U našem se društvu prema neprijatnim temama obično odnosimo tako što uopšte ne priznajemo da postoje, a onda ih gurnemo pod tepih, što rezultuje u tome da retko pričamo o njima ili umanjujemo njihov značaj. Postporođajna depresija je jedna od tema o kojima retko pričamo iako bi trebalo – na sav glas. Tema je važna posebno zato može da se desi baš svakoj ženi.
Bilo da smo u ulozi majke, sestre, drugarice, muža, partnera, brata ili oca – ne treba da skrećemo pogled sa ove teme ili da se pravimo da ona ne postoji. Naše reči ohrabrenja i podrške nekome bliskom mogu umnogome da pomognu na putu do izlečenja.
U ovom tekstu ćemo se osvrnuti na to kako da prepoznate postporođajnu depresiju i na koji način vi možete da pomognete ako ste je prepoznali kod osobe iz vašeg okruženja.
Zašto je postporođajni period izazovan?
Trudnoća i period nakon porođaja su posebno izazovni periodi za žene. Zamislimo da se “Marija” juče porodila negde u Srbiji. Pored finansijskih promena koje (u najboljem slučaju) doživljava sa svojim partnerom, nova majka doživljava i ogromne biološke i emocionalne promene na svom životnom planu.
Kako im se skoro ceo život menja nakon porođaja, neke žene mogu biti izložene povećanom riziku od razvoja problema sa mentalnim zdravljem.
Iako je rođenje bebe za većinu žena veoma uzbudljivo, radosno i izazovno vreme, za žene sa postporođajnom depresijom to vreme je vrlo teško i uznemiravajuće, jer boluju od ozbiljne, ali izlečive bolesti.
Postporođajna depresija kroz istoriju
Razumevanje postporođajne depresije menjalo se tokom vekova. Ideje o raspoloženju i stanju žena posle porođaja postoje već duže vreme. Još je Hipokrat (460. godine p.n.e.) pisao o uznemirenosti koje su iskusile žene nakon rođenja deteta.
U XIV veku, na osnovu primera jedne žene, istoričari su identifikovali “postporođajnu psihozu” što je postalo važno u razlikovanju postporođajne psihoze od postporođajne depresije.
Lekar iz XVI veka dokumentovao je slučaj postporođajne depresije kod žene koja je patila od melanholije posle porođaja i koja se oporavila lečenjem.
Tokom XIX veka, ginekolozi su prihvatili ideju da su ženski reproduktivni organi i prirodni procesi u koje su bili uključeni, krivi za „žensko ludilo“.
Tek početkom XX veka, stav naučne zajednice se ponovo promenio – odustaju od ideje o bolesnim reproduktivnim organima i umesto toga okreću se ka „naučnim teorijama” koje obuhvataju širi medicinski pogled na mentalne bolesti.
Postporođajna depresija: kako da je prepoznate?
Nelečena postporođajna depresija ne predstavlja samo problem za zdravlje majke, već i za bebe. Zbog toga je lečenje neophodno za oboje. Majke koje imaju postporođajnu depresiju obično imaju nekoliko ovih simptoma:
- Osećanje tuge
- Gubitak interesovanja ili zadovoljstva u aktivnostima u kojima se nekada uživalo
- Promene u apetitu
- Problemi sa spavanjem (premalo ili previše spavanja)
- Gubitak energije ili povećan umor
- Usporeni pokreti ili govor (ove radnje moraju biti dovoljno ozbiljne da bi drugi mogli da ih primete)
- Osećaj bezvrednosti ili krivice
- Poteškoće u razmišljanju, koncentraciji ili donošenju odluka
- Misli o smrti ili samoubistvu
- Plakanje bez razloga
- Nedostatak interesovanja za bebu, nedostatak osećaja vezanosti za bebu ili osećaj intenzivne zabrinutosti za bebu
- Strah od povrede bebe ili sebe
Primetili ste neke od ovih simptoma kod sebe?
Ako je to slučaj, upalite režim za uzbunu i obavezno se javite svom lekaru opšte prakse ili ginekologu koji će vas dalje uputiti psihijatru. Važno je da procena uključi i psihijatrijsku i medicinsku stranu kako bi se isključili fizički simptomi koji su slični depresiji (nedostatak vitamina, hormonalni disbalans ili problem sa štitastom žlezdom).
