Prema podacima kojima raspolaže Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, u Srbiji svakog dana umre najmanje jedna žena, a četiri žene obole od raka grlića materice. Sa preko 1300 obolelih i približno 500 umrlih žena, rak grlića materice je drugi vodeći uzrok obolevanja i četvrti uzrok umiranja od raka među ženskom populacijom. Ova neprijatna statistika može da se promeni sistemskim pristupom i preventivnom zdravstvenom zaštitom – pre svega imunizacijom koja bi sprečila humani papiloma virus i skrining pregledima za rano otkrivanje raka grlića materice.
Humani papiloma… šta?
Humani papiloma virus (HPV) je glavni uzročnik raka grlića materice. Predstavlja grupu od oko 200 podtipova virusa, genitalni HPV uglavnom se prenosi seksualnim putem, a kod nekih žena ne može da se izleči zbog imunog sistema koji je obično oslabljen.
Infekcija humanim papiloma virusom najčešće nema simptome, odnosno – najveći broj zaraženih čak nije ni svestan infekcije i prenosi je dalje intimnim kontaktom. Smatra se čak da je oko 80% seksualno aktivnih osoba bilo u kontaktu sa virusom.
Značaj redovnih pregleda je u tome što se na ovaj način mogu videti promene na grliću materice u ranoj fazi, tako da mogu lako da se otklone.
U podacima koje je objavljivao Institut za javno zdravlje Srbije “Milan Jovanović Batut”, za poslednjih 20 i više godina, registruje se stabilan, rastući tok obolevanja i umiranja od karcinoma grlića materice kod žena u Republici Srbiji. Na osnovu podataka kojima su dostupni javnosti, ovo je osnovni pokazatelj nepovoljne epidemiološke situacije ove maligne neoplazme. Za ovaj vremenski period je registrovan stabilan rastući tok obolevanja, a kod većine posmatranih lokalizacija malignih tumora, povezuju se sa infekcijom humanog papiloma virusa u ranijem periodu života.
Zbog toga su značajni preventivni zdravstveni pregledi koji se sastoje iz Papanikolau teksta – brzog i bezbolnog pregleda koji putem brisa sa površine grlića materice uzima uzorke, koji se kasnije u laboratoriji mikroskopskom analizom pregledaju, kako bi se proverilo da li ima izmenjenih, odnosno abnormalnih ćelija.
Većina žena koje redovno idu na preglede, imaju normalne rezultate testa. Zbog toga je rizik da se dobije rak grlića materice mali. Papanikolau test se radi dve godine zaredom i ukoliko su prethodna dva rezultata bila normalna, posle toga se nastavlja na svake tri godine. Većina zaraženih humanim papiloma virusom ozdravi u periodu od pola do dve godine, a da često čak ne zna da je bila inficirana.
Upravo zbog toga, mere sekundarne prevencije kao što su skrining pregledi imaju za cilj smanjenje mortaliteta, dok bi mere primarne prevencije, kao što je imunizacija, imaju za cilj stabilizaciju i snižavanje stope obolevanja u dužem vremenskom periodu.
Humani papiloma virus je opasan jer predstavlja grupu od oko 200 podtipova, od kojih su neki uzročnici raka grlića materice. Upravo je osnovni zadatak primarne prevencije, da do zaraze ne dođe. Vakcina je efikasna i zaštita je dugotrajna, budući da četvorovalentna vakcina koja postoji u Srbiji predstavlja zaštitu od čak 70% tipova humanog papiloma virusa, koji predstavljaju uzroke oboljevanja od raka grlića materice.
Bolje sprečiti nego lečiti
U scenariju s humanim papiloma virusom, ova narodna poslovica najpreciznije opisuje uspešnu borbu prevencije daljeg obolevanja. Stav Svetske zdravstvene organizacije je da je vakcina protiv HPV-a jedna od “ekstremno bezbednih”, dok je njena dostupnost jedan od uslova za uspešnost masovne imunizacije.
Postoji vremenski preduslov vakcinacije jer je treba primiti pre stupanja u seksualne odnose, odnosno pre kontakta s humanim papiloma virusom, pošto se tada primaju samo dve doze, a u kasnijem uzrastu se primaju nulta doza i dve revakcine.
U publikacijama namenjenim za roditelje koje su svojevremeno izdali Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” i Udruženje građana “Roditelj”, navodi se da je nabolje vreme za imunizaciju u periodu pre otpočinjanja seksualnih odnosa. Tu postoji verovatnoća da će do prenosa humanog papiloma virusa doći kod prvog seksualnog odnosa ili prilikom kontakta sa inficiranom osobom. Vakcinacijom se takođe stvara bolji imunitet u ranijem periodu, te se gradi imuni sistem koji je spreman da se suprotstavi infekciji.
Prema ovom izvoru, vakcinacija sa dve doze HPV vakcine se preporučuje devojčicama i dečacima od navršenih 9 do navršenih 13 godina života, uključujući i trinaestu godinu, u dve doze za period od šest meseci.
Koji je problem sa vakcinom protiv HPV-a u Srbiji?
U Srbiji je vakcina protiv humanog papiloma virusa na spisku preporučene vakcinacije od 1. aprila 2019. godine. Ova vakcina štedi troškove vanrednih pregleda, biopsija, ponovljenih abnomarnlih PAP testova, lečenja upornih infekcija izazvanih humanim papiloma virusom, od prekanceroznih i kanceroznih promena. U krajnjem slučaju, vakcina predstavlja uštedu u odnosu na bolničko lečenje i troškove oporavka pacijentkinje…
Problema zapravo nema, osim što je vakcina nepristupačna: Republika Srbija je još 2007. godine preko Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije dala dozvolu četvorovalentnoj vakcini, koja pokriva upravo četiri najčešća tipa – izazivača raka grlića materice. Podtipovi 16 i 18 humanog papiloma virusa su u 70% slučajeva glavni izazivači raka grlića materice.
