Dolazak u Španiju i prvi meseci boravka predstavljali su, za mene euoforiju, koju sam pomalo bezglavo proživljavala. Kada pogledam sa ove distance, jasno mi je da za tako nešto ne postoji adekvatna priprema, i da je to nešto što pojedinac mora sam da proživi. Život u inostranstvu, koliko god otrcano zvučalo, zaista izvlači iz vas neke neslućene sposobnosti i pomaže vam da ih kod sebe osvestite. Ipak, uvek postoje informacije koje olakšavaju ceo proces.
Domaća logika se ostavlja kod kuće
Iako sam našla direktan let iz Budimpešte za Malagu, posle nekog vremena shvatila sam da me očekuje cela noć u Malazi pre prvog autobusa kojim mogu da dospem u Haen. U dogovoru sa još jednim studentom koji se uputio na istu avanturu, odlučila sam da ne rezervišem ho(s)tel, već da noć provedemo tumarajući gradom vodeći se mišlju kako je to ipak lučki grad i sigurno ima nekih zanimacija.
Naravno, već nakon prvog kontakta sa osobljem na železničkoj i autobuskoj stanici, saznali smo da ovde osoblje ima radno vreme i da se zgrade zaključavaju pre ponoći i da do prvog jutarnjeg prevoza moramo da se snađemo. Srećom, postoje mesta za zaključavanje prtljaga – imajte na umu, ukoliko budete imali ovakvih ludih ideja, da su železničke stanice uvek bolja opcija u Španiji: modernije su i bolje opremljene i osigurane. Za 10€ zaključali smo kofere i otišli da tragamo za nekim ludim provodom na plaži.
Suludo mi je kada pomislim da sam svoju prvu noć provela tumarajući po Malazi, sa još jednom osobom koju sam to jutro upoznala, ali ono što je mene uznemirilo u tih nekoliko sati jeste :
- činjenica da nema kafića koji radi posle ponoći,
- aparati na autobuskoj stanici su mi ujutru izbacili kartu za autobus kao kakva slot mašina
- prvo što sam čula po ulasku u kancelariju za međunarodne odnose je galama Nišlija
- javljanje glasića koji mi dobacuje srpski birokratski sistem je zlato.
Na prve dve stvari sam se navikla, treća mi je i dan-danas beskrajno simpatična, ali kada je birokratija u pitanju, morala sam da bacim svoje vizije o uređenosti i konciznosti evropskih zemalja u neki budžak, da se mnogo smeškam i shvatim da oni stvarno žive po principu no te preocupes – no pasa nada – todo se va reglar.
Kako se izboriti sa španskom birokratijom
Špansko lice birokratije nije ni nalik srpskoj – nema neprijatnih šalteruša i neugodnih kancelarija, nema onog čuvenog fali ti jedan papir – svi su beskrajno ljubazni i zainteresovani da ti pomognu, i ne shvataju zašto bi se ti nervirao oko bilo čega: nije to ništa / no pasa nada. Ali, sve traje, otprilike koliko i u srpskoj… jer na kraju krajeva – sve će da se reši samo od sebe / todo se va a reglar! Da ne biste prolazili kroz ove rolerkostere i čekali da u nekom momentu sve postane dobro po vas, predlažem vam da uradite sledeće stvari:
- Ukoliko idete rutom Budimpešta – Malaga, ili bilo kojom drugom rutom koja podrazumeva direktan let u okviru evropske unije: sačuvajte svoju avionsku kartu. Ni na jednom od ova dva aerodroma ne postoji carina, i možete da imate problem ukoliko ne možete da dokažete kako ste ušli u zemlju.
- Nosite sa sobom garantno pismo i pasoš dok ne dobijete dozvolu za boravak.
