11. konferencija Sloboda nema cenu protiv trgovine ljudima odvila se 27. i 28. oktobra 2023. godine u prostorijama Opensa u Novom Sadu povodom obeležavanja Evropskog dana trgovine ljudima. Konferenciju je posetio veliki broj studenata i ostatak zainteresovane javnosti, a radionice i panele na njoj održali su predstavnici organizacija koje se bave borbom protiv trgovine ljudima. U ovom tekstu prenosimo vam sadržaj najvažnijih razgovora sa prvog dana konferencije koji će vam pomoći da prepoznate signale trgovine ljudima u vašem okruženju kako biste mogli da prevenirate da vi ili neko iz vašeg okruženja postane žrtva i da biste umeli da reagujete ako prepoznate da je neko već u lancu trgovine ljudima.
Radionica Crvenog krsta za vršnjačke edukatore
Predstavnici Crvenog krsta Novi Sad, Rade Stanojčič i Nataša Čanak održali su radionicu o trgovini ljudima za studente. Ukazali su na to da je važno edukovati mlade kako ne bi postali žrtve trgovine, kao i da bi pomogli drugima u svom okruženju koji su u opasnosti.
Pokušavamo da im prenesemo svest o tome kako da se zaštite na Internetu, pre svega sebe, a potom ostale. Učimo ih da paze koje informacije dele o sebi, sa kakvim ljudima stupaju u kontakt, na kakve ponude pristaju – da li za posao, da li za putovanja, da li na neke prijateljske ponude, rekla je Nataša Čanak.
Rade Stanojčić dodao je da je važno da edukatori budu približnih godina kao i studenti i učenici, jer to stvara bolji efekat.
Stanojčić ispričao je studentima priču o vozaču taksija iz Novog Sada koji je imao ključnu ulogu u razotkrivanju celog lanca seksualne eksploatacije kada je na radnom mestu postupio odgovorno i odvezao uznemirenu ženu, žrtvu prinudne seksualne eksploatacije, do policijske stanice. Istakao je da je uloga odgovornih građanja u borbi protiv trgovine ljudima ogromna, te da će i sami prisutni studenti potencijalno jednoga dana biti u situaciju da reaguju, te je zato važno da se edukuju.
Čanak i Stanojčić temeljno su govorili o oblicima trgovine ljudima i izdvojili su: seksualnu eksploataciju, trgovinu decom, radnu eksploataciju, prinudno prosjačenje, ekonomsku eksploataciju, prodaju organa, prinudu na vršenje krivičnog dela, lažno usvajanje i prinudni brak.
11. konferencija Sloboda nema cenu predstavila je mnoštvo primera iz igranih filmova pojasnili su faze u procesu trgovine ljudima: fazu vrbovanja, fazu tranzita odnosno prevođenja žrtava u drugu državu, i fazu eksploatacije.
Kao razloge zbog kojih su žrtve podložne upadanju u lanac trgovine Čanak i Stanojčić naveli su porodično nasilje, siromaštvo i nedostatak obrazovanja, ali i ukupne društvene, kulturne i političke prilike u zemlji. Govorili su o mehanizmima kontrole žrtava kao i o mogućnosti izlaska iz lanca trgovine ljudima.
Veliki akcenat u svom izlaganju govornici su stavli na mere bezbednosti na Internetu i komunikaciju sa strancima, kao i na mere bezbednosti na putovanju. Nagalasili su važnost ostavljanja kopije pasoša na bezbednom mestu, posedovanja broja ambasade i konzulata, proveravanja informacija koje su dostupne na sajtu Agencije za privredne registre o turističkoj agenciji sa kojom se putuje, kao i održavanja redovne komunikacije sa porodicom.
Čanak je rekla da pored edukacije adolescenata u školama Crveni krst radi edukaciju i dece sa ulice i dece u svratištu i dečjem selu. Njima pokušavamo da ukažemo na to koliko je važno da podele svoj problem sa drugima i da se obrate odgovornim licima, kao što su vaspitači i učitelji, što često ne rade, već drže problem u sebi, rekla je Čanak.
