Iako opremljene debelim krznom, napuštene životinje na ulicama tokom zimskog perioda i dalje mogu podleći ozbiljnim oštećenjima u vidu promrzlina ili dehidratacije. Ekstremni vremenski uslovi samo im otežavaju dolazak do hrane koja može ostati skrivena pod snegom, ili vode koja mrzne na niskim temperaturama.
Koliko god napuštene životinje bile prinuđene da svoje dane provode na hladnim ulicama, to ne znači da opcije za pomoć ne postoje kako bi bar malo lakše pregurale zimu.
Razgovarali smo sa udruženjima za zaštitu životinja te vam donosimo praktične savete za pomoć životinjama na ulicama tokom zime.
Animal Rescue Serbia
Napuštenim životinjama koje žive na ulici, najpre možemo pomoći tako što ćemo im redovno ostavljati hranu. Bilo bi dobro da to bude suva hrana, jer vlažna hrana na niskim temperaturama mrzne, te je životinje ne mogu pojesti. Ukoliko nemamo para za granule, dobar deo ostataka ljudske hrane koja svakodnevno ostaje može biti dobar obrok za napuštene životinje. Kada životinje imaju dovoljno hrane, lakše generišu toplotu i samim tim lakše podnose zimske dane. Pored hrane, važna je i voda, koju takođe ne smemo zaboraviti.
Osim pasa i mačaka, tokom zimskih dana važno je setiti se ptica, jer u zimskim danima i one teže dolaze do hrane. Ptice je najbolje hraniti zrnevljem i semenkama, poput pšenice, kukuruza, ovsa, suncokreta ili hranom za ptice iz pet šopa. Ustaljena je praksa da ljudi hrane ptice hlebom, ali hleb nije dobar za ptice, jer izuzetno šteti njihovom digestivnom traktu, zbog dodatih soli i aditiva.
Još jedan način kako možemo pomoći životinjama je da im napravimo sklonište, gde bi mogle da se sakriju od hladnoće i padavina. Kućice za pse i mačke možemo napraviti od kartona, drveta ili nekog drugog dostupnog materijala. Važno je obložiti ih nekim najlonom ili ceradnim platnom, kako bi ostale zaštićene od padavina.
Takođe, od izuzetne važnosti je da kućica bude tek malo viša od same životinje i da otvor gde životinja ulazi bude mali, tek toliki da životinja može da prođe, kako bi se kućica što manje hladila i što brže zagrevala kada životinja uđe. Dobro je na pod postaviti stiropor, kako bi životinja bila odvojena od hladne podloge.
Magazin Pas
Problem napuštenih životinja u Srbiji je veoma primetan i po broju vlasnika koji se odriču svojih ljubimaca spadamo, nažalost, u neslavni evropski vrh. Ukazivanje na odgovorno vlasništvo možda je i najveći zadatak koji svi mi, koji se bavimo ovim temama, treba da ispunimo. A to pre svega znači da ukazujemo da ljubimci nisu igračke i da ih ne odbacujemo kada nam dosade ili kada mislimo da nam više nisu toliko zabavni. Time bismo u najvećoj meri smanjili broj napuštenih životinja.
Ukoliko sve te životinje već nisu imale sreću da žive u srećnom domu, već su završile na ulicama, mi i tu možemo da damo svoj doprinos. U zimskim mesecima veoma je važno da pokušamo da im obezbedimo sklonište, naročito kada padne sneg ili se stvori led po ulicama. Jasno je da ne možemo da povedemo svakog psa ili mačku kući, ali možemo da im obezbedimo sklonište u nekom delu dvorišta ili da im napravimo kućicu, u koju možemo da stavimo stare jakne, posteljinu ili ćebe. Možemo i da im dozvolimo da se sklone u prolaze ili u neki skriveniji deo dvorišta. To ne znači da će oni tu ostati zauvek, oni ipak imaju slobodu da se kreću svuda i biraju svoj prostor za život, ali mogu da imaju bezbedno mesto u vreme kijameta.
Iako zakon u nekim gradovima zabranjuje da bacamo hranu po ulicama i hranimo napuštene životinje, to ne znači da ne možemo da nosimo granule sa sobom u park dok šetamo svog psa i počastimo i one koji nisu toliko srećni da imaju redovan i zagarantovan obrok. To podjednako možemo da radimo i sa psima i sa mačkama.
Važno je i da im obezbedimo vodu. Zimi se ona ledi i ako napuštene životinje usred žeđi ližu led, mogu da se razbole i umru. Zato je najbolje da posudu sa mlakom vodom što češće ostavljamo na neko koliko-toliko osunčano mesto.
