Amsterdam: kako se kretati i šta videti

Kako je nastao vodič kroz Amsterdam: 3 najbitnije informacije za 3 dana obilaska (ili više)

Uvek su me užasavala ona planiranja letovanja, zimovanja, slavljenja novih godine i svega ikada po pola godine – godinu unapred. Iz poslednje kompanije sam pobegla glavom bez obzira kada su me početkom decembra pitali koji su moji datumi za godišnje odmore  za celu narednu godinu.

Kada je posao u pitanju potenciram uvek organizovanost, preglednost i jasno kretanje od tačke A do tačke B, i teško mi je da popustim i skrenem sa nekog zacrtanog puta. Sa druge strane, putovanja su uvek ad hoc stvar u mom životu. Kada god je predah potreban, putovanje se organizuje u najkraćem mogućem roku. Mislim da je poslovni put jedino što mi je isplanirano mesec dana unapred, sa sigurnošću.

Ipak, odluka o putovanju, traženje karte, pakovanje i iskrcavanje na holandsko tlo za manje od 48h je pomeranje granica čak i za mene. Upravo zato odlučila sam se da vam prenesem svoje utiske, i šta sve možete da vidite u tri i po dana u Amsterdamu, kao i o čemu je potrebno da povedete računa ako ikada budete imali ovakav emergency vacation, kao ja. 

Kako se kretati kada odete u Amsterdam

Javni prevoz

Gde god da ste odabrali smeštaj, do njega možete doći vrlo lako –  metroom, autobusom ili tramvajem. Većina linija za sve tri opcije kreće da saobraća od glavne stanice Centraal Station, na kojoj ćete se obresti kada se iskrcate iz voza kojim ste došli sa aerodroma. 

Izuzetno je važno da plaćate karte u prevozu. Ukoliko odlučite da se švercujete, znajte da vam kontrola može okončati putovanje uz visoke kazne, i zvaničnu tužbu. Takođe, veoma je važno da znate da u tramvaju i autobusu ne možete kupiti karte koristeći keš, već isključivo debitnim, odnosno kreditnim karticama.

Kako biste izbegli konstante potrage za mašinama gde možete uzeti karte ako želite da plaćate isključivo u kešu, moje preporuke su da uzmete:

1.  City Card per day, koja može da traje 24, 48, 72, 96 ili 120 sati, u zavisnosti od toga za koji se paket odlučite. U okviru ovih sati u mogućnosti ste da: koristite tramvaj, autobus i metro neograničen broj puta, da krstarite Amsterdamom određenim brodovima, kao i da posetite sve muzeje koji se nalaze u ovom gradu. Ovo je odlična ponuda, jer: krstarenja nisu ispod 12€ po osobi, ulaznice u većim muzejima koštaju minimum 19€ po osobi (uz mogućnost dodatnih troškova, ali o tome kasnije). 
2. OV Chipkaart ukoliko znate da ćete se u narednih pet godina vraćati u bilo koji deo Holandije, jer je sistem kontrole i naplate isti u celoj zemlji, kada je transport u pitanju. Više o tome koji tipovi OV Chipkaart-e postoje, gde i kako ih možete nabaviti, dopuniti, kako se koriste, i koliko je novca potrebno za koju vožnju možete pronaći na ovom linku.

Ukoliko planirate da posetite još neke gradove u Holandiji na svom putovanju (npr. Utreht, Roterdam ili Hag) preporučljivo je da posedujete OV Chipkaart. Možda vam 20€ izgleda kao trošak, ali kada saberete sve karte koje ćete platiti u javnom prevozu, biće vam jasno da je ova kartica ipak investicija. 

Dozvoljen vam je ulaz u javni prevoz sa biciklom, kao i sa psom, s tim što za bicikli doplaćujete još 1.8€.

Takođe, ukoliko je napolju previše hladno, vetrovito i kišno za šetnju i/ili vožnju biciklom – tramvaj može biti spas, kako za prevoz, tako i za razgledanje ulica i sjajnih arhitektonskih rešenja.

