Već duži vremenski period svedočimo ne samo rastu inflacije već i fenomenu pada vrednosti kriptovaluta na globalnom nivou. Termin kriptovalute, koji gotovo da još uvek nismo dovoljno usvojili i razumeli do kraja kao pojedinci, postao je važan globalni finansijski fenomen i u kriznim ekonomskim vremenima. Kako bismo ga rasvetlili, naša redakcija je pozvala predstavnike ECD-a da nam objasne sve što nismo znali o kriptovalutama, ali i daju sud o trenutnoj krizi.
Ako imalo pratite tehnološke trendove, male su šanse da niste čuli za kriptovalute.
Pre 12 godina nastala je prva kriptovaluta, Bitkoin i od tada kripto industrija beleži stabilnu ekspanziju kako u broju korisnika tako i u broju novih projekata koji nalaze svoju upotrebnu vrednost u kripto ekosistemu.
Trenutno na tržištu brojimo više od 10 000 različitih kriptovaluta sa skoro isto toliko namena.
U Srbiji, više od 200 000 ljudi poseduje kriptovalute, a broj rudara je sve veći i veći, pozicionirajući Srbiju u top 10 zemalja na svetu po broju Ethereum rudara.
U svetu je trenutno više od 106 miliona stanovnika koji poseduju Bitcoin, a vrednost kapitala koja se trensferuje putem Bitkoin blokčejna u prethodnoj godini bila je veća od prometa putem Vize ili bilo kog drugog servisa.
Globalno prihvatanje kriptovaluta
Televizije iz nedelje u nedelju prave priloge posvećene ovoj tehnologiji, a sve više ljudi zainteresovano je da nauči više o Bitkoinu i svemu što ga okružuje. Javne ličnosti poput Elona Maska redovno govore afirmativno o kriptovalutama i direktno se uključuju u njihovu promociju i razvoj.
El Salvador je Bitcoin usvojio kao jednu od zvaničnih valuta 2021. godine, a nedavno mu se pridružila i Centralnoafrička Republika.
Brojne druge države, uključujući i Srbiju, rade na prilagođavanju zakonske regulative kako bi adaptirale sistem na novitete koje ova tehnologija donosi.
Ipak, iako se o njima sve više govori u javnosti, kriptovalute su odavno postale deo mejnstrima.
Prvi kontakt kriptovaluta i realne vrednosti ostvario je programer u Americi koji je 2010. godine ponudio 10.000 bitkoina za dostavu dve pice. Danas ova količina Bitkoina vredi skoro 300 miliona dolara.
12 godina kasnije, i dalje je neizbežno pitanje – šta su tačno kriptovalute, kako je moguće da Bitkoin vredi toliko i šta to znači za prosečnog korisnika?
Šta je kriptovaluta?
Kriptovalute su vrsta digitalne imovine, odnosno digitalna valuta koju omogućava blokčejn tehnologija. Zahvaljujući njoj, kriptovalute je gotovo nemoguće falsifikovati.
Transakcije odlikuju brzina i sigurnost, bez fizičkih ograničenja i posrednika. Zagovornici nisu motivisani samo profitom, već verom u tehnologiju i decentralizaciju, što kriptovalutama daje globalni karakter.
Decentralizacija koju kriptovalute donose eliminiše centralni autoritet (kao što su državni i bankovni sistem) i stavlja sve aktere nekog sistema odnosno društva u jednaku poziciju. Decentralizacija pruža mogućnost učestvovanja u svetskim finansijama čak i onima kojima su trenutno nedostupne poput sankcionisanih država ili nerazvijenih predela.
Ono što je takođe značajno kada govorimo o vrednosti kripta jeste ograničena količina, odnosno definisan broj “novčića” dostupnih na tržištu za razliku od tradicionalnih fiat valuta. Ovo je značajno jer uslovljava odgovorniju trgovinu i donošenje dugoročnih odluka, i jer onemogućava prekomerno štampanje novčanica i odlazak u inflaciju. Novac mora imati pokriće, bilo ono u drugoj vrednoj imovini poput zlata ili u utrošku rada koji je uložen.
