Gledanje serija je moj omiljeni hobi. Obožavam španske serije. Ne, nisu mi guilty pleasure, volim ih onako pravo, što bi rekli Bosanci. Ovo je još jedan tekst u kom objašnjavam zašto su španske serije novog talasa najbolje serije u univerzumu, i kako nisu isto što i telenovele (mada volim i meksičke sapunice novog talasa, šta ću).
Vis a Vis / Locked up
Aleksa Pinju već smo spominjali u tekstu o Kući (od) papira, a ovog puta pričamo o meni omiljenom ostvarenju, koje je kreirao zajedno sa Ivanom Eskobarom, Ester Martinez Lobato, i Danielom Esihom (isto Serano čovek kao i Pina): seriji Vis a Vis. Naravno, kao i sve što je u poslednjih nekoliko godina izašlo u Španiji, a da valja, i ova serija je dete Antene 3 (Atres Media). Ipak, treću i četvrtu sezonu je preuzeo FOX España i papučicu dramatizacije stisnuo na maksimum.
Serija ima četiri sezone. Peta, poslednja je u pripremi i očekuje nas naredne godine. Sve četiri sezone odigravaju se u ženskom zatvoru, uz povremene izlete po Španiji i Maroku. Žanr: drama, triler.
U početku se dizala fama da je u pitanju španska verzija američke serije Orange is The New Black. Posle su rekli da nije, i da je jedina zajednička tačka to što se obe serije fokusiraju na ženski zatvor kao mesto radnje, ali dok ne pogledam ovu američku, ne mogu da vam tvrdim ni jedno ni drugo.
Kada smo već kod Amerikanaca, moram opet da kažem da imaju problematične prevode, te da ovu seriju na Netflix-u možete naći pod imenom Locked Up. Opet mi se, kao i u slučaju La Casa de Papel čini da se pogrešnim/slobodnom voljom izabranim prevodom fokus serije pomera na to da su osobe zaključane, zatvorene. Ovo nije samo serija o zatvorenicama, kao što ni La Casa de Papel nije samo serija o pljačkanju.
O čemu se zapravo radi?
Vis a vis u bukvalnom prevodu sa francuskog znači pogled u pogled, iliti oči u oči. Ali, ovaj izraz se koristi u sledećim situacijama:
- Kao predlog u značenju: u vezi sa; s tim u vezi.
- Kao prilog: u položaju okrenutom određenom ili podrazumevanom subjektu.
- Kao imenica:
- osoba ili grupa koja zauzima odgovarajući položaj drugog u različitoj sferi; protivnik.
- sastanak licem u lice.
Možda vam se ova lekcija iz leksike ne čini previše važnom za gledanje jedne serije, ali meni se čini da ove španske ekipe vrlo pažljivo biraju sve, pa i naslov serije. Ukoliko fokus stavimo na nešto drugo banalizujemo kako seriju, tako i sve probleme društva koje su obrađene u seriji.
Zaplet (Prve Sezone)
Prva sezona uvodi gleadoce u fiktivni privatni ženski zatvor u Španiji. Ulazimo u taj prostor zajedno sa jednom od glavnih likova Makarenom Fereiro (Maggie Civantoss). Maka je navodno nevina, i pogrešno je optužena za utaju poreza i proneveru kompanijskog novca. Prema njenim rečima, njena jedina krivica je što se zaljubila u oženjenog muškarca koji ju je naveo da sve to uradi uz obećanje da će ostaviti ženu i pobeći sa njom od tog sklonjenog novca. Međutim, otperjao je sa svojom porodicom, i utajenim porezom, a ostavio nju. Tipična (španska) drama, rekli bismo. No, ovde se zapravo uvodi povodljiv, nebrušeni, izuzetno naivni lik edukovane, bele, ženske osobe iz srednjeg staleža – sve potrebne predispozicije da se ne bude podložan kriminalu i tome da se bude zao i loša osoba, sudeći raznoraznim predrasudama.
Kao jin, ovom prenevinom jangu, dolazi Zulema Zahir (Najva Nimri) najopasnija zatvorenica, tzv. šefica zatvorenica. Zulema je naravno crnokosa arapkinja iz siromašne porodice, sicario, koja služi kaznu zbog ubistva svog silovatelja i čovek koji joj je oduzeo bebu odmah nakon porođaja. Bezdušna, ambiciozna žena koja voli samo novac i svoju slobodu, i koju je nemoguće svrgnuti sa zatvorskog „prestola”. Čak i čuvari i radnici u zatvoru zaziru od nje. Najbolja prijateljica joj je, naravno, ciganka iz Andaluzije Saraj Vargas (Alba Flores). Kroz seriju postaje jasno da je Zulema jang, a Maka jin, ali ne tako prosto i banalno kao da smo u nekoj holivudskoj seriji.
Preostale zatvorenice dolaze iz različitih staleža, kao i nacionalnosti, te su iza rešetaka iz različitih razloga: pljačke, konzumacija i distribucija teških droga, podvođenje, ubistva…
Sve one međusobno, bore se za minimum dostojanstva u tim kavezima. Ali, u zatvoru dostojanstvo jeste torta koja se ne deli, nego otima.
Problematika zatvora
Jedna od prvih dilema na koju nailazimo u ovoj seriji, jeste, Da li je zatvor zaista kazneno-popravna ustanova?
