Ako oslušnete čućete sve češće ljude kako pričaju da su besni, nema posebnog razloga – samo kuvaju iznutra. Trenutna situacija posebno izaziva bes u ljudima.
Kako nastaje bes?
Najbolje bi bilo da ilustrujem ovaj mehanizam kroz primer deteta, jer deca nemaju barijere koje su izgrađene u odrasloj osobi. Dete prepoznaje prijatne i neprijatne draži, na oba reaguje prilično intenzivno. Nema lepšeg prizora od ozarenog dečijeg lica kada vidi šljašteću igračku, ali isto tako ni iritantnijeg osećaja od stajanja pored deteta koje vrišti od besa zato što nije dobilo ono što želi.
Zamislite da se to dete nalazi u vama i reaguje na spoljašnje stimuluse na taj način, međutim nije socijalno prihvatljivo iskazivati reakcije tog tipa. Zbog toga smo godinama klesali maske koje ne dopuštaju da se naše reakcije vide. Lakše je sa izražavanjem sreće, ali i ono mora biti upakovano u društveno prihvaljive forme.
Onda nailazimo na one iritantne, neprijatne stimuluse koji kod svakoga izazivaju frustraciju, kao i u slučaju prijatnih emocija pokušavamo vezati mašnicu na paketić u koji ih pakujemo. S vremenom ta mašnica počinje da guši.
U svakodnevnom životu nailazimo na stresne situacije, moderno doba serviralo nam je život u kojem smo izloženi hroničnom stresu. Sve je ubrzano, ciljevi su visoki, informacije su svuda oko nas, naš mozak biva zatrpan velikom količinom neprijatnih, ponekada i ugrožavajućih stimulusa. Pri tome reakcija koja bi bila očekivana u tom trenutku, kada je čovek frustriran, jeste ljutnja, a onda nam naše okruženje kaže “to ne valja”, “nije okej pokazivati ljutnju”. Od malih nogu nailazimo na opomene od strane najbližih da ako se ljutimo niko neće hteti da se igra, dobijamo nadimak “ljutko”, “ljutica”, počinjemo da razvijamo stav da nije dobro iskazivati ljutnju.
S vremenom reakcija počinje izostajati, ili se bar prag frustracije na koji ćemo odreagovati pomera. Međutim, da li taj osećaj ljutnje postoji iako manifestacija izostaje? Naravno! Iduće pitanje bi bilo šta se sa njim dešava. U suštini najčešće pokušavamo da ga spakujemo u onu kutijicu koju svežemo mašnom. Neki bi rekli strpamo ga ispod tepiha.
Šta kada kutijica postane previše mala? Nastaje bes koji buja, a onda od mašnice nastaje čvor, a kutijica počinje da puca. Možemo reći da se bes akumulira i nastaje…
Eksplozija
U trenutku kada se nagomila previše potisnute tenzije, besa, dolazi do pucanja šavova koje smo dugo krpili i manifestacije besa. Često manifestaciju besa povezujemo isključivo sa agresijom, pretežno prema drugima. Ovo je zabluda, jer svako od nas ima drugačiji način za ispoljavanje emocija. Jedna osoba će polupati pola stana i mahnito jurišati na svakoga ko mu se nađe na putu, druga osoba će povrediti sebe, izgrebati lice, treća će neutešno plakati, četvrta vrištati, peta vežbati do iznemoglosti.
Fiziološki simptomi koji se ovom prilikom javljaju u velikoj meri podsećaju na simptome anksioznosti, obuhvataju ubrzano disanje, rad srca, neprijatnost u stomaku, temperatura raste i javlja se crvenilo.
