Šta su andragogija i obrazovanje odraslih, kakav je njihov značaj za pojedinca i društvo i kako treba kreirati edukativne sadržaje za odrasle jesu pitanja na koja ćete dobiti odgovor u ostatku teksta.
Šta je andragogija i zašto je ona važna?
Obrazovanje odraslih je sastavni deo obrazovnog sistema Republike Srbije. Nauka koja se bavi proučavanjem obrazovanja i učenja odraslih jeste andragogija. Naziv andragogija potiče od latinske reči andr- čovek i agogos – voditi, što nam govori da je reč o nauci koja se bavi vođenjem, vaspitanjem i obrazovanjem odraslih ljudi.
Pored teorijskog proučavanja, andragogija različitim istraživanjima i studijama pruža praktične smernice za njegovo poboljšanje i napredak. Ona izučava fenomen obrazovanja odraslih iz različitih sfera života, zato imamo socijalnu andragogiju, porodičnu andragogiju, andragogiju rada, marketing u obrazovanju, menadžment u obrazovanju…
Andragogija istražuje obrazovanje i učenje odraslih i kroz tri kategorije:
- formalno obrazovanje – učenje i obrazovanje u školskim institucijama;
- neformalno obrazovanje – obrazovanje van školskih institucija;
- informalno učenje – svakodnevno učenje kroz interakciju sa drugim ljudima.
Šta sve spada u obrazovanje odraslih?
U obrazovanje odraslih spada gotovo sve što nam padne na pamet kada pomislimo na lični i profesionalni razvoj: kursevi jezika, webinari, čitanje knjige, učenje na radnom mestu, osnovno obrazovanje odraslih, razgovor sa prijateljicom, kurs salse… Obrazovanje odraslih, a sa njim i andragogija, sastavni su deo svakodnevnog života ljudi i neprestano doprinose njegovom kvalitetu.
Njihov značaj se posebno primećuje onda kada formalno obrazovanje prestane da bude presudno za karijerni razvoj. Budući da prosečna osoba 5-7 puta tokom života promeni svoj posao, prekvalifikacije, usvajanje novih veština i spremnost na doživotno učenje postaju neminovni za opstanak na tržištu rada. Upravo u tim momentima, obrazovanje odraslih, kreirano tako da osigura maksimalne efekte kod krajnjeg korisnika, omogućava i lični i društveni napredak.
Po čemu se razlikuju andragogija i pedagogija?
Pedagogija je nauka srodna andragogiji, koja se bavi vaspitanjem, obrazovanjem i učenjem dece i adolescenata. Često je možemo sresti i pod nazivom “pedagogija za odrasle”, čemu treba pristupiti sa rezervom, budući da se učenje dece i mladih suštinski razlikuje od učenja odraslih.
Andragogija polazi od ideje da svako može da uči bez obzira na godine i glavna predrasuda koju treba razbiti jeste da odrasli nemaju kapaciteta za učenje kao u detinjstvu ili mladosti. Učenje dece i mladih se kvalitativno razlikuje od učenja odraslih i razlikuje se način na koji različite starosne grupe pristupaju različitom sadržaju i kakve koristi imaju od njega na duže staze.
Suštinska razlika između učenja dece i mladih i učenja odraslih jeste u životnom iskustvu koje odrasla osoba nosi sa sobom i donosi u proces obrazovanja i učenja. Deca i mladi nemaju toliko životnog iskustva koje bi uticalo na njihovo učenje i obrazovanje. Odrasli, sa druge strane, sve što uče povezuju sa sopstvenim iskustvom. U skladu sa time, oni se uključuju u proces obrazovanja i učenja jer žele da imaju koristi od njega i da neposredno primene ono što su naučili – vrlo je važno da uvide smisao za dalji život ili posao, dok je obrazovanje i učenje kod dece i mladih organizovano tako da ih pripremi za dalje obrazovanje i omogući im široku, stabilnu bazu znanja koju će kasnije nadograđivati tim istim životnim iskustvom.
Koji su osnovni principi andragogije kojim se treba voditi u obrazovanju odraslih i zašto?