Što je određena imovina ređa i što je ima manje, to je vrednija. Bitkoin je trenutno jedna od retkih imovina sa ograničenom zalihom i jedina čiji se ukupan broj od 21 milion Bitkoina ne može menjati. Takav programerski dizajn Bitkoina pogodan je za borbu protiv inflatornog tradicionalnog novca i njegova vrednost direktno je proporcionalna trenutnoj potražnji na otvorenom tržištu dostupnom svima, bez kontra pritiska koje dodatno puštanje koina u opticaj može da izazove. Iako se cena Bitkoina izražava u dolarskoj protivvrednosti, među Bitkoin maksimalistima zastupljeno je verovanje da će u budućnosti vrednost Bitkoina biti izražena u konkretnim proizvodima koji će biti dostupni za kupovinu isključivo za BTC, a dolarska vrednost Bitkoina pada u drugi plan jer 1 Bitkoin vredi 1 Bitkoin.
Primera radi, u svega prethodnih nekoliko godina, odštampano je više od 10 triliona američkih dolara, što je znatno uticalo na porast inflacije i ekonomske nestabilnosti, pored situacije sa Covidom.
Što je novac dostupniji, njegova vrednost se smanjuje, a da bi taj disbalans proizvođači nadomestili, cene proizvoda rastu.
Bitkoin i blokčejn
Ime najpoznatije kriptovalute i tehnologije koja stoji iza njega su nerazdvojni, ali i neizbežni u razgovoru o digitalnoj imovini.
Bitkoin je prva i najpoznatija kriptovaluta na planeti. Kreirao ga je anonimni programer pod pseudonimom Satoshi Nakamoto 2009, a tokom 2010. godine vrednost Bitkoina je bila 0.003 dolara. U godinama koje su usledile, prihvatanje tehnologije dovelo je do brojnih uspona i padova, sa maksimalnom zabeleženom vrednošću od oko 65 hiljada dolara za 1 bitkoin.
Od Nakamotove kreacije do danas, nastalo je više od deset hiljada različitih kriptovaluta. Većina kriptovaluta ima jednu povezanost, a to je tehnologija na kojoj su zasnovane – Blokčejn.
Blokčejn je tehnologija koja uspostavlja poverenje pri razmeni digitalnih dobara. Zahavljujući matematičkom algoritmu, isključuje se ljudski ili institucionalni posrednik i rešavanjem komplikovanih problema dolazi se do saglasnosti svih članova mreže.
Rudari koriste “SHA-256” enkripciju kako bi neobrađene podatke o promenama na mreži koje korisnici iniciraju uspeli da “odgonetnu”, potvrde i upišu u Blokčejn. Rudar koji prvi uspe da odgonetne enkripciju koju protokol kreira, preuzima zasluge za obradu te konkretne promene i zbog toga je brzina odnosno snaga rudarenja presudan faktor.
Kada se desi promena na blokčejn lancu podataka, neophodna je saglasnost celokupne mreže kako bi promena bila prihvaćena, a unapred određena pravila programa ne mogu biti podložna promenama i zloupotrebi zarad ličnog interesa.
Primera radi, ukoliko putem blokčejna doniramo određeni novac nekoj organizaciji, mreža rudara koji održavaju decentralizovan sistem dobija zadatak za potvrdu da mi posedujemo kriptovalute koje želimo da pošaljemo, a primalac nesmetano može da primi taj iznos. Sve promene u ovom procesu zabeležene su na blokčejnu, kriptovalute se transparentno koriste u svrhu koju smo ih namenili i samim tim isključena je mogućnost manipulacije.
Kako bismo održali ovu složenu mrežu, potreban je izuzetno jak niz procesorskih uređaja zahvaljujući kojima se svaka transakcija potrvđuje rešavanjem algoritamsko kriptovanih zadataka, a tu ključnu ulogu igraju kriptorudari.
Ko su rudari?
Priča o kriptovalutama nije potpuna bez razgovora o rudarenju. Postojanje rudara direktno doprinosi održanju funkcionisanja Bitkoin blokčejna i omogućuje validiranje decentralizovanih transakcija koje ne zavise ni od jednog posrednika.
Proces rudarenja Bitkoina definisan je njegovom kreacijom u dokumentu koji se naziva Bitcoin Whitepaper i predstavlja ideju na kojoj je zasnovan Bitkoin kao valuta i Bitkoin blokčejn mreža na kojoj se on nalazi.
Rudarenje se zasniva na umreženoj hardverskoj energiji koja se udružuje u rešavanju složenih algoritamsko kriptografskih zadataka u cilju potvrđivanja promena na blokčejnu.
