Stefan M. Mladenović je master glume i reditelj iz Niša, koji snima kratkometražne filmove na španskom jeziku. Inspiraciju za stvaralaštvo pronalazi u kinematografiji i serijama sa španskog govornog područja.
Svoj prvi film Želim da ti kažem (Quiero decirte), koji govori o LGBT pravima i izlasku iz ormana, snimio je 2017. godine bez sredstava. Priča je inspirisana istinitim događajima koji su se desili Stefanovom prijatelju. Sa ovim filmom učestvovao je na 12 internacionalnih festivala, uključujući i Festival bioskopa i ljudskih prava u Madridu (Festival de cine y derechos humanos Madrid). Specijalnu nagradu za kratki igrani film osvojio je na Međunarodnom kvir festivalu filma Merlinka (Merlinka international queer film festival), a dobio je i poseban pomen i na Međunarodnom festivalu filma KinoDrom (KinoDrome international film festival) u Ohaju.
Drugi film Luj Lek, nije tvoja krivica (Lui Lack, tú no tienes la culpa) pretpremijerno je predstavio na festivalu PozitivNI u Nišu 2019. godine. Ovaj film govori o osobi koja je seksualno zlostavljana sa osam godina, a Stefan tumači svih sedam likova i svaki od tih likova predstavlja period iz njegovog života. Svetsku premijeru, umesto u Španiji, zbog pandemije korona virusa, Luj Lek imaće 9. oktobra u Kombank dvorani.
Glumio je i u serijama Diktafon ubice, 2014 (Dictáfono de un asesino), Narodno pozorište u 10 činova (2018), Jutro će promeniti sve (2018) i Crveni mesec (2019), kao i u igrano-dokumentarnom filmu o Laliničkoj slatini. Nedavno je njegova priča Drvo tamjana (Boswellia sacra) izašla u zbirci priča Pismo za Estebana i ostale priče, koja je rezultat konkursa magazina Bookvar online i Optimist magazina. Sve priče su posvećenje iskustvima LGBT populacije, a zajednički motiv svim pričama je rad Pedra Almodovara. Svaka sadrži konkretan detalj iz opusa Pedra Almodovara, bilo da su to u pitanju filmovi, likovi ili replike iz filmova, boje, kostimi…
Sa Stefanom smo razgovarali o njegovim filmovima, stvaralaštvu i planovima za budućnost.
Tvoje dosadašnje stvaralaštvo se bavi društveno angažovanim temama – izlaskom iz ormana i seksualnim zlostavljanjem dece. Zbog čega si odlučio da stvaraš takve filme?
Mislim da će nam više nego ikada biti potrebna umetnost društveno angažovanih tema, a pogotovu u ovom pomahnitalom dobu poremećenih vrednosti i dobu koronavirusa. Razlog da kroz svoje filmove govorim o ovim temama je vrlo konkretan, da pomognem nesigurnim, uplašenim i sakrivenim dušama koje ceo život provode u najmračnijim prostorima. Znam da umetnost ima najveću moć na svetu, jer je ona ta koja je moj život promenila na bolje. Želim da i moja umetnost jednog dana, isto tako, nekome promeni život.
Kome se obraća tvoj prvi film Quiero decirte (2017)?
Iz ugla reditelja, film Quiero decirte se obraća direktno svakom pojedincu. Svakom gledaocu koji treba da vidi problem današnjeg mladog čoveka koji se suočava sa unutrašnjim demonima i shvati da nije lako reći „ja sam slobodan čovek”. Tajna sreće je sloboda, a tajna slobode je hrabrost.
Ko je Luj iz Lui Lack, tú no tienes la culpa (2020), i zašto bi on svima nama trebao da bude bitan?
Superheroj je po definiciji izmišljeni lik, poznat po svojoj hrabrosti i plemenitosti, ima živopisni kostim i ime, a ima i sposobnosti koje obični ljudi nemaju. Iz tog razmišljanja odlučio sam da osmislim superheroja koji jeste ta definicija, ali da ima sposobnosti kao i svaki čovek. Luj Lek kao svoju moć koristi glas, emociju i hrabrost. Ime je dobio po francuskom kralju Luju XIV poznatijem kao Kralj Sunca, a prezime Lek od engleske reči koja znači nedostajanje. Ovaj lik je bitan svakome od nas zbog nedostajanja hrabrosti. Probajte da budete hrabri i pomozite sebi i drugima.
Zašto su tvoji filmovi na španskom jeziku?
