Pokret Black Lives Matter pokrenuo je brojne političke diskusije širom sveta, na osnovu kojih učesnici izgrađuju sopstvene sudove o temi rasizma u SAD i značaju borbe protiv ovog fenomena. Pri popularizaciji bilo koje teme, važno je postaviti pitanje koliko je javna diskusija kvalitetna i da li je zapravo podržana pravim informacijama – te da li ostali ljudi, koji su pasivni u diskusiji, primaju prave informacije?
Da bismo izbegli površnost o temi bitnoj poput rasizma, sledeće preporuke knjiga mogu poslužiti kao izvor činjenica i korisnih informacija.
Ubiti pticu rugalicu (Harper Li) / To Kill A Mockingbird (Harper Lee) – 1960.
Pored toga što je svoj status klasika zaradila Pulicerovom nagradom 1961. godine, knjiga Ubiti pticu rugalicu je značajno delo američke literature i zbog motiva koje u sebi sadrži.
Velika depresija, američki jug – Alabama i nekonvencionalna devojčica u tregerima uprljana od blata, Skaut, je ono što nas uvodi u priču koja je mnogo više od priče o buntovničkom odrastanju u ovakvim vremenima. Kao ćerka advokata koji brani Afroamerikanca optuženog za silovanje bele devojke, Skaut po prvi put biva upoznata sa društvenom nepravdom, rasizmom i svim njegovim nelogičnostima – pogotovo kada je posmatrano iz ugla deteta.
Nekada ugledan i poštovan u fiktivnoj provinciji Alabame, Mejkombu, Atikus (Skautin otac) počinje da gubi status svoje uzvišene, advokatske reputacije od strane ostatka belih stanovnika, u trenutku kada odlučuje da istraje u odbrani pripadnika segregatizovane rase. Upravo iz objašnjenja svojoj deci, koja su toliko zbunjena zbog burne reakcije rasistički nastrojene populacije Mejkomba, ali i uplašena količinom hrabrosti koje njihov otac pokazuje u istrajnosti, proizilazi naslov ovog romana. Plemenita, bezopasna i ranjiva ptica je metafora za inferioran status crne rase u Americi, a ubiti pticu poput ovakve je ništa drugo nego greh. Atikus je odlučan da na ličnom primeru, rizikujući ne samo svoj socijalni i profesionalni status, već i život (pričamo o okrutnom Jugu početkom XX veka), sopstvenu decu ohrabri da uprkos svemu treba da se odupru predrasudama i nepravedno izgrađenim strukturama moći.
Kroz iskreno i čisto dečije shvatanje ozbiljnih društveno-političkih problema, koji su nažalost, po aktuelnim dešavanjima i danas relevantni, Harper Li je ilustrativno prikazala besmislenost bele supremacije, rasizma i predrasuda. Štaviše, roman postaje još realniji i oživljava kada uzmemo u obzir činjenicu da su mesto, likovi i okruženje u potpunosti podobni za identifikaciju široke mase sa okolnostima iz svog života. Kroz iskrenu, razigranu, ali i surovo realnu priču, Li je u jeku Pokreta za građanska prava (1954 – 1968.) predstavila društvenu nepravdu, kao i probleme (američkog) društva
Slična knjizi, filmska adaptacija ovog filma u režiji Roberta Muligana je takođe bila veoma uspešna, osvojivši nekoliko Oskara na dodeli 1962. godine.
Čiča Tomina koliba (Hariet Bičer Stou) / Uncle Tom’s Cabin (Hariett Beecher Stowe), 1852.
Činjenica da je predsednik Linkoln autorku ovog romana nazvao damom koja je započela Američki građanski rat, nam dovoljno govori o težini i značajnosti Čiča Tomine kolibe.
Ovaj roman iz serije abolitionističkih dela američke književnosti je lična priča o životu roba koji se sa Severa, iz milosrdnih ruku belog vlasnika prisilno prodaje na aukciji i seli u Nju Orleans, centar američkog Juga, ozloglašenog među robovima.
Čiča-Toma je simbol pomirljivog, ali istrajnog i izdržljivog američkog, tada (da li i sada, u određenoj meri?) robovskog sloja. Odlučan stav da nikada ne izda svoju robovsku “braću i sestre” je potkrepljen hrišćanskim učenjima, koje pokazuje velik uticaj crkvenog učenja u kojima je velik broj robova pronalazio svetlo u tami svog mučeničkog života.