- Ukoliko ste u mogućnosti, isti dan idite u kancelariju za međunardone odnose, prijavite svoj dolazak, potom idite u banku da otvorite račun, i još isti dan se vratite u tu kancelariju i prijavite svoj bankovni račun. Ovde je vreme stvarno krucijalni faktor, jer će vam stipendija biti isplaćena u roku od tri dana od momenta kada prijavite bankovni račun za isplatu. Na žalost, ne možete da koristite svoj devizni račun ukoliko ga imate otvorenog u Srbiji zbog nekih pravno birokratskih stvari koje ni ja ne razumem, ali laički rečeno: zato što Srbija nije članica Evropske Unije, a pare vam ležu iz evropskog fonda. Uglavnom univerziteti imaju sklopljen ugovor sa nekom bankom, pa ih pitajte za preporuku. Ako me sećanje dobro služi, održavanje računa na godišnjem nivou i izdavanje platne kartice bili su između 12 i 15€.
- U što kraćem roku prijavite se u kancelariju za strance. Morate doći lično, obaviti kratak razgovor sa policajcem, doneti fotografiju kao za pasoš/ličnu kartu, pasoš, avionsku kartu, ugovor sa stanodavcem, garantno pismo i potvrdu o upisu koju ste dobili prvog dana u kancelariji za međunarodne odnose.
- Pre nego što krenete sa bilo kakvim predavanjima, obavezno zakažite konsultacije sa dodeljenim koordinatorom: uz malo sreće ta osoba će vam, pored buddy-a biti zvezda vodilja kroz školski sistem, koji morate da upoznate i da mu se prilagodite u najkraćem mogućem roku.
Sudar konzumerskih kultura
Zaboravite na drogerije i konstantnu dostupnost svega 24/7. U Andaluziji drogerijski tip proizvoda možete da kupujete u supermarketima – kao što su Dia (pandan našem Maxi-u), Mas y Mas, Mercadona, i naravno Lidl i Carrefour, ali najprestižniji je svakako Corte Ingles – ili manjim parfimerijama. Ovde dobro obratite pažnju na raspon cena: sve što nije proizvedeno u Španiji podleže posebnom oporezovanju i nekada je i do 3 puta skuplje. Ako vam je od izuzetne važnosti da koristite određene proizvode – ponesite ih od kuće, ali moj savet je da se prepustite jednom novom tržištu i da eksperimentišete: stvarno imaju prelepe i kvalitetne proizvode koji su izuetno dostupni.
Ukoliko vam je potreban materijal za fakultet: sveske, notesi, olovke hemijske, papiri, bukvalno sve ikada: Target i kineske radnje su jedini pravi odgovor (da, tamo ih ima više nego ovde). Cene znaju da se razlikuju i do 3-4 puta za iste proizvode u odnosu na one u knjižarama. Ove dve radnje takođe su preporučljive za sve ikada što vam je dodatno potrebno za stan – od krpa i peškira, do šoljica za moku i čaša za vino (iskreno preporučujem italijanke za cimerke).
Što se tiče kupovine i namirnica, dok ne stigne stipendija: Lidl, Dia, Mas y Mas i njihovi popusti će vam biti najbolji prijatelji. Obavezno istražite gde vam se nalaze najbliži supermarketi u blizini, jer ih nema na svakom ćošku kao kod nas. Kada već stanete malo na noge, obavezno uvrstite pijacu u svoju rutinu, jer su one doživljaj za sebe. I naravno istražujte šarenolikost ponude u Corte Inglesu – toliko vrsta maslina možete da nađete još jedino po maslinarama u Haenu, svetskoj prestonici maslina.
Stvarno, ne možete se iznervirati
U Španiji relativno kasno sviće, dakle nema onog ranog ustajanja – čak i pekari stižu u radnje tek oko 9h. Period od 13 do 15:30/16h vam je uvek slobodan, jer: siesta. Siesta je u Andaluziji stvarno svetinja i svi tada odlaze na ručak – svojim kućama, ili u kantine i restorane, koji su prilično povoljni. Nemojte se čuditi ako vidite većinu ljudi kako pije pivo ili vino uz ručak na +40. I to je isto normalno. To vreme je predviđeno za odmor, lepu hranu, prijatelje, porodicu. A kad se zahuhta predispitni rok, dobro dođe i za učenje. Svi gradovi su dobro povezani, a pored autobusa i voza, imate kao opciju za prevoz i BlaBlaCar i Amovens, tako da za malo para možete da napravite izlet u planine ili da se spustite do obale.
Na kraju krajeva, šetnja kroz maslinjake, toplina i predusretljivost ljudi ulepšaće vam svaki dan.