Zato što su umetnici sa španskih govornih područija promenili moj život. Zato što sam postao bogatiji za jedan jezik više. Zato što su me uveli u svet sedme umetnosti. Zbog onih koji su me doveli dovde: Barbara Mori, Pedro Almodovar, Salvador Dali, Belen Rueda, Oriol Paulo, Giljermo del Toro, Havijer Bardem, Aleks de la Iglesija…
Sa kojim se sve preprekama susreće reditelj početnik bez budžeta/sa malim budžetom? Kako si prevazišao te prepreke?
Mislim da ne postoji prepreka koju fokus, želja i istrajnost ne mogu da pregaze, a budžet je samo jedna od njih. Budžetsku prepreku sam prešao entuzijastičnom prečicom uz pomoć prijatelja koji su imali sluh za moje ideje. Što bi rekao Dejvid Linč: „Ideje su sve. Mi smo ništa bez ideja. Kada se pojave, zgrabite je i tu počinje zabava.” Zato budite hrabri da igrate tu zabavu do kraja, a na prepreke gledajte kao na skakanje vijačom.
Pojavljuješ se u igrano-dokumentarnom filmu o Lalinačkoj slatini. Koji je koncept i koja je tema filma?
Film o Lalinačkoj slatini nastao je u produkciji Biološkog društva dr Sava Petrovića koju je podržala The Rufford foundation iz Velike Britanije. Urađen je na zahtev upravljača zaštićenog područja, spomenika prirode Lalinačka slatina, a u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije. Koncept filma kroz igrani deo oživljava sećanja na bitne istorijske ličnosti i značajne naučnike, kralja Milana Obrenovića i doktora Savu Petrovića. U filmu igram kralja Milana, a zanimljiva činjenica je da biljka koja raste samo na području Lalinačke slatine dobija ime po njemu – Milanov čistač (lat. Stachys milanii). Kroz dokumentarni deo filma skreće se pažnja na bogatsvo prirode ovog zaštićenog područja.
Nedavno je tvoja priča Boswellia sacra objavljena u knjizi Pismo za Estebana i druge priče. Zajednički motiv svim pričama je Pedro Almodovar. Zašto baš on, i koji je koncept ove zbirke?
Konkurs Cvet moje tajne bio je raspisan od strane Optimist i Bookvar magazina, a jedan od uslova bio je da priča mora da sadrži neki detalj, bilo kakav, iz Almodovarovog stvaralaštva. S obzirom na to da je zbirka štampana u okviru projekta „povećanje vidljivosti LGBT populacije u Srbiji”, priče su morale da budu kvir tematike. Zašto baš Almodovar, na to pitanje odgovorio je Predrag Azdejković, LGBT aktivista i novinar, u predgovoru ove zbirke: „Almodovar je kralj kvir senzibiliteta u filmskoj umetnosti, koji je na jedan subverzivan način uspeo da ga lansira u mejnstrim. Zbog njegove umetnosti i homofobi su spremni da zažmure na jedno oko. A naročito zbog njegovih filmova Kika, Zakon požude, Loše vaspitanje, Koža u kojoj živim i Slučajni ljubavnici, izabrali smo da ovogodišnji konkurs za kratku kvir priču bude posvećen ovom majstoru.”
Kako je Almodovarevo stvaralaštvo uticalo na tebe i tvoj rad?
Koliko se sećam, imao sam trinaest godina kada sam prvi put gledao njegov film Visoke potpetice. Iako tada uopšte nisam razumeo o čemu je film, njegove boje su mi bile očaravajuće. Redovno sam pratio njegovu filmografiju, ali nakon filma Koža u kojoj živim, Almodovar postaje moj vodič kroz umetnost. Njegovo stvaralaštvo su realni problemi. Eto odgovora odakle i zašto moji filmovi govore baš o ovakvim problemima.
Tvoja priča Boswellia sacra inspirisana je istinitim događajima i govori o gej mladiću koji odlazi u manastir da se zamonaši. Zašto si odlučio da ovu temu pretočiš u priču i kako se ona uklapa u koncept zbirke?
Priču Boswellia sacra sam pisao kako bi mi kasnije bila podloga za raspisivanje scenarija kratkog igranog filma. Kada sam uradio i snimio intervju sa osobom koja je preživela taj događaj, dramatizovao sam je i ostavio sa strane. Nekad umetnost voli da čeka. Kada sam video konkurs, odlučio sam da se prijavim jer je priča odgovarala svim uslovima konkursa. Imao sam tu sreću da je Boswllia sacra ušla u štampu i mogu reći da sam veoma ponosan.
Šta novo pripremaš i koje teme možemo da očekujemo?
U narednom periodu posvetiću se razvijanju ideja i pisanju scenarija. Želim da snimim filmove o depresiji, o nepoznavanju između bračnih partnera, o iluzijama braka, o narkoticima, o uticaju „bolesti” modernog doba – društvenim mrežama… Očekujte realne probleme.
