Jelena, imaš ozbiljan problem, problem sa anoreksijom. – rečenica koja je moj život okrenula naglavačke i protresla. Sve se dešavalo uoči Novogodišnjih praznika. Oko mene su bili oni mali slatki đavolčići – kolačići – moja strast. Nisam odolela izazovu: smazala sam ih kao da sutra ne postoji. Nakon toga usledio je lom. Sestra me je držala u naručju uplakanu, bez daha i prvi put to izgovorila. Koliko sam samo puta to čula posle.
Kada i kako je nastao poremećaj u ishrani?
Tuga i osećaj odbačenosti
Prvo čega se setim jeste mala plava bucka u Rambo pantalonama, koju su svi zadirkivali, bockali dobro poznatim komentarima Debela!, Muškaračo! Možete zamisliti kakve sve okrutne provokacije padnu na pamet deci. Moj način da se izborim sa tim je bila sila. Istukla bih većinu i onda plakala kada ostanem sama. Spolja možda jesam bila gruba, ali iznutra sam bila uplašena i povređena devojčica željna ljubavi i pažnje. Godine su prolazile, oklop je postajao sve tanji, lomljiviji. Menjala sam se, od kose, stila oblačenja, pa sve do ponašanja, sa ciljem da ljude odbijem od sebe – jer ako nema ljudi, neće imati ko da me povredi. Jedna stvar se nije promenila: tuga i osećaj odbačenosti… Emocije sam topila u hrani, mojoj istinskoj ljubavi. Svi znamo ishod toga – kilaža je rasla, kao i moje nezadovoljstvo.
Slika je bila formirana
Došao je početak srednje škole, novo okruženje, novi ljudi i novi izazov. Jednom rečju HAOS. Opstanak u realnosti postajao je sve teži. Počela sam da se povlačim sve dublje u zidove svoje mašte. Ulicom sam hodala spuštene glave sa slušalicama u ušima da ne bih čula sve one opaske i komentare ljudi sa strane. Moram reći da nije baš pomoglo, sve te reči ostale su duboko urezane u mojoj memoriji i pored glasne muzike kao da sam čula Tenk! Vidi je, ni na šta ne liči! Smršaj!
Postali smo tinejdžeri – teme mode, lepote i privlačnosti postale su svakodnevica. Noćna mora. Svaki odlazak u prodavnicu bila sam osuđena na sažaljiv pogled prodavačica koje nisu htele ni da pogledaju da li ima nešto da mi ponude. Odmah bi rekle da nemaju ništa moje veličine. Garderobu sam kupovala u inostranstvu, gde su modeli ipak bili drugačiji i imali su veći izbor brojeva. Kakav udarac za samopouzdanje. U ovom periodu života, kada su svi izgubljeni, traže potvrdu sredine i svoje mesto pod suncem, ja sam se osećala kao čudovište.
Dodatno su me uznemiravale naslovne strana sa modelima savršenih proporcija i naslovi u časopisima tipa Kako smršati do leta, Fit uz ovaj trik, koje nas teraju da se stidimo svoje nesavršenosti, koje kile viška. Često sam sedela i čitala članke o tome kako smršati i postati privlačna, a posle toga usledio bi brodolom i suze bi same kretale. Počela sam istinski da mrzim sebe. Ogledalo je postalo moj najgori neprijatelj. U njemu sam videla tužnu, nezadovoljnu devojku praznog pogleda koja ne zaslužuje ničiju pažnju. I opet sam čula te reči Debela! Rugoba! Tenk! – više niko nije morao da ih izgovori. Slika je bila formirana.
Gubljenje bitke sa samopouzdanjem
Kako to u životu tinejžera biva, na red su došli izlasci, momci, veze. Kao što možete pretpostaviti, ja sam bila ona devojka sa strane koja je čuvala kapute, koja sedi dok svi igraju.
Sećam se i prvog dejta, na kojem mi je iznenada stigla poruka, bila je upravo od tog dečka sa kojim sam u tom trenutku sedela na klupi i glasila je Buraz, ova Jelena ni na šta ne liči! Kome je bila namenjena ne znam, ali moje i tako ekstremno nisko samopouzdanje još više se srozalo. Umesto da liku opalim jednu finu šamarčinu, ja sam se postiđena vratila kući i briznula u plač. Gledala sam drugarice koje se sređuju, izlaze sa momcima, uživaju u pismima za Dan zaljubljenih, a ja nisam imala šta da kažem, ja nisam bila iz tog filma, iako sam to žarko želela.
Žudela sam za pažnjom, da budem prihvaćena, da budem mala slatka mršavica koju svi vole. Ali umesto lepotice, bila sam zver. Izgubila sam veru u sebe ali i u druge ljude. Postala sam ogorčena i zajedljiva.
Prezir prema sebi samoj je prevagnuo, odlučila sam da si uskratim jedini izvor sreće koji sam do tada imala – hranu – i postanem visoka, zgodna mlada devojka koja odvlači pažnju i oduzima dah. Postigla sam to, ali cena je bila visoka, život sam predala u ruke anoreksiji.
Kao što vidite, nikad nisam uspela da se „uvučem” u kalup koje je moderno društvo skrojilo za nas.
Najveći problem je nastao upravo onog trenutka kada sam pokušala da se uklopim.