Tretman može da uključi upotrebu lekova (u tom slučaju je lekar dužan da vam objasni sve što vas interesuje), psihoterapiju, promenu načina života i podršku okruženja.
Uz pravilan tretman, simptomi će nestati. Ne zaboravite da je važno da se nastavi sa lečenjem i nakon što se osoba oseća bolje. Razlog je što simptomi mogu da se vrate ako se sa lečenjem prekine prerano.
Prećutkivanje simptoma
Kada se žena porodi, obično očekuje da će svi strahovi, nedoumice i sumnje koje je imala tokom trudnoće nestati. Na svet je donela novi život. Beba i ona su dobro, i sada sledi postepeni period privikavanja.
Zar ne bi trebalo da bude srećna? Možda bi „trebalo“ ili to „očekuje“ od sebe, ali moguće je da oseća nešto potpuno drugačije (tugu, anksioznost, zabrinutost, nagle promene ponašanje i raspoloženja, problemi sa snom, promene u apetitu…).
Mnoge žene smatraju da su ovo samo njihove unutrašnje borbe koje su normalne nakon porođaja i zato neće potražiti pomoć, već pate u tišini. Takođe, jedan od glavnih razloga zašto ne traže pomoć je, na početku pomenuta, društvena stigma.
Zbog navedenih simptoma mogu da se osećaju izolovano (jer niko tako ne misli o sebi i svom detetu), krivo (što nije više sa bebom) ili posramljeno (što bi trebalo da bude srećna, a ona to nije).
U našem društvu su teme koje se odnose na poteškoće sa mentalnim zdravljem i dalje tabu, uključujući i temu postporođajne depresije. Ono što u velikoj meri tome doprinosi jeste neinformisanost ljudi ali, nažalost, i nedostatak želje i volje da se sazna nešto više o ovim temama.
To dalje doprinosi nerazlikovanju osobe, u ovom slučaju majke, od bolesti (postporođajne depresije) koja se predstavlja kao nešto što definiše obolelu osobu. Sve ovo kod mladih majki izaziva stid i zatvorenost da i one same podele svoje iskustvo i ohrabre druge da otvoreno govore o ovoj temi i na taj način, malo po malo, razbijaju stereotipe.
Sve ovo dodatno mogu da pojačaju ljudi iz okruženja, koji obično ne znaju da prepoznaju o čemu je reč, pa u nameri da ohrabre, zapravo samo pogoršavaju situaciju savetima poput: „Trgni se“, „Imaš sve, šta ti fali“, „Razmisli kako su žene ranije rađale bez medicinske pomoći“, „Ti si samo razmažena“, „Budi srećna, dete ti je zdravo“ i slično.
Kako ljudi iz okruženja mogu da pomognu?
Podrška partnera, porodice i prijatelja je veoma važna. Zato, naučite da prepoznate simptome depresije i ako ih vidite, odvedite svoju voljenu osobu kod lekara i ohrabrite je da porazgovara i sa drugim stručnim licima (savetnik, psihoterapeut).
Saslušajte šta ima da vam kaže i saosećajno i aktivno učestvujte u onome što deli s vama. Ponudite joj podršku i pomoć, posebno oko brige o detetu, kako bi majka mogla da se odmori.
Postporođajna depresija može uspešno da se izleči
Što se ranije prepozna i što se pre uključi u tretmana, to su bolje prognoze i za majku i za dete. Tretman će nekada uključivati samo psihoterapiju, nekada samo lekove, a obično kombinaciju oba.
Ako se ne leči, postporođajna depresija može trajati mesecima ili godinama. Majke sa dugotrajnom neprepoznatom postporođajnom depresijom možda neće uspeti da se povežu sa svojim bebama. To kod beba može da izazove kašnjenje u razvoju jezika, probleme sa jelom i spavanjem, kao i probleme sa mentalnim zdravljem i ponašanjem koji mogu da traju tokom celog života. Dodatno, kvalitet partnerskog odnosa se narušava, a ponekad i očevi obolevaju od depresije.
Svakoj ženi može da se desi da oboli od postporođajne depresije i to nije sramota. Nijednu ženu to ne čini nenormalnom. Zato, ako kod sebe (ili vama bliske osobe) prepoznate neke od simptoma koji su navedeni u ovom tekstu, potražite podršku i pomoć koja vam je potrebna i preduzmite prvi korak – posetite lekara.