Otvaranje konferencije
11. konferencija Sloboda nema cenu otvorena je obraćanjem Dobrile Marković, izvršne direktorke organizacije Sloboda nema cenu, Marka Stupara (EUS Srbija) i Hepkea Deelstra, predstavnika holandske političke partije Hrišćanska unija (FICDD). Dobrila Marković najavila je lansiranje sajta organizacije Sloboda nema cenu, koji će sadržati obilje edukativnog i dokumentarnog materijala o borbi protiv trgovine ljudima.
Panel diskusija – Trgovina ljudima u Srbiji
11. konferencija Slovoda nema cenu otvorena je i panel diskusijom o trgovini ljudima u Srbiji na kojoj su govorili: Sanja Savić (Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima), Lidija Đorđević i Milan Aleksić (NVO Atina), Jasmina Krunić (NVO ASTRA), Tamara Srijemac (Novinarke protiv nasilja).
Sanja Savić istakla je da je u 2022. godini bilo 62 žrtve trgovine ljudima u Srbiji, što je 35% više nego 2021. god. U 2023. godini do sada je zabeležen broj od 42 žrtve.
Ipak, u razgovoru sa našom redakcijom, Lidija Đorđević iz NVO Atina ukazuje na to da povećan broj prijava može biti indikator dobrih promena: To znači da su edukacije koje smo mi i druge organizacije sprovodili uspele i da veći broj profesionalaca prepoznaje fenomen i da zna kako da reaguje i kome da ga prijavi.
Savić je istakla da se izrazito smanjio broj prijava MUP-u (sa 80% na 30% od ukupnog broja prijava), dok je sve veći broj prijava građana i škola. Savić je ovo interpretirala kao rezultat obuke koju godinama obavlja Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Najveći broj žrtava su žene i deca, najčešće seksualno eksploatisani, a zatim i radno. Muškarci su, međutim, najčešće žrtve prinudnog prosjačenja.
Milan Aleksić govorio je o modelima borbe protiv seksualne eksploatacije: prohibicionizmu, regulacionizmu (legalizaciji prostitucije) i abolicionizmu (tzv. Nordijski model).
Prohibicionistički model, koji je na snazi u Srbiji, trebalo bi da kažnjava sve strane uključene u prostituciju. Međutim, u Srbiji su mnogo veće posledice za seksualno eksploatisane žene u prostituciji nego za muškarce – korisnike i posrednike.
Aleksić je istakao i probleme legalizacije prostitucije, a to su najčešće nepostojanje ugovora o radu za seksualne radnice, kao i problem uvođenja prostitucije u obrazovanje i u spisak potencijalnih poslova na birou za zapošljavanje.
Istakao je prednosti abolističkog modela koji je u Švedskoj doveo do prepolovljenja broja žena u prostituciji. Ovaj model zasniva se na smanjenju potražnje, kažnjavaju korisnika, a dekriminalizaciji seksualnih radnica, kao i pokretanju programa zapošljavanja u drugim zanimanjima.
Lidija Đorđević govorila je o sekundarnoj viktimizaciji žena u sudskim procesima nakon izlaska iz prostitucije. Sekundarna viktimizacija predstavlja ponovno proživljavnje traume koje žrtve proživljavaju dok više puta iznova pričaju priču o nasilju koje su proživele, u policiji, na sudu i u drugim institucijama, koje im često ne veruju i krivicu često svaljuju na njih. Ovo još više pogoršava žrtvinu traumu i psihičko stanje.
Đorđević je napomenula i da je socijalna razlika i odnos moći između muškaraca – korisnika prostitucije i žene – žrtve prostitucije, ogromna, u korist muškaraca, što žrtvi položaj čini još težim.
Učinak državnih institucija u borbi protiv trgovine ljudima
Sanja Savić istakla je da u velikom broju gradova u Srbiji tužioci dela korisnika i posrednika u prostituciji prekvalifikuju u lakša krivična dela, dok, sa druge strane, žrtve prinudne seksualne eksploatacije tretiraju sa nepoverenjem.
