Da li i vi volite pivo koliko i ja? Jul, vreo dan, debeli hlad, more i krigla hladnog (tamnog) piva? Januar, hladnoća, sumrak, novogodišnje lampice i pahuljice posmatrane iz ugla nekog paba i krigla hladnog (tamnog)? Što se mene tiče, sve može. Ali koliko vam je poznata istorija piva?
Danas se pivo smatra „muškim” pićem, ali da li znate da su žene te koje su vekovima bile zaslužne za njegovu proizvodnju i distribuciju? Hajde da krenemo od samog početka.
Istorija piva: počeci
Do skoro su jedini dokazi o ječmenom pivu bili iz 3500. godine p. n. e. u mestu Godin Tepe (današnji Iran). Međutim, pre tri godine istraživači su u današnjem Izraelu našli ostatke pivare stare 13 000 godina. Na osnovu ovoga možemo zaključiti da se pivo pilo još pre nego što su ljudi uopšte počeli da zapisuju recepte.
Neki naučnici veruju da je zapisivanje nužnih recepata (kao što su recepti za hleb i pivo) ono što je unapredilo početke prvih civilizacija. Pivo se, takođe, koristilo u religijskim ritualima, ali i običnom obedovanju raznih drevnih civilizacija – u Kini, na Srednjem Istoku i u Južnoj Americi.
Ali kako je uopšte došlo do široke upotrebe piva? Ljudi su se razboljevali od obične neprečišćene vode, pa im je ubrzo postalo jasno da je bezbednije konzumirati pivo. Kuvanjem vode za pivo ubijaju se bakterije, a etanol deluje antimikrobno. Tadašnje pivo je bilo nefiltrirano i samim tim puno lakih kalorija i vitamina B. Iako nisu znali nauku koja stoji iza svega ovoga, osetili su da im pivo prija.
U drevnim vremenima, pravljenje piva je bilo kućni posao (kao pravljenje hleba i obroka) i njime su se bavile žene dok su muškarci bili u lovu. Žene su pravile pivo u velikim kazanima, i to od sveg voća i žitarica koje su imale pri ruci (agave, banana, kukuruz…), a ako im ostane viška, prodavale su ga.
Pivo u mitovima i legendama
Mnoge civilizacije su imale božanstva posvećena pivu. Kod Sumera, to je bila Ninkasi, koja je nadgledala proces pravljenja piva i koja je pravila pivo za bogove. Prema predanju, ona je ljudima darovala pivo zbog očuvanja mira i blagostanja. Imala je i svoju himnu, koja je zapravo najstariji zapisani recept za pivo. U Epu o Gilgamešu, najstarijoj zapisanoj priči koju znamo, pominju se žene koje prave pivo, a i sam glavni junak, Enkidu, uči od žene kako da pije ovo piće.
Ninkasi, ti si ta koja izliva filtrirano pivo iz bačve; to je [poput] naleta Tigra i Eufrata. – Himna Ninkasi (najstariji poznati zapis o pivu, Mesopotamija, 100. godina p. n. e.)
Egipćani su takođe imali boginju piva, Renenet, ali i boginje čije su priče u vezi sa pivom. Jedna legenda govori o boginji sa lavljom glavom po imenu Sehkmet, koja je jela ljude dok joj bog Ra nije dao da proba pivo obojeno crvenom bojom, nakon čega se ona transformisala u dobroćudnu boginju Hator. Danas u slavu ovog događaja postoji i festival pijanstva u Egiptu. Zapis u jednom Hatorinom hramu kaže: Usta savršeno zadovoljnog čoveka puna su piva.
Čak je i Hamurabijev zakonik (Mesopotamija, oko 1754. godine p. n. e.) pun pravila o pivu, a sve gostione tada su bile u vlasništvu žena, dok je antičkom Vavilonu oprema za pravljenje piva bila deo ženinog miraza.
U baltičkoj i slovenskoj mitologiji zaštitnica piva bila je Raugtigene. Prema jednoj finskoj legendi, žena po imenu Kalevatar napravila je pivo mešajući med i pljuvačku medveda, dok su Vikinzi jedino ženama dozvoljavali da prave pivo („aul”), koje su nosili u svoje pohode.
Pivo kroz istoriju u Evropi
Što se Evrope tiče, u Irskoj, Škotskoj i današnjoj Nemačkoj pivo su pravile skoro isključivo žene kod kuće, za ličnu upotrebu, ali i za prodaju. U predelu današnje Finske, žene su pravile pivo sahti sa hmeljom, grančicama smreke, ječmom i raži dimljenim u saunama.
U srednjem veku žene nisu mogle da naprave neki veći kapital, niti da poseduju sopstvene pivare zbog položaja kojeg (ni)su imale u društvu. Mesta gde su one nesmetano mogle da se bave botanikom i pravljenjem piva bili su samostani u Nemačkoj. Prva osoba koja je predložila hmelj za spravljanje piva, i to u 12. veku, petsto godina pre njegovog ulaska u široku upotrebu, bila je Sveta Hildegard od Bingena, kompozitorka, filozofkinja i lekarka. U svojim knjigama rekla je da je hmelj ne samo dobar konzervans, već i da ima umirujuće dejstvo na ljude.
