Asertivna komunikacija je poslednjih godina sve popularnija tema. Jedan od razloga je taj što je veština konstruktivne komunikacije postala visoko cenjena kako na radnom mestu, tako i u životu. Zahvaljujući velikom broju knjiga i treninga (za studente, decu, zaposlene u različitim kompanijama, pojedince koje interesuje ova tema…), asertivna komunikacija i veštine iz ove oblasti su postale svima dostupne.
Šta je asertivna komunikacija?
Jednu od definicija asertivne komunikacije dali su autori Lange i Jakubovski: Izražavanje misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren i adekvatan način uz uvažavanje prava drugih ljudi.
Kada znamo kako da se zauzmemo za sebe, uz poštovanje i uvažavanje našeg sagovornika, i naše samopouzdanje raste. To nisu jedine dobiti koje donosi asertivna komunikacija.
Teoretski rečeno, ljudi koji se ponašaju asertivno: češće od drugih dobijaju ono što žele, poštuju sami sebe i svoju energiju, znaju da se kontrolišu, znaju kako da saniraju stres, veruju u mogućnost razrešenja konflikata i snalaze se u njima, razvijaju veći stepen odgovornosti čak i u teškim situacijama, usmereni su na rešenja, pozivaju na međusobno poštovanje…
Ukratko rečeno, kada znamo konstruktivno da komuniciramo i naš život je kvalitetniji.
Šta možete da očekujete na asertivnom treningu?
Danas se asertivna komunikacija može naučiti iz velikog broja ponuđenih treninga (individualno ili grupno, online ili uživo). Trajanje ovih edukacija varira u zavisnosti od voditelja treninga, a obično se organizuje u više susreta (šest ili osam), jednom nedeljno.
Teme koje se obično prolaze na ovim susretima su:
- Različiti tipovi ponašanja (pasivno, agresivno, pasivno-agresivno i asertivno ponašanje)
- Asertivna prava
- Prepoznavanje i upravljanje emocionalnim blokadama koje nas ometaju da budemo asertivni
- Uočavanje i menjanje grešaka u razmišljanju
- Asertivne tehnike
- Prepoznavanje kada naš sagovornik manipuliše i uz pomoć kojih tehnika možemo da izbegnemo manipulaciju
- Kako da uputimo i prihvatimo pozitivnu i negativnu povratnu informaciju
- Samoprihvatanje i samovrednovanje.
Poput trajanja, i teme treninga mogu da variraju u zavisnosti od onoga ko vodi trening i njegovog/njenog načina rada i pristupa. Ono što je zajedničko svim ovim treninzima jeste pozitivna promena koja se odnosi na pojačavanje samopoštovanja.
Različiti tipovi ponašanja i kako ih prepoznati?
U daljem tekstu saznaćete šta je to što karakteriše različite tipove ponašanja.
Pasivno ponašanje
Osnovna karakteristika osobe koja se ponaša pasivno je povlačenje, nezalaganje za sebe i često pristajanje na ono što zapravo ne želi. Čak i kada se zauzme za sebe, to čini retko, nesigurno i uz prethodno pravdanje.
Njen cilj je da zadovolji sagovornika i po svaku cenu izbegne konflikt. Dominantna osećanja su strah ili anksioznost, jer je osoba obično zabrinuta zbog reakcije ili mišljenja drugih ljudi.
Agresivno ponašanje
Za razliku od pasivnog ponašanja, ovaj tip ponašanja podrazumeva zauzimanje za sebe, ali na način koji najčešće ugrožava drugu osobu. To znači da će osoba reći svoje mišljenje, izraziti svoja osećanja, ali na agresivan način.
Ovako osoba postiže svoj cilj, ali dugoročno narušava odnose i veoma često oseća krivicu nakon agresivnog ispada. Cilj osobe je da pobedi po svaku cenu, bez obzira na to kako će to da deluje na drugu osobu. Dominantno osećanje koje se nalazi u osnovi agresivnog ponašanja je bes.
Pasivno-agresivno ponašanje
Kod pasivno-agresivnog ponašanja dominantna osećanja su povređenost, bes i anksioznost. Osoba se plaši reakcije sagovornika, te izbegava otvoreno izražavanje svojih misli i osećanja, ali je ipak besna ili povređena.
Stoga, osoba pronalazi način da “ćuti”, a opet nešto i “kaže” – pravi žrtvu od sebe, ljuti se, gunđa, koristi sarkazam i ironiju ili kroz šalu upućuje kritiku.
Asertivno ponašanje
Za razliku od prethodnih tipova ponašanja, osoba koja se ponaša asertivno zauzeće se za sebe tako što će na iskren, direktan i jasan način reći ono što misli i oseća, ali uz uvažavanje prava druge osobe.
Neće se povući i tako propustiti da kaže ono što misli, ali neće ni po svaku cenu nametnuti svoj stav kako bi ostvarila ono što želi. Dominantna osećanja koje se javljaju kod asertivne osobe su zadovoljstvo ili nezadovoljstvo.
Asertivna tehnika koju odmah možete da primenite
U svom radu, primetila sam da je ljudima često neprijatno da upute negativnu povratnu informaciju. Podeliću s vama jednu asertivnu tehniku koja bi mogla da vam to olakša. Pre toga, važno je da naglasim tri stvari:
- Negativnu povratnu informaciju upućujemo na ponašanje osobe, a ne na njenu ličnost. Razlog je taj što osoba može da promeni svoje ponašanje, dok svoje biće i ličnost teško može da promeni.