Bicikli

Biciklisti su ne samo zaštićena, nego i posebno negovana vrsta u Holandiji, jer celo društvo vidi beneficije biciklizma. Stanovnici Holandije nisu ohrabrivani samo marketinškim kampanjama da voze bicikle, nego su za to i stimulisani. Održivi razvoj je izuzetno bitna stavka u njihovom sistemu svakodnevnog funkcionisanja.

Na primer, postoji Naknada za kilometražu za bicikliste: poslodavci mogu plaćati biciklistima naknadu (neoporezivu) kilometražu do 0,19€ po kilometru, jednaku stopu dostupnu osoblju koje putuje na posao automobilom. Dakle, putni trošak postoji i za bicikliste. Takođe, mnoge firme imaju službene biciklove umesto službenih automobila.

Dalje, uvedene su posebne mobilne aplikacije, koje prate koliko i kada koristite bicikl, te vam omogućuju posebne naknade za određen broj sati, odnosno kilometraže koju pređete biciklom u vreme špica (tzv. rush hour)

Takođe, staze za biciklove su svuda, uključujući i autoputeve. Ukoliko staza za bicikliste nije jasno označena i ne postoji posebna signalizacija za iste, biciklisti imaju prednost u odnosu na automobile i pešake.

S obzirom na to da je malo verovatno da ste u Amsterdam stigli svojim biciklom, moja preporuka je da iznajmite jedan bar na nekoliko sati. Bicikl možete iznajmiti i na dan, odnosno na nekoliko dana, i ovo rešenje jeste preporučljivije kada su u pitanju topliji meseci. 

Moja preporuka za iznajmljivanje bicikla u Amsterdamu jeste A-Bike i možete ga naći na dve lokacije: Dam Square, i Vondelpark. Bicikl možete iznajmiti online ili na licu mesta. Ukoliko se vratite u tačno dogovoreno vreme ili malkice ranije, vrlo je moguće da će vam ljubazni Vasilis ponuditi 25% popusta ukoliko sutra dođete opet kod njega po bicikl. Dogovor je stvarno superbrz, bicikl je stabilan i kvalitetan, jedino što mi se nije dopalo jeste što fotografišu pasoš i kreditnu karticu kao depozit/garant da ćete vratiti bicikl. No, istu brišu pred vama kada donesete bicikl nazad. 

Pešačenje

Amsterdam je praktično grad-muzej na vodi. Grad je osnovan kao malo ribarsko naselje u 12. veku naše ere, ali je svoju ekspanziju doživeo tokom zlatne holandske ere u 17. veku. Većina zgrada u starom delu grada datira upravo iz tog perioda. 

Ne želite da propustite šetnju ovim gradom i poglede sa mostova. Takođe, moram priznati da mi je Amsterdam u tom smislu magičniji nego Venecija, koju pamtim po smradu, i trenju sa morem znojavih turista u preuskim ulicama. Ne znam da li je do godišnjih doba, ali u Amsterdamu možete da dišete i ne morate da se tarete o svaku osobu koja prolazi pored vas. Tako da što se tiče gradova-muzeja na vodi, moja skala kaže: #1 Amsterdam, #2 Kotor (mislim na stari grad, koji je i dan danas jedna od najvećih arhitektonskih fascinacija na svetu), #3 Venecija. 

Takođe, u Amsterdamu imate prelepe ogromne parkove, njima možete da se šetate, vozite bicikle, leškarite na travi, džogirate, ili štogod drugo što vam paše.

Amsterdam: grad muzeja i palačinki

Muzeji

U Amsterdamu postoji 75 muzeja. Većina njih se nalazi na Trgu muzeja tzv. Museumplein i do istog možete da dođete tramvajima 2 i 14, koji počinju da saobraćaju od centralne stanice.

Da li možete sve da ih obiđete za 120 sati? Ja bih rekla da ne, ali opet zavisi od vašeg tempa i šta za vas predstavlja obilazak muzeja. 

Neki od najvažnijih jesu: Rijkmuseum, Stedelijk (muzej savremene umetnosti), Van Gogh Museum & Anna Frank Museum. 

Ja sam se, uz prijateljičinu preporuku, odlučila za Rijkmuseum, iz dva razloga: Rembrant je jedna od mojih najvećih ljubavi još iz doba srednje škole, a u toku je izložba Rembrandt & Velazquez, a drugi razlog je što je to jedan od najvažnijih holandskih muzeja kada je u pitanju njihova istorija i kultura: 8.000 umetničkih i istorijskih predmeta priča priču o 800 godina istorije Holandije, od 1200. godine do danas. 

