje radne nedelje – prednosti i mane 

Prednosti skraćene radne nedelje

Prema istraživanjima Henley Business School i Said Business School, ukoliko bi radno vreme bilo skraćeno na manje radnih sati na nivou nedelje, ljudi bi:

1. bili odmorniji i mentalno zdraviji i manje bi pregorevali,
2. bili srećniji i zadovoljniji sobom,
3. lakše izdvajali vreme za samostalnu pripremu obroka i fizičku aktivnost – dakle bili bi zdraviji,
4. lakše izdvajali  vreme za svoje porodice ili započinjanje iste. 

Smanjilo bi se i zagađenje životne okoline jer bi se smanjio procenat vozila u pokretu, kao i skupljanje vozila u velikim gužvama kada se svi vraćaju sa posla na nedeljnom nivou.

Mane skraćene radne nedelje

Trenutno najveći broj industrija plaća ljude po satu rada, umesto po učinku. Tako da bi smanjenje radnih sat direktno prouzrokovalo smanjenje plata – osim ako se ne pređe na plaćenje po učinku. 

Takođe, neke industrije su takve da skraćivanje radne nedelje – u smislu zatvaranje posla u potpunosti nakon 4 radna dana nije moguće – kao npr. hotelska industrija. Dodatan problem u ovim industrijama stvara i nedostatak kvalifikovanih radnika koji onemogućava onim trenutno zaposlenima da rade kraće smene i radne nedelje. 

Različiti oblici preuređenja radnog vremena

Živimo u vremenu raznih transformacija na radnom mestu. Opcije poput potpuno remote ili hibridnog rada su do nedavno bile nezamislive, a sada su svakodnevica. Tako i kraća radna nedelja ne mora da bude utopija. 

Kraća radna nedelja može imati različite oblike i različite implementacije. Ono što je isto jeste da skraćujete svoje radno vreme za 20%. 

Opcije za skraćivanje radne nedelje:

1. Odrediti dodatan slobodan dan za sve zaposlene – npr. petak,
2. Ostaviti zaposlenima da biraju strukturu koja im odgovara, npr. dva slobodna popodneva, ili prepodneva,
3. Možete da odaberete da se radi 4 puna dana po 8 sati (32h nedeljno) ili opcija da se rade 5 dana po 6 sati (30h nedeljno).

Zajedničko za sve modele je da svoj prethodni radni period ne trpate u kraći vremenski okvir, na primer da radite 40 sati u četiri dana; već potpuno smanjenje tog radnog vremena.

Inače bi ispalo da ljudi rade isto ali u kraćem vremenskom periodu što bi dovelo do velikog psihološkog pritiska.

Koraci pri prelasku na četvorodnevnu radnu nedelju

Na nivou jednog preduzeća koje bi želelo da uvede kraću radnu nedelju i reguliše je na adekvatan način, potrebno je da:

1. Preispitate svoj biznis model i uticaj na njega

Četvorodnevna radna nedelja nije odmah primenjiva na sve biznis modele. Na primer, ako se poslovanje zasniva na tome da pruža 24-7 uslugu, kompanija bi onda morala da analizira i isplanira unapred uvođenje novih međusmena, zapošljavanje novih radnika (kako će to uticati na budžet, nadoknade i porez…), kako obavestiti svoje klijente o promeni i slično.

A nakon svih tih preispitivanja može se preći na sledeći korak.

2. Analizirajte uticaj kraće radne nedelje na prava zaposlenih

Kako će sa kraćom radnom nedeljom obračunavati broj slobodnih dana na godišnjem nivou, šta će se smatrati prekovremenim radom i koliko će biti kompenzovano, kako tretirati bolovanje, obračunavanje plata i slično.

Ovde je važno da uvođenje kraće radne nedelje NE utiče negativno na radna prava. 

3. Predočite zaposlenima ideju i kako bi izgledao proces

U jednom trenutku zaposlenima se mora objasniti da barem postoji ideja za promene u kompaniji, a dobra praksa bi bila i da se pita za njihovo mišljenje. Važno je da u ovom delu procesa budete dobro pripremljeni da odgovorite na većinu pitanja koje bi zaposleni mogli da imaju u vezi sa svojim radnim pravima i obavezama.

4. Uvedite period testiranja

Sve odredbe, razmišljanja i planiranja isprobajte sa manjim delom kompanije –  ljudima koji podržavaju ideju –  da biste uvideli kako ovaj princip funkcioniše u praksi. 

Probni period može biti u roku od 3, 6 ili 12 meseci, u zavisnosti od vas, i veličine firme i/ili departmana kojima upravljate.

5. Konačna odluka

Sa podacima i iskustvom iz prethodnih koraka, donesite konačnu odluku, edukujte zaposlene i započnite sa implementacijom ukoliko je test faza dobro prošla. 

Ne znamo tačno koji je magični broj radnih sati u nedelji za optimalnu produktivnost. Ali zagovornici kraće radne nedelje tvrde i pokazuju da će zaposleni sa skraćenim radnim vremenom raditi efikasnije kako bi uklopili neophodne zadatke u raspoloživo vreme. To menja fokus sa radnih sati na samu produktivnost.

Postoje izuzeci od svakog pravila, naravno, ali istraživanja i zdrav razum pokazuju da za većinu pojedinaca raditi duže radno vreme jednostavno nije dobar izbor. Ne samo da će negativno uticati na lični život zaposlenih, već može (i obično ima) imati užasan uticaj na performanse kompanije u celini. Dakle, za dobrobit/produktivnost zaposlenih i efikasnost kompanije, najbolje je smanjiti radno vreme.