Istorija piva: Srednji vek (ili Kako su žene prestale da se bave proizvodnjom piva)
Žene koje su pravile pivo tada su često bile malo plaćane, novčano kažnjavane, ali i klevetane od strane muškaraca. To se verovatno dešavalo jer su oni želeli da imaju monopol nad tržištem. Govorili su za žene da su lažljivice, da previše naplaćuju za pivo koje je loše, ali i da namerno truju pivo i da u njega stavljaju neke užasne sastojke.
Po rečima tadašnjih muškaraca, žena koja pravi pivo je često bila zvana i prostitutkom i vešticom. Kampanja protiv žena koje prave pivo bila je snažna. Ismevali su ih, negativno prikazivali u umetnosti i književnosti, predstavljali kao pretnju društvenom moralu. Crtane su kao žene sa debelim vratovima i ogromnim mladežima na licu, u crnim haljinama, sa šiljatim šeširima.
Nakon toga su ovakvi crteži počeli da budu korišćeni u kampanjama protiv veštica i tako je za žene postalo jako opasno da prave i prodaju pivo – kako tada niko nije hteo da bude obeležen kao veštica.
Kako su žene koje su tada pravile pivo (alewives) postale prototip predstave veštice?
Žene su tada nosile duge haljine, šiljati šeširi su predstavljali poslednji izlet (slobodne) mode, a pivo se kuvalo u velikim, dubokim kazanima. Ono što je ličilo na veštičiju metlu je zapravo bio štap na čijem su kraju stabljike ječma (da bi se videlo da ga u tom domaćinstvu ima), a mačke koje se neretko pokazuju zajedno sa tipičnim vešticama su bile prisutne u njihovim domaćinstvima da bi lovile miševe, koji imaju običaj da se vrzmaju oko žitarica.
Krajem Srednjeg veka, i ulaskom hmelja u široku potrošnju, proizvodnja piva je postala industrijalizovana, a samim tim je postala i muški posao. Oprema je postala preskupa, muškarci su se grupisali u saveze, a u nekim gradovima je ženama i zakonom zabranjivano da se bave ovim poslom. Tokom Industrijske revolucije proizvodnja piva je postala komercijalizovana, i to je značilo konačan kraj za žene u ovoj branši.
Istorija piva u svetu
Nešto slično se desilo i u Sjedinjenim Državama. U početku su se uglavnom žene bavile ovim poslom. Žene Džordža Vašingtona i Tomasa Džefersona imale su svoje pivare. Žene su pravile pivo u lokalnim krčmama, sve dok i dotle nije došla industrijalizacija.
Van Evrope i SAD-a, u mnogim zemljama žene nikada nisu ni prestale da prave pivo i i dalje postoje recepti koji se prenose sa majke na ćerku.
U Južnoafričkoj Republici pravi se umkvoboti, piće slično pivu sa niskim procentom alkohola za razne rituale, čiji su glavni sastojci kukuruz i sirak. U Tanzaniji postoji mbege. Mbege nastaje od fermentisanih banana i pije se na slamčicu. U Nepalu žene prave raksi, jako piće od pirinča.
Kako je pivo postalo nedamsko piće
Da li ste se ikada zapitali da li je ovo piće oduvek važilo za muško piće? Otkad nije damski piti ga? Žene su potisnute iz ove industrije, a pivo se nakon toga, u XIX i početkom XX veka služilo u krčmama i tavernama. Tamo je ženama bio zabranjen pristup, i to ne samo pod parolom nečestitosti i nedamskog ponašanja, već i zato što su se tamo sklapali bitni dogovori, potpisivali bitni ugovori i sve ostalo što ženama u to vreme nije bilo dozvoljeno. Stvari su počele da se menjaju dvadesetih godina prošlog veka, i posle Drugog svetskog rada, ali žene i dalje nisu bile poželjne u barovima.
U Australiji su 1965. godine Merl Tornton i Rozali Bognor guverneru pokušale da ulože žalbu na zabranu ženama da ulaze u muške barove. Kako su bile ismejane, sutradan su otišle i vezale se lancima za šank u hotelu Regata u Brizbejnu. One su ženama otvorile put barovima. Ostalo je, što bi se reklo – istorija.
Žene i pivo danas
Što se današnjice tiče, industrijom piva i dalje dominiraju muškarci. Da, muškarci uglavnom prave pivo, ali da li ga samo muškarci i piju? Sudeći po reklamama, da. Međutim, nekoliko anketa vezanih za zanatsko pivo rađenih u Americi pokazuju nam da je promer ljudi koji piju pivo skoro 50:50, odnosno da i žene vole pivo koliko i muškarci.
Šta možemo zaključiti iz svega ovoga? Pivo nije muško piće. Činjenica je da su se žene kroz istoriju više bavile ovim i da su svojim eksperimentisanjem sa pivom zaslužne za sve ove varijante koje imamo i danas. Zbog toga nema potrebe da rodni stereotipi sprečavaju sve ljubitelje piva – bez obzira na njihov rod, u uživanju u ovom piću. Živeli!