Jedno je ako prijatelju kažemo Ti si neorganizovan, a potpuno drugo: Ni ovaj put nisi došao na vreme.
- Kada želimo da uputimo kritiku ili negativnu povratnu informaciju, važno je da se usmerimo na konkretno ponašanje. Npr. umesto Ništa ne znaš da uradiš kako treba, ukazivanje na konkretan uzrok negativne povratne informacije osobi direktno objašanjava njenu grešku – npr. Nisi dobro očisto roštilj i sada nećemo moći da počnemo kada smo se dogovorili.
- Naša poruka je izrečena mirnim, ali odlučnim tonom kako ne bi bila protumačena kao pretnja ili agresivni napad.
CORE model
Kada želimo da uputimo negativnu povratnu informaciju, jedna od tehnika koju koristimo zove se CORE model (akronim od reči Context, Observation, Reaction, Expectations; u prevodu: kontekst, zapažanje, reakcija, očekivanja) i sastoji se iz četiri koraka koja u obzir uzimaju kontekst, vaše zapažanje, vašu reakciju (ili reakcije koje ste primetili kod drugih) i vaša očekivanja u budućnosti.
- Kontekst
Usredsredite se na događaj ili ponašanje koje ste primetili, uzimajući u obzir i vreme kada se to nešto dogodilo, umesto da komentarišete nečiju ličnost. Na ovaj način postajete konkretni.
Pitanja koja mogu da vam pomognu:
- Kada se to dogodilo?
- Gde ste tada bili?
- Ko je sve bio uključen?
Na primer: Juče tokom sastanka našeg tima, kada je trebalo da predstavimo ideje za novi projekat…
- Zapažanje
Nakon što ste se osvrnuli na kontekst, iznesite svoje zapažanje i ono što ste primetili. Ovde je ključno da se držite činjenica i onoga što se stvarno dogodilo (ponašanje osobe), a ne vaših interpretacija ili zaključaka o tome šta se dogodilo.
Pitanja koja mogu da vam pomognu:
- Šta ste videli svojim očima?
- Šta ste konkretno čuli?
- Koje je tačne reči upotrebio vaš sagovornik?
- Šta se dogodilo – koja ste specifična ponašanja primetili?
Na primer: …primetila sam da si me više puta prekidao i nisi mi dozvolio da do kraja predstavim ideju koju sam imala…
- Reakcija
Sada svog sagovornika možete da obavestite o čemu razmišljate, kako je to njegovo ponašanje uticalo na vas, druge i posao, ili kakvu ste reakciju primetili kod vas i drugih.
Pitanja koja mogu da vam olakšaju ovaj korak su:
- Kakav je uticaj njegovo/njeno ponašanje imalo na vas, druge ili posao?
- Kakav je bio efekat njegovog/njenog ponašanja (šta ste mislili, kako ste se osećali)?
Na primer: …Osećala sam se veoma neprijatno i često sam gubila fokus sa onoga što sam želela da kažem. Takođe, primetila sam da je i drugim kolegama bilo neprijatno…
- Očekivanja
Iskoristite priliku da kažete šta je ono što očekujete u budućnosti. Na ovaj način svom sagovorniku pomažete da razume šta od njega tražite. Ovo može da vas dovede i do razgovora o zajedničkim predlozima kako da rešite nastalu situaciju.
Pitanja koja mogu da vam koriste su:
- Šta ste očekivali?
- Kako je vaše zapažanje ispunilo ili nije ispunilo vaša očekivanja?
- Šta dalje očekujete?
Na primer: …Očekivala sam da ćeš da me podržiš ili bar saslušaš moje ideje. Volela bih da sledeći put prvo saslušaš šta imam da kažem, a potom se uključiš sa svojim konstruktivnim predlozima. Šta ti misliš o tome?
Negativna povratna informacija prema CORE modelu bi u celosti zvučala ovako: Juče tokom sastanka našeg tima kada je trebalo da predstavimo ideje za novi projekat, primetila sam da si me više puta prekidao i nisi mi dozvolio da do kraja predstavim ideju koju sam imala. Osećala sam se veoma neprijatno i često sam gubila fokus sa onoga što sam želela da kažem. Takođe, primetila sam da je i drugim kolegama bilo neprijatno. Očekivala sam da ćeš da me podržiš ili bar saslušaš moje ideje. Volela bih da sledeći put prvo saslušaš šta imam da kažem, a potom se uključiš sa svojim konstruktivnim predlozima. Šta ti misliš o tome?
Primena ovog ili nekog drugog modela za upućivanje negativne povratne informacije, ne samo da će vam može omogućiti da se bolje pripremite, već vam takođe može pomoći da se na konstruktivan način zauzmete za sebe i poboljšate komunikaciju između vas i vašeg sagovornika (partnera, dece, roditelja, kolega, prijatelja, nadređenih, klijenata…).
Asertivna komunikacija je veština koja se uči
Iako se se mi ponekad ponašamo pasivno, agresivno, pasivno-agresivno i asertivno, ono čemu treba da težimo jeste da se što više ponašamo asertivno. Na taj način gradimo bolje i čvršće odnose sa ljudima i postajemo zadovoljniji sobom.
Kao bilo koju drugu veštinu, i veština konstruktivne komunikacije je nešto što možemo da naučimo i usavršavamo ceo život. Ono što je ključno je želja za napretkom.
