Mentalno zdravlje u kombinaciji sa fizičkim predstavlja ključ za zdrav i izbalansiran život. Postoje različiti faktori koji utiču na narušavanje mentalnog blagostanja, a neki od njih su svakodnevni stres, loša radna atmosfera i sagorevanje na poslu.
Od 1949. godine, mesec maj je mesec podizanja svesti o važnosti mentalnog zdravlja. Tokom ovog perioda, zagovornici mentalnog zdravlja udružuju se svake godine sa različitim organizacijama kako bi edukovali svet o postojanju raznih mentalnih oboljenja i podstakli na akciju.
Prema poslednjem izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, 2001. godine je na svetu bilo obolelo oko 450 miliona ljudi od različitih vrsta mentalnih oboljenja. Iako je njima lečenje bilo dostupno, dve trećine ljudi koji su imali dijagnostifikovana oboljenja nije potražilo pomoć. Pretpostavlja se da je broj obolelih daleko veći baš zbog stigmatizacije na koju oni svakodnevno nailaze, što ih sprečava u traženju pomoći koja im je preko potrebna. Ove osobe nailaze na dvostruki problem kada pokušaju da potraže pomoć, sa jedne strane boreći se sa simptomima, a sa druge strane sa diskriminacijom i predrasudama.
U želji da se osvrne na važnost mentalnog zdravlja ne samo u maju, nego i tokom cele godine, naša redakcija je okupila psihologe koji će vam preneti svoja razmišljanja na temu mentalnog zdravlja i njegovog očuvanja.
Nataša Oparnica Vračar
Posvećivanje pažnje svom telu i fizičkom zdravlju smatra se sasvim normalnom pojavom. Pravilna ishrana, fizička aktivnost i posete lekarima zarad očuvanja i unapređenja fizičkog zdravlja su poželjna ponašanja i deo osnovne brige o sebi. Motivi za bavljenje telom su često i estetske prirode pa tako možemo ulagati mnogo vremena, truda i novca kako bismo zadovoljili određene standarde fizičkog izgleda.
Međutim kada je mentalno zdravlje u pitanju, kao da ne važe ista pravila. Ako je mentalno zdravlje jednako važno kao i fizičko, zar ne bismo trebali sa istom pažnjom da ga čuvamo, unapređujemo, negujemo i po potrebi lečimo? Poseta stručnjacima iz oblasti mentalnog zdravlja i dalje neretko izaziva stid i smatra se “nužnim zlom”. Ipak, pozitivno je što se danas sve više govori o tome, ljudi otvoreno dele svoja iskustva, razbijaju predrasude i time šalju poruku da je ne samo važno, nego i neophodno unapređivati svoje mentalno zdravlje.
Mentalno zdravlje nije samo odsustvo bolesti, već predstavlja osećaj blagostanja. To podrazumeva da svaka osoba bude svesna svojih sposobnosti i snaga, kao i da može da se nosi sa normalnim stresnim situacijama u životu. Takođe, sposobnost za rad i privređivanje omogućava aktivan doprinos društvu i zajednici, što je njegov značajan segment.
Kapacitet za bliske odnose sa ljudima i osećaj pripadnosti različitim društvenim zajednicama je i snažan protektivan faktor kada govorimo o očuvanju mentalnog zdravlja. Pored toga, možemo ga unaprediti tako što ćemo podizati svest o njegovom značaju i informisati se kako bismo bolje razumeli sebe i druge koji imaju neke psihičke teškoće i boriti se protiv stigme i diskriminacije u ovoj oblasti.
Preporuka je da kroz određene aktivnosti i stilove života jačamo zaštitne faktore, a tu spada boravak u bezbednom okruženju, funkcionalni međuljudski odnosi, prijatne aktivnosti kroz posao ili hobi, fizička aktivnost, različita interesovanja, učenje i radoznalost itd.
Aktivnosti koje narušavaju mentalno zdravlje bi trebalo umanjiti, jer ih često nije moguće potpuno eliminisati, kao što su previše stresne situacije, boravak u ugrožavajućem okruženju ili zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci.
Jelena Stojanović
Fizičko zdravlje često posmatramo kao odsustvo bolesti, a isto to možemo primeniti i na mentalno zdravlje. Ali onda sledi pitanje: da li je to zaista dovoljno?
Mentalno zdravlje se može uporediti sa spektrom boja – i najmanja promena nijanse predstavlja promenu značenja za svakog pojedinca. Nije dovoljno ili nužno odsustvo mentalnih oboljenja da bismo pričali o mentalno zdravoj osobi. Sopstveni odnos prema organizmu utiče na održavanje zdravlja, kako psihičkog, tako i fizičkog.
Nije dovoljno zato što odsustvo mentalnih oboljenja ne znači da je osoba sposobna nositi se sa izazovima koji se postavljaju pred nju, da je zadovoljna sopstvenim životom, da je ispunjena i da prihvata sebe.
Nije nužno zato što osobe sa dijagnostikovanom određenom vrstom mentalnog oboljenja mogu voditi brigu o svom mentalnom zdravlju i postići stepen ispunjenosti mentalno zdrave osobe.