U prevodu, kada pošaljete Bitkoin transakciju, rudari preuzimaju tu informaciju, jakim procesorima je obrađuju i upisuju u blokčejn i realizuju nakon saglasnosti ostatka rudarske mreže. Oni za svoj rad dobijaju nagradu u naknadi za transakciju koju obezbeđuje pošiljalac i u nagradi koja je idejno predodređena od strane kreatora Bitkoin mreže.
Ovaj metod se naziva Proof-of-Work i podrazumeva nagrađivanje korisnika koji obezbeđuju računarsku snagu neophodnu za funkcionisanje.
Da bismo obavili transakciju Bitkoina, potrebno je da platimo određenu naknadu za obradu i potvrđivanje same transakcije.
Upravo ova naknada se distribuira rudarima kao podsticaj za korišćenje sopstvenih računara za potvrdu (naših) transakcija na mreži. Transakcije sa većom naknadom će biti brže potvrđene na mreži, jer će baš one biti isplativije rudarima.
Pored troškova transakcija od kojih rudari zarađuju, na određeni vremenski period (kreacija jednog bloka podataka u blokčejnu – 10 min ) oni dobijaju i određenu nagradu u Bitkoinima.
Nagrada za izrudaren blok se deli među svim rudarima na mreži proporcionalno njihovom učinku. To znači da se sa rastom broja rudara na mreži nagrada smanjuje zbog veće konkurencije. Pored toga, postepeno se povećava i “težina” rudarenja odnosno minimalna jačina mašine koja je potrebna da bi ostali konkurentni.
Nagrada za rudarenje se smanjuje na određenom broju izrudarenih blokova i svaki put je nova nagrada dva puta manja od prethodne. Ovo je u kripto zajednici poznatije kao Bitcoin halving i događa se okvirno na svake četiri godine, sa ciljem da svaki put umanji inflaciju Bitkoina upola kako bi se vrednost održala ili povećala.
Nakon što se izrudari i poslednji Bitkoin, približno 2140. godine, rudarenje neće prestati već će se nagrade za rudare zasnivati na transakcionim troškovima koje korisnici generišu i ceni Bitkoina koji bi trebala da pokrije troškove rudara.
Kripto u Srbiji
Mada je za prihvatanje novih tehnologija potrebno vreme, usvajanje među korisnicima postepeno napreduje. Iako je ovdašnje tržište i dalje relativno malo, prema informacijama prve srpske kriptomenjačnice procena je da u Srbiji oko 200 hiljada korisnika poseduje kriptovalute.
ECD kripto menjačnica posluje već deset godina, što govori u prilog tome da ova tema nije nova na ovim prostorima. Jedan od glavnih pokazatelja da kripto u Srbiji nije baš prolazni trend je Zakon o digitalnoj imovini, koji je usvojen krajem 2020, a primenjuje se od juna 2021.
Iako kod nas trenutno nisu mogući neki veliki koraci, poput direktne kupovine stana za kriptovalute, nema dileme da je zajednica sve vidljivija.
Tema digitalne imovine povod je za različita okupljanja poput predavanja i konferencija, sve je više profila posvećenih kriptu na društvenim mrežama, a entuzijaste i poznavaoci dele svoja znanja putem YouTube kanala i podkasta.
Budućnost kriptovaluta
Nakon velikog napredka i globalne adopcije kriptovaluta koja se desila 2020 i 2021 godine budućnost i prisutnost kriptovaluta deluje vrlo perspektivno. Poslova u kripto industriji je više. Ne samo programeri nego i stručnjaci iz svih oblasti poslovanja traženi su i cenjeni kako bi realizovali ambiciozne projektne planove. Broj korisnika kao i vlasnika kriptovaluta iz dana u dan dostiže nove rekorde, a druge kompanije koje nisu imale dodirne tačke sa kriptovalutama počinju da se okreću u njihovom smeru i razmatraju mogućnost uvođenja kripta ili blokčejn tehnologije u njihovo poslovanje.
Nije potrebno previše vremena da biste shvatili osnove sveta kripta, ali je ipak potrebno uložiti trud u detaljnije istraživanje kako biste ovladali njegovim brojnim aspektima. Ovo je proces učenja ograničen samo vremenom i interesovanjem koje ste spremni da uložite.
Ova revolucionarna tehnologija već je počela da se grana na brojne načine i nema sumnje da ćemo tek čuti o promenama koje ona donosi, ali to je ipak tema za drugu priliku.