Naravno, ukoliko vidimo povređenu životinju, najmanje što možemo je da pozovemo Hitnu pomoć pri Upravi za veterinu u Rakovici ili neko od gradskih prihvatilišta koji će tim životinjama obezbediti utočište.
Biljana Stjelja, glavna urednica magazina Pas i magazina Mačka
Udruženje za zaštitu životinja SPANS
Život na ulici napuštenim životinjama težak je i izazovan tokom cele godine. One su svakodnevno suočene sa mnogo izazova i opasnosti, a svako godišnje doba nosi specifične i drugačije problema. Velike hladnoće, sneg, vlažno vreme, smrznuta voda, manjak hrane – sve to zimu ipak čini najtežim periodom godine za njih.
Često čujemo da ljudi kažu da su veliki ljubitelji pasa, mačaka ili i jednih i drugih, ali je činjenica da je mnogo manji broj onih koji su spremni da ugroze svoj komfor ili da im poklone svoje slobodno vreme. Pomoći napuštenoj životinji u ovako teškim danima je moguće na mnogo načina, a na svakome je da odabere koji je za nju/njega najprihvatljiviji.
Uvek prvo kažemo – udomite, ako ste u mogućnosti. Ukoliko niste, pustite psa ili macu u svoj dom makar na noć. Otvorite im vrata garaže, šupe, ako je to najviše što možete. Mnogima je to spasilo život, oni će noć provesti u nekom kutku, siti i umorni, a vi nećete ni znati da su tu. Spavaće u toplom, napokon ugrejani i punog stomaka.
Kada počnete da obraćate pažnju, videćete da je svaki kvart dom nekom biću, da vole sigurnost, da nepogrešivo znaju koliko je sati i da uskoro stiže dobra duša koja ne može da ih povede kući, ali će ih nahraniti i napojiti kao i svaki dan. Uvek lupnite po haubi automobila pre nego što pokrenete motor, jer je možda neka maca pronašla toplo mesto baš tu. Kućice im postavite na skrivenija mesta gde neće smetati onima koji ih ne vole.
Setite se i ptica – i njima je problem da pronađu hranu zimi. Informišite se šta jedu da ne biste napravili još veći problem hraneći ih neadekvatnom hranom. Podelite na društvenim mrežama fotografiju lokalnog četvoronošca i pokušajte da mu pronađete dom.
Nemojte im nauditi, ako već ne možete da im pomognete.
Milena Brkljačić, volonterka Udruženja za zaštitu životinja SPANS, Novi Sad
Organizacija civilnog društva ORCA
Mnoge životinje se plaše buke i glasnih zvukova poput praska petarde, pa je zato potrebno obratiti posebnu pažnju na njih u periodu veselja. Bučne petarde mogu prestraviti životinje i oštetiti njihove osetljive uši, te se preporučuje da ih sklonite što dalje od gužve i bučnog spektakla.
Napušteni ljubimci nisu jedine životinje kojima je potrebna pomoć da prezime, pa se tako često može desiti da u svojim baštama srećemo veverice i ostale divlje životinje koje se bore da pronađu dovoljno hrane bogate mastima, kako bi preživele do toplijih meseci.
Ako ste skupili gomilu otpada, možete ga ustupiti za privremeni dom za žabe i ostale životinje. Ne zaboravite da ih ne uznemiravate dok su u zimskom snu koji traje do aprila. Zimski san može da se promeni, zavisno od toga koliko je zima blaga. Takođe je važno da proverite svaki ćošak u bašti ili dvorištu pre nego što počnete nešto da radite, jer se životinje često sklanjaju po skrivenim mestima (npr. gomila otpada, hrpe lišća i drva).
Što se hranjenja divljih životinja tiče, veoma je važno da im ne ostavljate stalno hranu, jer nije dobro da se naviknu na gotov izvor hrane, ali možete im pomoći sa manjom količinom hrane s vremena na vreme tokom zime.
Kako biste imali ideju čime možete hraniti divlje životinje, dajemo vam nekoliko predloga:
- ptice – semenke, kuglice, crvići, bobice ili iseckano voće (jabuke, kruške, šljive)
- ježevi – mleveno meso, konzervirana hrana za pse/mačke (samo ne sa ukusom ribe), seckano kuvano jaje
- veverice– lešnici, orasi, kestenovi, semenke suncokreta, seckana šargarepa
- jazavci – voće (jabuke, grožđe, kruške), kikiriki, granule za pse, gliste
- mali sisari – mešane semenke
Ako imate zdrave višegodišnje biljke, bilo bi najbolje da ih ne sečete do ranog proleća jer one predstavljaju dom za zimske insekte.
Način za pomoć životinjama uvek postoji, makar i jednokratno, a nekima od njih će biti od neizmernog značaja da prežive zimu.