Na pitanje postavljeno preko mehanizma Zahteva za pristup informaciji od javnog značaja – zašto nabavka ove vakcine nije moguća o trošku republičkog budžeta, direktorka Republičkog fonda za zdrastveno osiguranje odgovorila je – vakcina je na listi preporučene, ne i obavezne imunizacije. Država nema obavezu nabavke doza vakcine, iako interesovanje postoji, prema navodima iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine, koje je u prethodnom periodu realizovalo imunizaciju devojčica uzrasta 15 do 18 godina.
Uspešni primeri iz prakse
Australija je prva zemlja na svetu koja je posle masovne imunizacije za period od deset godina (posmatrani period od 2005. do 2015. godine) smanjila pojavu humanog papiloma virusa u opštoj populaciji sa 22% na 1%, uz iskorenjivanje virusa i pretkanceroznih promena do 2035. godine. U prvim godinama, od 2007. godine – obuhvaćena je imunizacija devojčica uzrasta od 12 do 14 godina, zatim programi za vakcinaciju devojaka do 26 godina, dečaka iste dobi (od 12 do 14 godina), zatim svi mladi do 19 godina, a za mlade do 26 godina obezbeđene su državne subvencije. Sve škole su bile obuhvaćene programom imunizacije, zbog čega je stvoren kolektivni imunitet koji je zaštitio i one koji vakcinu ne mogu da prime (imunokompromitovane osobe, oboleli od retkih i malignih bolesti…).
Iako preporučena, imunizacija protiv humanog papiloma virusa realizovana je u 19 zemalja Evropske unije, uključujući Norvešku i Island. Neke zemlje su snosile troškove vakcinacije kroz zdravstveno osiguranje: Slovenija, Hrvatska, Bugarska, Mađarska, Severna Makedonija…
Uticaj iskustva sa koronavirusom na HPV
Iskustvo pandemije izazvane koronavirusom u prethodnih godinu dana naučilo nas je koliko je imunitet na bolesti važan, upozorilo nas je da s gubitkom zdravlja gubimo mnogo, kao i da razvoj vakcina može biti brz i efikasan posao.
Republički fond za zdravstveno osiguranje nabavku vakcina može realizovati kroz uštede u postupku javnih nabavki, a količina koja je predviđena za imunizaciju protiv humanog papiloma virusa daleko je manjeg obima od vakcina koje se nabavljaju za imunizaiciju protiv COVID-19.
Posledice po živote žena obolelih od bolesti izazvanih humanim papiloma virusom su višestruke. Humani papiloma virus izaziva i karcinom završnog dela debelog creva u 90% slučajeva, dok u 71% slučajeva izaziva rak genitalnih organa kod oba pola, kao i rak usne duplje i ždrela u 72% slučajeva.
HPV: ostale posledice
Žene obolele od raka grlića materice, lečenje sprovode na različite načine. U svakom slučaju, ne mogu da rade, zbog čega trpi njihov posao. Ukoliko su prihodi manji, trpi i porodica. Čak su i porodični odnosi poremećeni, budući da fokusom na sopstveno zdravlje, žena ukoliko je majka ne može da se posveti porodici i deci.
Cilj imunizacije ogleda se u tome da spreči širenje zaraze od određene bolesti i tako stvori imunitet kod populacije da ne dođe do obolevanja. Ukoliko se spreči incidencija obolevanja od bolesti izazvanih humanim papiloma virusom, imunizacija je ostvarila svoj najvažniji rezultat.
Razgovori u doba korone
Tokom 2020. godine, u doba pandemije izazvane koronavirusom, vodila sam “Razgovore u doba korone” kroz seriju snimljenih emisija koje su kasnije emitovane na mom YouTube kanalu, kao i profilima društvenih mreža. Jedan od “Razgovora” čiji je povod bila Evropska nedelja prevencije raka grlića materice, bio je sa dr Predragom Đurićem, stručnjakom u oblasti javnog zdravlja.
Dr Đurić je istakao da je naš zdravstveni sistem u prethodnom periodu izvodio je nabavke aparata, rekonstruisao odeljenja i nije video za shodno da uloži u nabavku vakcina koje će sprečiti širenje humanog papiloma virusa među populacijom.
Novinarka 021.rs, Gorica Nikolin, koja je takođe učestvovala u ovom razgovoru, ocenila da su sva pitanja novinara o imunizaciji upućena Ministarstvu zdravlja ili nadležnim institucijama protumačena kao kritika, te nije bilo transparentnog odnosa ni komunikacije s predstavnicima resornog ministarstva i Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo.
Zbog toga je fokus pronalaska rešenja prebačen s republičkih institucija na lokalne samouprave. Centar za biopolitičku edukaciju “Biopolis”, na čelu sa Marijom Ratković pokrenuo je inicijativu da se sredstva za nabavku opredele iz budžeta lokalnih samouprava i tako da se finansira nabavka vakcina za sve zainteresovane.
Takva odluka je već doneta u Šapcu, a reakcija na vakcinaciju devojčica i devojaka u Novom Sadu dovela je do povećanog interesovanja za ovaj vid imunizacije u drugim sredinama.
Zbog toga je jedan od ciljeva ovog teksta i kampanje koja se sprovodi da se podigne svest javnosti o ovom problemu i stvori kritična masa koja će izvršiti dovoljan pritisak na donosioce odluka, kako bi se pre svega sa svešću o značaju imunizacije protiv humanog papiloma virusa preduzeli prvi koraci da se taj problem reši.