Karte je preporučljivo da kupite online, kako biste izbegli čekanje u redovima. Karta je 19€ po osobi za celodnevni boravak u muzeju, uz mogućnost iznajmljivanja audio opreme za 5€ po osobi. Takođe, potrebno je da izaberete satnicu u okviru koje ulazite u muzej. Možete da platite kreditnom, odnosno debitnom karticom. Nakon obavljene kupovine, karte vam stižu na mejl. Kažem karte jer dobijete tri posebne karte: prva je za generalni ulaz u muzej, druga je supplement ticket, odnosno za ulazak u izdvojeni deo muzeja sa posebnom tematskom izložbom (u ovom slučaju gore navedena Rembrandt & Velazquez)  i treća je produckt ticket koja vam omogućava preuzimanje audio opreme. Toleriše se kašnjenje do 30 minuta za ulazak u muzej u odnosu na termin koji ste rezervisali.

Audio oprema sadrži više ruta, odnosno highlight-a, prema kojima možete da gledate postavke u muzeju uz pomoć audiovizuelnog vodiča i mape. Takođe, možete da obilazite muzej prema svom nahođenju i da jednostavno ukucavate brojeve koje vidite kod izložene umetnine i poslušate samo jednu izdvojenu priču. 

Mi smo izdvojili skoro 4 puna sata za ovaj muzej, ali i dalje nismo uspeli da obiđemo sve u celosti i sa punom pažnjom. Iako su Rembrantova dela deo stalne postavke, na moju neizmernu žalost, Noćnu Stražu, koja ima svoju sopstvenu izdvojenu sobu, nismo uspeli da vidimo jer je u toku restauracija iste.

Što se tiče Vermera i Van Goga, oni su u ovom muzeju zastupljeni vrlo skromno: sa tri odnosno dva dela. 

Palačinke

Ma koliko ovaj pasus delovao nelogično umetnut u ovaj tekst, zapravo je najlogičniji od svih. U našoj porodici neguje se jedna (zdrava?) opsesija palačinkama. Kao i u Holanđana. Tako da smo mi bili u potrazi za mestom koje nudi najbolje palačinke. U zavisnosti od budžeta i preferencija, izdvojila bih dva mesta. Oba se nalaze u Dam Straat-u, koja se proteže od centralne stanice Amsterdam, pa do unedogled.

1. Dutch Pancake Masters – Ovo mesto je novo u svakom mogućem smislu te reči. Otvorili su se početkom novembra. I u skladu sa imenom, lokal je Rijkmuseum u malom, odnosno u potpunosti je ukrašen reprodukcijama holandskih slikara. Služe najukusnije palačinke u univerzumu, od regularnih, do debelih, i onih na koje sam posebno odlepila: fluff palačinke. S obzirom na to da su novi, još uvek nemaju posebne zaslađivače, biljna mleka, i gluten free brašna u ponudi, ali vlasnica kaže da rade aktivno na tom delu ponude. Sve je preobimno i preslatko tako da se pripazite pri izboru i nemojte da vas zavara taj broj tri, pogotovo ako ste muško sa Balkana. Usluga je restoranskog tipa, pa su i cene u skladu sa tim. Ipak, nećete ostati ravnodušni.

2. Mama Pancake – Većina recenzija je ukazivala na njih kada je u pitanju mesto gde se mogu pojesti najbolje palačinke u gradu. Previše svetao i amerikanizovan enterijer za moj ukus, ali mini holandske palačinke su me kupile. Ovaj lokal više funkcioniše po principu brze hrane, pa je takav odnos osoblja i ugođaj. Odnos kvaliteta i cene je korektan kada je hrana u pitanju, ali ništa više od toga.

Zar Amsterdam nije grad lala i crvenih fenjera?

Ni l od lala nisam videla, kraj novembra je bio, pobogu. A što se tiče famozne ulice, osim što je prilično uznemirujuća, ne propuštate ništa što ne možete da vidite ukoliko odete na većinu beogradskih splavova i novosadskih klubova.