Time se šalje poruka da je trgovina ljudima isplativa, zaključio je Milan Aleksić.
Lidija Đorđević rekla je da se u većini slučajeva radi post fectum, tek kada dođe do eksploatacije i do učinjene štete. Potrebno je edukovati sve da prepoznaju trgovinu ljudima i u fazama vrbovanja. Ranjive kategorije treba da budu pod budnim okom sistema. Zato mi radimo i sa potencijalnim žrtvama. Tačno znamo ko su marginalizovane grupe i ko je u riziku da postane žrtva trgovine ljudima: deca bez roditelja, deca sa iskustvom nasilja, osobe koje žive ispod granice ili na granici siromaštva…, kaže Đorđević.
Milan Aleksić iz NVO Atina u razgovoru sa redakcijom Amplituda kaže da pravu borbu protiv trgovine ljudima i proces reintegracija žrtava u društvo sprovodi pre svega civilni sektor: Naša organizacija Atina pomaže žrtvama sigurnim smeštajem, kao i različitim uslugama iz domena psihosocijalne podrške, da li je to terapija, savetovanje, pravna pomoć, ali i u ekonomskom osnaživanju, jer je ono izuzetno važno da bi žrtva mogla da nastavi dalje da živi i da ne dođe u situaciju da mora da se vraća u eksploataciju, odnosno da bude retrafikovana. Pokušavamo da obezbedimo sve što je potrebno da bi žrtva prestala da bude žrtva.
Uloga medija u borbi protiv trgovine ljudima
Tamara Srijemac iz grupe Novinarke protiv nasilja govorila je o retraumatizaciji žena pri čitanju senzacionalističkih klikbejt naslova o žrtvama sesksualnog nasilja i eksploatacije. Istakla je da bi žene više volele da u medijima vide priču o zadovoljenoj pravdi ili informacije o tome gde mogu da potraže pomoć. Ukazala je na opasnost održavanja stereotipa o rodno zasnovanom nasilju, kao i na važnost etičnosti u izveštavanju, poštovanju pravilnika i korišćenju fotografija primerenih izveštavanju o nasilju, koje neće retraumatizovati žrtvu.
Srijemac je istakla da stereotipni narativi o prostituciji i o nasilju u medijima utiču negativno ne samo na žene u prostituciji, već i na sve žene, budući da živimo u patrijarhalnom sistemu. Kada vidimo ženu u prostituciji, mi se najčešće nećemo baviti njenim pravima, nećemo se zapitati da li je to bio njen izbor, nećemo se baviti nasiljem koje ona u 99 posto slučajeva proživljava, nego ćemo se voditi tim internalizovanim obrascima i mislićemo da je sama to odabrala, te da je time zaslužila da se prema njoj odnose tako kako se odnose i da je osoba nižeg ranga. Na taj način opravavamo nasilje. Time se prenosi poruka da je žena drugi pol, odnosno, manje vredna, kaže Srijemac.
Srijemac smatra da one koji relativizuju nasilje u medijima treba kažnjavati i da im treba oduzeti licencu: Ako medij, nakon što objavi intervju sa višestrukim silovateljem, dobije zabranu ili ako dobije takve kazne da njima to više nije isplativo, ja verujem da bi se nešto promenilo. U idealnom društvu, zamišljam da svi sutradan bojkotujemo taj medij. Ali znam da to nije realnost. Zato kažnjavanje i zakon moraju da imaju važnost.
Srijemac zaključuje da je borba protiv stereotipa najteža, ali da edukacija i konferencije poput Sloboda nema cenu pomažu, te da će svi mladi ljudi koji su je posetili jednog dana biti na odgovornim pozicijama i znaće kako da se ponašaju.
