Poslednjih nekoliko godina takozvane vazdušne biljke su sve popularnije, kako među dizajnerima enterijera i kolekcionarima biljaka, tako i među širom publikom ljubitelja kućnih biljaka.
Obitavanje ovih biljaka u stanovima je i glavni razlog za kovanje i usvajanje termina urbana džungla (eng. „Urban jungle“), jer su lake za održavanje i kao i biljke u džunglama čini vam se kao da rastu same od sebe.
Šta su vazdušne biljke?
Činjenica da ovim biljkama ne treba zemlja (supstrat) za normalno funkcionisanje predstavlja izazov za svakoga ko dozna za njihovo postojanje.
Zanimljivo je da vazdušne biljke (lat. Tillandsia), čije poreklo vodi iz tropskih predela Centralne i Južne Amerike, pripadaju porodici Bromelija kojoj inače pripada i ananas, dok sličnost sa orhidejama leži u činjenici da su orhideje, kao i vazdušne biljke epifite. To znači da su idealni uslovi za njihov rast ispunjeni ukoliko se nađu u krošnjama drugih biljaka, gde imaju dovoljno svetlosti, a pritom i zaklon od direktnog sunca i zaštitu od visokih temperatura. Dakle, ove biljke traže domaćina, ali ne žive na njegov račun.
Shodno tome, korenov sistem kod njih je i dalje prisutan, ali je njegova svrha specifična i služi isključivo za pričvršćivanje za podlogu.
Nasuprot korena kojim „normalne“ biljke crpe neophodne hranljive sastojke iz zemlje, tilandsije koriste trihome – dlačice koje prekrivaju listove ovih biljaka i služe za apsorpciju vode dostupne iz okruženja (vlaga, isparenja, magla, kiša). U kućnim uslovima vodu im obezbeđujemo imitacijom uslova iz njihovog prirodnog staništa – smenom visokog procenta vlage u jutarnjim časova sa brzim porastom dnevnih temperatura. Ove uslove imitiramo povremenim orošavanjem ili potapanjem biljaka u vodu u jutarnjim časovima.
Zalivanje i održavanje vazdušnih biljaka
Ove biljke jesu jednostavne za održavanje, ali posebna pažnja se mora posvetiti načinu zalivanja, jer voda zadržana u korenu lista može izazvati truljenje. Stoga je potrebno ispoštovati par koraka kod održavanja.
S obzirom na to da ove biljke ne stoje u saksiji, nisu zasađene u supstrat, ne zalivamo ih, već ih potapamo u vodu. Poželjno je potapati ih u jutarnjim časovima i tom prilikom koristiti vodu koja je odstojala par sati na sobnoj temperaturi kako bi eventualno prisutni hlor ispario. Potapamo ih na sat vremena i ovaj postupak ponavljamo na dve nedelje u zimskom periodu, a jednom nedeljno u letnjem, ali to zavisi od faktora kao što su:
- tip vazdušne biljke,
- temperatura i vlažnost vazduha
- kako ih sušite
- stepen i način izloženosti svetlosti
1. Tip vazdušne biljke
Osnovna je podela na dve grupe u zavisnosti od njihovih opštih karakteristika.
Vazdušne biljke koje potiču iz podneblja veće vlage – močvarna i šumska područja.
Trihomi su im nekada gotovo jedva vidljivi, listovi su samim tim intenzivno zeleni, često uvijeni. Potrebno im je češće zalivanje, i filtrirana, indirektna svetlost, nikako direktna.
Neke od najpopularnijih su: Tillandsia Bulbosa, Tillandsia Bulbosa Guatemala, Tillandsia Butzii, Tillandsia Abdita, Tillandsia caput medusae, itd…
Vazdušne biljke otpornije na visoke temperature koje iziskuju manju količinu vode.