Želela bih naglasiti da je eksplozija okej i da nakon nje ne treba da se samokritikujemo, jer time ulazimo u začarani krug koji vodi u iduću. Naprotiv, nakon kulminiranja besa potrebna nam je nega i samorazumevanje. Važno je da shvatimo šta nas u stvari frustrira, i gde je koren problema. Ova reakcija je nastala upravo zato što smo zanemarili naše unutrašnje potrebe. Verovatno ćete se zapitati, treba li da čestitam sebi što sam gađao telefonom cimera? Ne, ali umesto stida i samokritike, pokušajte da prihvatite da, kao i svi ostali doživljavate neprijatne situacije koje izazivaju frustraciju, da ste zanemarili potrebu da izbacite ljutnju iz sebe i da ste jednostavno u trenutku “pukli”. Ako to uspete, zapitajte se na koji način možete pomoći sebi da do toga ponovo ne dođe.
Zakrpa ili korpa
Često odlučimo da samo zakrpimo mesta na kojima su šavovi na kutiji u koju pakujemo pukli, ili nabavimo veću kutiju, ovo se čini kao fino rešenje. Ali da li je? I ti šavovi će popustiti, i ta kutija će postati premala. To jeste kratkoročno rešenje, ali hajde da pokušamo da dođemo do onog na duge staze.
Kočijaš – je naziv koji sam pripisala svojoj majci kada se nalazi u saobraćaju. Dugi niz godina bila sam zgrožena rečnikom kojim se jedna dama, koja se klanja bontonu, koristi. Kada sam pitala zašto to radi, odgovorila mi je jednostavno “Ja imam da kažem šta imam, i onda me prođe”. Iako ovo nisam shvatala odmah, kada sam i sama na frustraciju odreagovala pravovremeno kao ona, a da u datom trenutku nisam povredila ili uvredila nikoga – niko me nije čuo, zaista sam se i sama lakše osećala. To su ventili koji nam trebaju, način da izbacimo ljutnju i frustraciju iz sebe, kako se ne bi nagomilala i preplavila naše kutijice.
Tako da savetujem da ako imate problem sa neiskazanom ljutnjom i besom nabavite korpu, jer ona ima rupice pa možete da filtrirate neprijatnost, i ako se počne puniti možete da pustite malo po malo da izađe.
Ventil
Što se tiča načina na koji da ispustite sve te neprijatne događaje koje proživljavate, volela bih da vam dam tajni recept koji je delotvoran za sve. Nažalost život nije bajka, pa tako i magični recepti ne postoje. Isprobajte razne načine, sa sigurnošću znam da papir i džak sve trpe.
Tu su razne opcije, imam drugaricu kojoj pomaže da ispriča sve što je mori – za to vam je potrebna osoba od poverenja ili psihoterapeut. Sve popularniji je metod regulacije besa njegovim izbacivanjem u kontrolisanim uslovima – tako možete pokušati da date sebi dozvolu da u određenom trenutku iskažete bes kroz agresiju, svesno normalno i usmereno. Uzmite časove boksa, ili prosto nabavite džak i rukavice i udarajte dok vam ne bude lakše. Izađite, stanite na most, obalu reke i vrištite, pustite sebe da izbacite sve ono što čuči u vama. U svoja četiri zida psujte do iznemoglosti, kažite sve što niste rekli jer nije “korektno”. Idite na strelište, izrešetajte metu – koji u glavu, koji u trup, a može i u ruku, čisto da ga razoružate. Postoji hiljade načina da izbacite ljutnju i bes iz sebe, nađite svoj, budite kreativni. Posle toga osećaćete se tonu lakši.
Prijatne emocije puštamo da izađu na površinu, da se naše lice ozari, time nivo naboja u nama lagano splašnjava, kao da sreća polako iščezava. Tužno ali istinito, taj osećaj je prolazan. Isto je sa neprijatnim emocijama, ako pokažemo ljutnju, odreagujemo na nepravdu, nivo tenzije u organizmu će opasti. Izaberite način koji je okej i za vas i za druge, ali nemojte trpati u kutijicu, u trenutku će eksplodirati ako je na vreme ne ispraznite.