Pronađi me – srpski Amber Alert
Jasmina Krunić iz NVO ASTRA govorila je o pokretanju Amber Alert sistema u Srbiji pod imenom Pronađi me, koji ima za cilj da alarmira celu državu u slučaju nestanka dece. Objasnila je da će se sistem pokrenuti nakon što roditelj prijavi nestanak deteta i nakon što policija izvrši procenu situacije. Nakon pokretanja sistema, svakih trideset minuta u medijima će se prekidati program i izveštavati o nestanku deteta, uz njegov lični opis i informacije o tome gde je poslednji put viđeno. Krunić je rekla da su najčešći slučajevi nestanka dece situacije u kojima je dete pobeglo od kuće, ili je jedan roditelj izvršio otmicu deteta, kao i situacije migrantske dece koja putuju bez pratnje.
Radionica socijalne zaštite i psihološke podrške
11. konferencija Sloboda nema cenu imala je i tematske radonice: radionica pravnih aspekata trgovine ljudima, koju je vodila sutkinja Apelacionog suda u Novom sadu, radionica za student/kinje novinarstva, koju je održala Dragana Prica Kovačević iz udruženja Novinarke protiv nasilja, kao i radionica socijalne zaštite i psihološke podrške trgovine ljudima koju je održala dr Nada Padejski Šekerović, rukovoditeljka Sigurne ženske kuće Novi Sad.
Padejski Šekerović izložila je veliki broj slikovitih primera trgovine ljudima u Srbiji, od devojaka koje su momci vrbovali i odveli u inostranstvo da bi ih zarobili u prostituciji, do prodaje dece i držanja srpskih državljana u zarobljeništvu na prinudnom radu prilikom „izgradnje olimpijskog terena u Sočiju“. Uputila je na publikaciju NVO Atina „Osam priča“, koja sadrži iskaze osam žrtava trgovine ljudima i koja je dostupna na sajtu organizacije. Padejski Šekerović istakla je da je najčešći slučaj vešte psihološke manipulacije žrtava od strane onih koji ih uvlače u lanac trgovine ljudima, koji prepoznaju psihološke potrebe žrtve i u početnoj fazi ih zadovoljavaju.
Interaktivni deo radionice predstavljalo je slušanje jedne od Osam priča, iskaza žrtve trgovine decom, devojčice koju je otac sa njenih 12 godina izlagao seksualnoj eksploataciji zarad sopstvene materijalne dobiti.
Padejski Šekerović istakla je da trgovina ljudima ostavlja trajne posledice na psihu žrtava. Govorila je o vikarijskom sindromu, koji zahvata psihologe i ostale koji profesionalno pomažu žrtvama. Vikarijski sindrom predstavlja posrednu traumatizaciju profesionalaca koji pomažu žrtvi i proživljavaju njenu traumu kroz empatiju. Vikarijski sindrom povezan je i sa sindromom izgaranja i potrošnjom kapaciteta za empatiju. Ipak, Padejski Šekerović zaključila je da na hrabrim pomagačima počiva svet.
Savesni građani nastavljaju borbu
11. konferencija Sloboda nema cenu naučila nas je koji sve oblici trgovine ljudima postoje i kako da prepoznamo različite faze trgovine ljudima, kako bismo zaštitili sebe i druge. Naučili smo koliko je važna edukacija adolescenata, ali i svih ostalih, a posebno stručnih kadrova u obrazovanju, medicini i različitim organizacijama koje se bave pružanjem pomoći ugroženima. Naučili smo da je izlazak iz lanca trgovine moguć, kao i proces oporavka i reintegrisanja žrtava u društvo. Saznali smo i da bi učinak države u prevenciji i kažnjavanju trgovine ljudima mogao biti na mnogo većem nivou. Ipak, konferencija Sloboda nema cenu dala nam je i svest da postoje hrabri ljudi u civilnom sektoru koji se bore za ljudske živote i za empatiju, humanost i pravdu. Svi mi, posetioci koneferencije, nadamo se da ćemo se pridružiti ovoj borbi i savesno i etično reagovati kroz život.
10. konferencija Sloboda nema cenu
Autorka: Mina Milošević
*Amplitude Magazin je bio medijski partner konferencije Sloboda nema cenu. Ovaj tekst urađen je u saradnji sa NVO Sloboda nema cenu, kao i učesnicima konferencije.
