Zagađenost vazduha predstavlja prisustvo hemijskih i bioloških čestica u vazduhu koje nanose štetu svim živim bićima i ugrožavaju životnu sredinu.
Poslednjih godina ne samo kod nas, apsolutno opravdano, zagađenost vazduha je aktuelna tema jer ima negativan uticaj na ljudsko zdravlje i dovodi do promena u klimatskom sistemu, što predstavlja ozbiljnu pretnju za opstanak civilizacije.
Država i njene institucije imaju moć u rešavanju ovog problema, na primer podsticanjem prelaska na obnovljive izvore energije, uvođenjem novih zakona, kao i novčanih kazni za sve one koje prekorače dozvoljenu emisiju štetnih gasova. Međutim, ova tema je prilično osetljiva jer može da ugrozi poslovanje i reputaciju, između ostalih i firmi i preduzeća koji su u opsegu državnih aktivnosti te su i oni sami uzrok propusta koji imaju ozbiljne posledice.
Uzroci zagađenja vazduha
U Srbiji je za glavnog krivca za zagađenost vazduha i njegov loš kvalitet osuđena rudarska industrija. Sagorevanje fosilnih goriva za dobijanje energije u elektranama je ozbiljan problem. U Srbiji postoji 11 termoelektrana koje koriste fosilna goriva (uglavnom nisko kalorični lignit) i proizvode oko 70% električne energije. Tokom procesa sagorevanja fosilnih goriva oslobađaju se velike količine sumpor-dioksida (SO2) koji u atmosferi reaguje sa molekulima vode stvarajući kisele kiše.
Kisele kiše su kiše sa nižom pH vrednošću od običnih padavina (4-4,5). Njihovo slivanje u površinske i podzemne vode može da dovede do stvaranja toksične sredine za mnoga živa bića i do nedostatka vode za piće. Zbog svoje kiselosti, one imaju sposobnost da nagrizaju krečnjak te stradaju mnoge građevine. Veliku štetu trpe i biljke jer kisele kiše otapaju magnezijum i kalcijum u zemljištu koji su neophodni za normalno funkcionisanje biljnog organizma, takođe, usporavaju rad korenovog sistema, a zatim dospevaju do listova gde oštećuju njihove ćelije, pa je onemogućeno normalno vršenje fotosinteze te listovi odumiru.
Takođe, saobraćaj zauzima visoko mesto na listi zagađivača. Izduvni gasovi iz vozila oslobađaju velike količine ugljen-monoksida (CO) i azot-dioksida (NO2).
Građevinske aktivnosti poput rušenja i iskopavanja tokom kojih se u atmosferu izbacuju prašina i prljavština doprinose lošem kvalitetu vazduha. I poljoprivredne aktivnosti doprinose zagađenju, jer se vrlo često u poljoprivredi koriste jaki pesticidi i đubriva gde je uglavnom nusproizvod amonijak (NH3) koji uzrokuje formiranje atmosferskih čestica u vazduhu, samim tim i smanjenje vidljivosti, kao i taloženje atmosferskog azota.
Šumski požari, bilo spontani bilo oni koji su izazvani ljudskom aktivnošću, izazivaju zagađenost vazduha jer oslobađaju ozon (O3) i azotne okside.
Pored primarnih zagađenja na širokom nivou ne treba zanemariti ni svakodnevne aktivnosti čoveka na planeti. Hemikalije koje koristimo u domaćinstvu, individualna ložišta i duvanski dim mogu prouzrokovati isparenja jedinjenja koja dovode do vrtoglavica, glavobolja i otežanog disanja, a u reakciji sa drugim česticama u vazduhu formiraju ozon (O3).
Takođe, postoje zagađivači koji nisu izazvani ljudskim aktivnostima. Priroda je takođe, jedan od zagađivača – na primer prilikom vulkanskih erupcija iz magme oslobađaju se sumpor-dioksid (SO2), ugljen-dioksid (H20) i vodonik-sulfid (H2S) u atmosferu, a između velikih epizoda erupcija može doći i do curenja gasova vodonik-fluora (HF) i ugljen-monoksida (CO) koji utiču i na globalne klimatske prilike.
Posledice zagađenja vazduha
Emitovanjem gasova iz automobila, kotlova, industrijskih postrojenja i nekih drugih izvora, u prisustvu svetlosti dolazi do formiranja ozona koji je poznat kao smog.
Ozon je gas plave boje i veoma izraženog mirisa, po čemu je i dobio ime. Normalno se nalazi u ozonskom omotaču, a na zemlji njegovo prisustvo nije poželjno jer i u malim koncentracijama dovodi do iritacije grla, nosa i disajnih puteva.