Obrazovanje odraslih, nakon što uvidimo razliku u odnosu na obrazovanje dece i mladih, nalaže da treba da koristimo prilagođene principe i metode rada u radu sa odraslima. Bilo da je reč o pisanju bloga, e-knjige ili kreiranja treninga, rad sa odraslima je specifičan po tome što svaki odrasli u taj edukativni proces donosi nešto svog prethodnog iskustva i čitav obrazovni kontekst se zasniva na njemu.
Pre nego što krenemo da se bavimo obrazovanjem odraslih na bilo koji način, treba imati u vidu ciljnu grupu kojoj se obraćamo – da li je reč o mlađim odraslima, odraslima sa porodicom, decom, starijim odraslima, penzionerima… Svaka ciljna grupa ima svoj način komunikacije, specifičan vokabular i druge osobine (na primer, socioekonomski status) i to sve treba imati u vidu kada kreiramo edukativni sadržaj.
Mnogi odrasli su malo ili nimalo motivisani za učenje, ne vide svrhu onoga što uče, ne vide dalju primenu ili im se edukator ne obraća na adekvatan način. Važno je da klima i okruženje za učenje budu prijatni, podržavajući i nediskriminišući. Odrasli vole da preuzmu odgovornost za svoje učenje i zato je poželjno uključiti ih u čitav proces ili bar jedan njegov deo, na primer, prilikom odabira tema o kojima će se učiti i razgovarati.
Kada je reč o samom sadržaju, on treba da bude praktičan i svrsishodan. Odrasli vole da neposredno primene ono o čemu su učili, budući da je učenje kod njih usmereno na razvoj veština koje će im biti potrebne za snalaženje u daljem životu. Treba da vide svrhu onoga što uče i to treba da bude povezano sa njihovim prethodnim iskustvom, ali i da tačno ukazuje na to kako će sadržaj koji uče biti povezan sa njihovim budućim iskustvom i kako ga mogu upotrebiti. Najbolji mogući način na koji odrasli uče jeste kroz iskustvo – zato su simulacije stvarnih životnih situacija odličan izbor.
Koje greške/pristupe izbegavati kada se kreiraju materijali za obrazovanje odraslih?
Najveća greška koju možete napraviti kada kreirate obrazovni ili edukativni sadržaj za odrasle jeste da ne omogućite odraslima da budu aktivni u tom procesu. Odraslima malo pogoduje pasivno učenje sadržaja – samo čitanje ili slušanje bez nekog aktivnog angažovanja sigurno neće voditi dugotrajnim rezultatima. Odrasle osobe vole diskusiju, razmenu iskustva, učenje kroz razgovor, te su zato debate, kvizovi ili diskusije u parovima odličan način da se odrasli aktiviraju, uvaže i nešto nauče za sve to vreme.
Ukoliko uzmemo webinare, koji su postali posebno popularni tokom prethodne godine, možemo primetiti da neki broj njih ne ostavlja prostor za pitanja ili uključivanje gledalaca. Ovaj pristup može biti učinkovit, ali bismo dobili još bolje rezultate onda kada bismo odraslima omogućili da se uključe i podele svoje mišljenje. Još ukoliko ta diskusija bude izazovna, povezana sa njihovim svakodnevnim životom i podstiče na kritičko razmišljanje – to je pun pogodak.
Sve ove mere je vrlo važno imati u vidu i preduzeti kako bi se osiguralo da će edukativni sadržaj zaista napraviti razliku. Brzina kojom se danas edukativni sadržaj za obrazovanje i učenje odraslih produkuje je enormna, a u svemu treba znati koji sadržaj je zaista kvalitetan i vredan naše kratkotrajne pažnje. Sadržaj treba da bude takav da izvuče najbolje iz ciljne grupe i pruži joj nešto još bolje od toga. Odrasli imaju relevantno životno iskustvo koje valja iskoristiti, i to treba uvek imati na umu. Takođe, vrlo je važno obrazovati i one koji takav sadržaj kreiraju, edukatore, kako bi znali da izvuku najbolje od svoje ciljne grupe i omogućiti joj da se razvija u skladu sa svojim potencijalima.