Listovi su im potpunosti prekriveni trihomima. Samim tim, uglavnom su svetlije, čak i srebrnkaste, čupave, uglavnom ravnih ispravljenih listova. Ovako gusto raspoređeni trihomi štite biljke od jakog sunca i visokih temperatura i omogućavaju im opstanak u dugim sušnim periodima.
Neke od najpopularnijih su: Tillandsia funckiana, Tillandsia Ionantha, Tillandsia Xerographica, Tillandsia. Streptophylla, Tillandsia Aeranthos, Tillandsia Usneoides – španska mahovina, itd…
Upravo zbog ove podele bilo bi poželjno da se prilikom kupovine biljke dobije i informacija koja je vrsta u pitanju.
2. Temperatura i vlažnost vazduha
Vazdušne biljke apsorbuju vlagu iz vazduha, a kako je u letnjem periodu nivo vlažnosti nizak (ali i zimi kada se vazduh dodatno isušuje upotrebom grejnih tela), biće im potrebno više vode.
U periodu sezonskih kiša, kada je vlažnost vazduha povećanja, potapanje ćemo prorediti.
3. Sušenje vazdušnih biljaka
Nezavisno od prethodno navedenog, ovo je korak koji je ključan za pravilnu negu vazdušnih biljaka. Nakon potapanja, biljku obrnutu naopačke potrebno je blago otresti i ostaviti naopako dok se u potpunosti ne osuši (primetićete da trihomi u kontaktu sa vodom postaju zeleni da bi se opet vratili u prvobitno stanje kada se biljka osuši). Obrtanjem dopuštamo da se sva voda zaglavljena u jamicama listova slije.
Preskakanjem ovog koraka rizikujemo da voda zarobljena ovom prostoru uvede biljku u proces truljenja, od čega se ove biljke ne mogu oporaviti.
4. Svetlost i vazdušne biljke
Ono na šta treba obratiti pažnju je stepen svetlosti koja je neophodna biljci. Tilandsije traže dosta filtrirane svetlosti. Za vreme letnjih meseci potrebno im je obezbediti dosta indirektnog svetla dok ih je zimi najbolje držati tik uz izvor svetlosti na temperaturi koja ne pada ispod 15 stepeni.
Prozorska daska u zimskom periodu može biti idealna pozicija, ali sa pojačanim suncem uoči leta na ovom mestu bilo koja biljka će izgoreti.
Kada noćna temperatura pređe 15°C možete ih držati i napolju, pri čemu opet treba obratiti pažnju na tip biljke – vrste sa malim procentom trihoma izgoreće izložene direktnoj sunčevoj svetlosti.
Cvetanje vazdušnih biljaka
Vazdušna biljka cvetaće samo jednom u životu.
U fazi pripreme za cvetanje, listovi će promeniti boju iz zelene u roze, ljubičastu, nekada i crvenu boju (u zavisnosti od vrste).
Nakon cveta u obliku klasa pšenice u bazi matične biljke, stvara se nova biljka (nekada i više) i na taj način polako nastaje kolonija, klupko vazdušnih biljaka (kada nova biljka dostigne trećinu veličine matične biljke može se i odvojiti od matične biljke).
Aranžmani sa vazdušnim biljkama
S obzirom na činjenicu da ova biljka ne iziskuje supstrat, opcije za njeno izlaganje su brojne i podstiču kreativnost.
Preporuka je držati ih izložene strujanju vazduha, na visećim elementima od žica, školjki, puževih kućica, prikačene za stabla drugih biljaka, grane ili kao deo visećeg živog zida. Isto tako sasvim je prihvatljivo držati ih na ravnoj površini radnog stola, korpicama i otvorenim činijicama.
Ovom prilikom treba napomenuti da su bakar, kao i rđa toksični za ove biljke te ih treba izbegavati.
Ove biljke bezbedne su za ljubimce, dakle nisu toksične. Nasuprot tome, imajući u vidu njihovu strukturu, ljubimci mogu predstavljati potencijalnu pretnju po vazdušne biljke, te je poželjno držati ih van njihovog domašaja.
Fotografije: Maja Janić