Prisustvo zagađujućih čestica u vazduhu dovodi do pojave plućnog emfizema, astme kao i do razvoja hronične opstruktivne bolesti pluća koje onemogućavaju normalno funkcionisanje organizma.
Pored respiratornog trakta, negativan uticaj zagađujućih čestica u vazduhu se može uočiti i u radu kardiovaskularnog sistema. Manifestuje se kroz poremećaj funkcije krvnih sudova, hipertenzivnih kriza i povećanog rizika od hemoragičnog moždanog udara.
Prisustvo štetnih čestica u vazduhu može biti i jedan od uzročnika kancerogenih oboljenja. Poslednjih godina rađene su mnoge studije koje su pokazale da žene koje su izložene toksičnim materijama u vazduhu i koje žive u urbanim sredinama imaju tendenciju ka razvoju kancera dojke, ljudi u okolinama rudnika ka kanceru pluća usled udisanja prašine iz rudničke jalovine, dok je izloženost industrijskim hemikalijama povezana sa razvojem leukemije i Non-Hodgkin limfoma.
Najugroženije grupe
Zagađenost vazduha bez sumnje smeta svima, međutim, postoje određene grupe ljudi kod kojih su smetnje izraženije nego kod ostalih zbog starosne dobi i već postojećih bolesti. Sve više se ulaže u brojna istraživanja koja mogu da odgovore zašto i kako kvalitet vazduha utiče na nastanak pojedinih bolesti i šta može da se uradi po tom pitanju.
Kod dece koja su izložena toksičnim supstancama u vazduhu uočava se razvoj astme i bronhitisa.
Trudnice su takođe ugrožena grupa. Prema studijama, rađanje dece sa smanjenom masom mozga, kognitivnim i emocionalnim poremećajima, određenim defektima i povećanim krvnim pritiskom – što se dovodi u vezu sa udisanjem PM10 i PM2,5 čestica.
Starija populacija takođe trpi posledice. Kod njih je uočen razvoj Parkinsonove i Alchajmerove bolesti kao i nekih drugih vrsta demencije usled udisanja PM2,5 čestica. Prema rečima naučnika regulisanjem ishrane, i to konzumiranjem omega-3 masne kiseline koju unosimo hraneći se ribom, možemo sprečiti ili bar ublažiti razvoj smanjene aktivnosti mozga.
Borba za čist vazduh u Srbiji
Prateći statistiku portala AirVisual možemo da uočimo da su najzagađeniji gradovi naše zemlje pre svega Beograd zbog rada termoelektrane Obrenovac i gustog saobraćaja u glavnom gradu, Smederevo usled povećanja proizvodnje u železari HBIS od kada ju je kineska grupa HeSteel kupila, i Bor zbog rada topionice bakra kompanije Zijin Bor Copper doo.
S tim u vezi ne čudi sve veći odziv ljudi na proteste za čist vazduh širom Srbije. Zahtevi protesta su upućeni vlasti i odnose se pre svega na industrijska postrojenja koja emituju velike količine štetnih materija u atmosferu:
- Da Agencija za zaštitu životne sredine vrati gornju granicu kategorije indeksa kvaliteta vazduha za PM čestice na prethodno važeće vrednosti – odnosno sa 55 na 44 mikrograma po kubnom metru,
- Da se preusmeri kupljeni uređaj za prećišćavanje vazduha iz državnih i lokalnih institucija u vrtiće, škole i bolnice,
- Da se zabrani prodaja neadekvatnih energenata za ložišta u domaćinstvima.
Teško je razumljivo da smo kao društvo došli u situaciju da protestujemo da bismo udisali čist vazduh i da bismo bili zdravi. Neretko, potpuno legitimno, možemo videti nezadovoljstvo građana na pojedine reakcije vodećih institucija usled postojećih problema zagađenog vazduha.
Država i nadležne institucije su u više navrata isticale da ovo nije problem od juče i da se dosta uradilo da se problem reši, međutim još uvek nismo videli konkretne rezultate tog rada. Pored Ministarstva za ekologiju i zaštitu životne sredine saradnja je neophodna i od strane Ministarstva energetike i rudarstava, kao i Ministarstva zdravlja. Tek zajedničkim delovanje može se doći do kvalitetnih rezultata.
“Ukoliko stvarno misliš da je problematika zagađivanja manje važna od ekonomije, probaj ne disati dok brojiš novac.” – Guy McPherson
Čini se da ekonomija trenutno ima prevagu nad ekologijom, međutim – šira populacija počinje polako da menja svoju perspektivu i postavlja drugačije prioritete.