Iz ovoga možemo izvući zaključak da je mentalno zdravlje veoma teško definisati, s obzirom da ono predstavlja subjektivan doživljaj zadovoljstva kvalitetom života koji vodimo, načinom na koji idemo kroz njega, ali najbitnije zadovoljstvom sopstvenom ličnosti.
Predložila bih nekoliko saveta koji mogu da pomognu svakome ko želi da doprinese očuvanju svog mentalnog zdravlja:
- Upoznajte sebe – Svoje dobre i loše strane
- Prihvatite sebe – i sve ono što vas čini jedinkom kakva jeste
- Uočite svoje slabosti – ako ih uočite, možete raditi na njima.
- Radite na sebi – iako fizički rast staje u dvadesetim godinama našeg života, to ne znači da treba da prestanemo da rastemo u drugim segmentima, kao i da nadograđujemo svoja znanja, veštine i iskustva.
- Nagradite se – Ovo bih istakla jer je posebno bitno. I najmanji napredak na ličnom ili profesionalnom planu treba nagraditi. Ako niste još uvek sigurni kako da se nagradite, počnite sa pohvalom. Nemojte čekati druge da to urade umesto vas.
- Zavolite sebe – sa svojim vrlinama i manama, sve ste to vi. Postanite svoj najbolji prijatelj i podrška.
- Verujte u sebe – kome možete verovati ako ne svojim čulima, srcu i mozgu? Doveli su vas do toga što ste sada, vodiće vas i dalje, samo naučite da ih slušate na pravi način.
- Preuzmite odgovornost za svoje postupke – preuzmite uzde nad svojim životom i počnite da živite.
Ovo je samo jedan deo onoga što može doprineti brizi o mentalnom zdravlju, a akcenat je na odnosu prema sebi. Tek nakon savladanih ovih stepenica možete ući u lift sa drugim ljudima i raditi na odnosu sa njima.
Moram naglasiti da je ovo nešto što mi je pomagalo do sada i još uvek mi pomaže. Ovu situaciju možemo uporediti sa receptima – nemamo svi iste namirnice i istu polaznu tačku, sastojci mogu biti dodati i oduzeti i svako može jelo začiniti po ukusu, ali suština ostaje ista – posvetite sebi pažnju, negujte se i zavolite se.
Stefan Marijanović
Očuvanje mentalnog zdravlja u kontekstu radnog okruženja je tema koja je konačno dobila na značaju, i o kojoj se u poslednjih nekoliko godina mnogo više priča. Kada govorimo o psihofizičkom zdravlju zaposlenih, važno je da napomenemo da postoji niz različitih faktora koji utiču na to kako će se oni osećati i ponašati, odnosno da je briga o mentalnom zdravlju zaposlenih veoma odgovoran i složen proces.
Najpre je važno da prepoznamo sve one indikatore koji ukazuju na to da je psihofizičko zdravlje na radu narušeno. Te indikatore ne smemo da posmatramo kao činjenicu i nešto što ne može da se menja (jer smo već navikli tako da “funkcionišemo”), već kao alarm da nešto nije u redu i da sada treba da reagujemo. Postoje jasni obrasci ponašanja i emocionalna stanja mogu ukazati da postoji sagorevanje na poslu (engl. burnout).
Tri ključna elementa sagorevanja na poslu su:
- Emocionalna iscrpljenost (manjak energije, apatija, bezvoljnost)
- Cinizam (ulazak u konfliktne situacije, neprijatljski stav prema kolegama ili pružanje otpora)
- Neefikasnost (snižen radni učinak, nisko postignuće, manja angažovanost)
Kako bismo održali mentalno zdravlje na radnom mestu i sprečili da dugoročno dođe do negativnih posledica, važno je da postoje transparentnost i otvorena komunikacija. Ukoliko postoji bilo kakav problem, on se ne neće rešiti ignorisanjem i “guranjem pod tepih”, već konstruktivnim pristupom i motivisanjem kolega/nadređenog da se problem reši, tako što će se ukazati na značaj posledica.
Pored transparentnosti, veoma je važno pružanje podrške kolegama ili podređenima, ali i traženje iste od strane nadređenog. Podrška se ostvaruje kroz negovanje kulture upućivanja i traženja povratne informacije. Bilo da je to pitanje, pohvala ili negativna povratna informacija koja je adekvatno upućena, da bismo se razvijali i bili spremniji za upuštanje u izazovnije situacije, neophodno nam je da znamo da iza sebe imamo tim ili nadređenog koji nam pružaju podršku i da smo u okruženju gde ne postoje komunikacijske prepreke i blokade.
Rekao bih da je održavanje mentalnog zdravlja na radu naša zajednička odgovornost i da jedino takav pristup može da dovede do blagostanja i kreiranja visoko funkcionalnog okruženja koje će nas stimulisati za dalji lični i profesionalni razvoj.
Kako vreme prolazi, postaje sve prihvatljivije pričati o mentalnom zdravlju kao delu svakodnevne rutine. Današnja situacija je bolja u odnosu na prethodne godine, ali je svakako daleko od idealne. Uvođenjem mentalnog zdravlja u svakodnevni vokabular radi se na pobeđivanju straha od traženja pomoći, a pre svega od prihvatanja činjenice da u određenim stanjima niste sami i jedini na svetu kojima se takve stvari dešavaju.
Ilustracija: Lena Pucarević