Ova knjiga, pored okrutnih i bolnih, ali pre svega realnih opisa društvene nepravde, ukazuje na besciljnost nasilja nad crnom rasom i nepostojanja opravdanja za iživljavanje osornih belaca u američkom društvu XIX veka. Vernim opisima dešavanja i razmišljanja američkih robova, Bičer Stou nam približava patnju i nemoćni položaj porobljenih crnaca. Na osnovu izražene netrpeljivosti prema Čiča-Tomi samo iz razloga što je on bio izuzetno naklonjen obrazovanju od strane njegovog poslednjeg vlasnika, poznatog po okrutnosti nad svojim robovima, primećujemo prekomeran strah tadašnjih robovlasnika od ukidanja ropstva. Činjenica da su Afroamerikanci zaista sposobni da čitaju, uče i da sprovode isto toliko verbalno snažan rad koliko i fizički je plašila belce, koji su rasu suprotne boje njihovoj smatrali, u pravom smislu te reči – životinjama.
Iako je reputacija ovog romana dovedena u pitanje sredinom XX veka, gde su opisi crnaca i njihovih karaktera kritikovani kao previše patronizovani, a lik Čiča-Tome, kao izdajnik crne rase, zbog potlačenosti i povinovanosti belcima (bio je u dobrim odnosima sa svojim vlasnicima i imao je miroljubiv pristup prema belcima), Čiča Tomina koliba je svakako jedno od pionirskih dela u izučavanju istorije ropstva na američkom kontinentu. Panoramski dramatizovana priča o ličnim iskustvima crnačkih robova, koja je mnogim ljudima tadašnjeg američkog društva promenila perspektivu o crncima i ropstvu, pokazuje zašto je celo američko društvo bilo jednako odgovorno za uspostavljanje ropstva.
Najplavlje oko (Toni Morison) / The Bluest Eye (Toni Morrison), 1970.
Prvi roman nobelovke Toni Morison dobio je ime po autorkinom sećanju iz detinjstva, kada joj je jedanaestogodišnja drugarica poverila svoju najveću želju: da joj oči postanu plave, jer će jedino tada biti voljena i prihvaćena. Godinama kasnije i upravo iz ove priče, Toni stvara svoj prvi roman i glavnu junakinju, Pekolu, bira upravo iz lika svoje nesrećne prijateljice iz detinjstva.
Želja za plavim očima je, naravno, samo simbolika koja ukazuje na potpuno odsustvo inkluzije američkog društva i na podređen položaj Aframerikanaca, čak i nakon 100 godina od ukidanja ropstva. Kao što se boja Pekolinih očiju ne menja, tako se ne menja ni njen problematični i tajanstveni život. Zamršenost njenog života, pa i cele afroameričke populacije Sjedinjenih Država, Morison donosi kroz perspektivu različitih ljudi u Pekolinom okruženju, ali i dubokom analizom njenog karaktera. Autorka pokazuje sposobnost izuzetno detaljnog psihološkog pristupa u preispitivanju kako inidvidue i njenog uticaja na spoljašnji svet, tako i (ne)funkcionalnosti društvenih sistema.
Problematiku socijalnog, političkog i ekonomskog položaja crnaca u američkom društvu iskazala je kroz kontradiktornost njihovog delanja, kao jedinstvenog načina odupiranja okrutnoj stvarnosti.
A to jeste bila fantazija, jer mi nismo bili jaki, samo agresivni; nismo bili slobodni, već smo imali dozvolu; […] Udvarali smo se smrti da bismo se nazivali hrabrima, a od života se krili kao lopovi. Mešali smo ispravnu gramatiku sa inteligencijom; menjali smo navike kako bismo simulirali zrelost.
Sledeći put – vatra (Džejms Boldvin) / The Fire Next Time (James Baldwin), 1963.
Esej sastavljen iz dva dela, objavljen u jeku pobeda Pokreta za građanska prava, predstavlja kompleksnu polemiku o položaju afroamerikanaca u svakom segmentu modernog američkog društva, sa osvrtom na ulogu religije.
Prvi deo eseja se smatra ličnijim, a napisan je u formi pisma upućenom Boldvinovom nećaku tinejdžeru. Ovo pismo priča o životu manjina u Americi. Drugi deo je fokusiran na sam koncept rase i religije, kao i osnovna ubeđenja značajna u afroameričkoj borbi za jednakost.
Kroz ličnu priču o siromašnom odrastanju u Harlemu (Njujork) kao crnačko dete i o svim shvatanjima i osvešćenjima o realnosti koja ga okužuje, sa kojima se postepeno, kroz odrastanje susretao, Boldvin ukazuje na probleme duboko usađene u američki sistem. Zbog svoje kompleksnosti, ovo delo objašnjava da upravo ti problemi, borbu za identitet, prava i jednakost čine krvavom i okrutnom.
Iako osvrćući se na religiju, Boldvin polazi sa humanističke i objektivne tačke gledišta, negirajući religiozni ekstremizam i negativnu propagandu prema bilo kojoj drugoj rasi sa ciljem uzdizanja crnačke. Upravo iz tog razloga, Sledeći put – vatra je delo koje proklamuje borbu za autentičnost i pravi identitet crnačke rase, onaj koji odbacuje nametnute stereotipe i socijalne norme.