Ova serija je dobila kritike koje dovode u pitanje uslove u kojima se odigrava radnja, jer ne liče na realne uslove u španskim ženskim zatvorima, već su fikcioni i proamerikanizovani (ova optužba dolazi otud što u Španiji postoje samo državni zatvori, dok u Americi postoje i privatni, a ovaj u seriji je upravo privatni zatvor). Ipak, čini mi se da fiktivnost ove radnje ne negira postojanje problema koji se tiče činjenice da se zatvori svode upravo na kaznene ustanove koje bude ono najgore u čoveku jer ga dovode u neprirodno stanje konstantne borbe za opstanak u bezizlaznim uslovima.
Na početku prve sezone vidimo napore tadašnje direktorke da ulaže u obrazovanje zatvorenica kroz konstantno bogaćenje dostupne biblioteke, kao i raznih radionica koje će ih osposobiti da se suoče sa stvarnim životom van zatvora i omogućiti im da nađu posao. No, ubrzo se uz raznorazne napore muškog dela kolektiva ‘objasnilo’ kako je žena nestabilna jer je upravo prolazila kroz razvod, te da je nepodobna za funkciju u upravi, jer ne zna da se nosi sa zatvorenicama sa dovoljnom dozom potrebnog nasilja. Ovde imamo problem potenciranja kazne, odnosno nasilja, vladavine strahom i muškog principa kao jedinog koji to može da izvrši u potrebnoj meri. Dakle, ne samo da imamo nasilje prema manjoj, potčinjenoj, grupi, nego imamo i pitanje rodnog nasilja. I, čini mi se, oba su vrlo realna u društvu, bez obzira na to kako ih prikazivali.
Kroz sve, dosada snimljene, sezone se ove dve teme prepliću iz dva razloga:
- Konstantno se preispituje da li je zatvor kaznena ili kazneno-popravna ustanova kao i da li su nasilje i strah jedini način da se održi nekakav red koji odgovara nekome (onome ko ga ustrojava, i vrši teror radi vladavine i sopstvenih beneficija)
- Zatvor se koristi kao metafora za patrijarhat
U prvi ne bih zalazila, jer bismo onda morali da se bavimo reformom i nastankom modernog zatvora. Ali, za neki drugi put, što da ne.
Zatvor kao metafora za patrijarhat
Da li je patrijarhat, zaista, kao zatvor za žene?
Poluga moći u patrijarhatu jeste strah, a strah se seje nasiljem: verbalnim, psihičkim, fizičkim, seksualnim, ekonomskim, rodnim, nacionalno orijentisanima… spisak ide u nedogled. Jedna od retkih serija gde su prikazane sve vrste nasilja, smisleno i zaokruženo: od prvog rutinskog pretraživanja intimnih delova nove zatvorenice, pa sve do ubistva muškog centralnog lika.
Ipak, moram priznati da su neke vrste nasilja drugačije obrađivane dok je serija bila pod okriljem Atres Medie, a drugačije kada je dospelo pod palicu Fox-a. Čini mi se da je prva kuća pristupala obradi ove tematike realističnije i ukazivala na realnu problematiku u društvu. Dok je Fox bivao Fox.
Uzećemo primer silovanja. Seksualno nasilje je tema sve četiri sezone, i to ne samo kada je u pitanju rodno nasilje, nego kada je u pitanju iskazivanje moći uopšte. Tako da imamo temu seksualnog nasilja muškaraca nad ženama, ali i žena nad ženama. Ni jednom ovaj tip nasilja nije bivao motivisan nečijim izgledom ili sličnom nebulozom koju serviraju silovatelji, već upravo konstantnim nadmetanjem na lestvici moći.
Čuvari i lekar u zatvoru siluju žene jer znaju da ženama koje su već osuđene (na propast) ionako neće niko verovati. To im naravno jasno podcrtavaju. Oni takođe i primoravaju zatvorenice na seksualne odnose kako bi im omogućili nešto što im po pravu pripada: od toalet papira, do lekova protiv bolova, do abortusa ploda nekog prethodnog silovanja. Rekla bih da nam je ovo svima poznato od negde. Takođe, žene primoravaju druge žene na seksualne odnose – i ovde je u pitanju igra moći. Negde su scene eksplicitnije manje, negde više.
U čemu je tačno razlika? U kažnjavanju. Prvi silovatelj je prošao nekažnjeno, zaštićen od strane sistema. Za sada, kazne za seksualno nasilje su takve da, pravo da vam kažem, jedino ohrabruju negovanje kulture silovanja. A drugi? Ne bih dalje mnogo komentarisala, ostavljam vam isečak iz epizode, pa pogledajte i sami (major alert: major spoiler)
Zašto zatvor i pitanje moći kao fokus?
Zato što bi sve drugo zahtevalo spojlovanje serije epizodu po epizodu. 🙂 I zato što bih mogla da napišem čitavu studiju o ovoj seriji, ali ovo mi je bio najupečatljivi aspekat.
Ali, u suštini fokusirala sam se na tome jer je cela serija od početka pa do kraja (uključujući i dodatni sadržaj kao ovaj na kraju teksta) fokusiran na žrtve silovanja.
Takođe, zato što se serija bavi i pitanjem marginalizacije određenog dela društva – što nas opet dovodi do pitanja ko ima moć koga da marginalizuje i zašto. Kao i da li se jednom marginalizovana osoba može vratiti među nemarginalizovane.
Pored izuzetno dobre glume svih glumica, koja često nije ni bila gluma, (Ako nekoga zanima: gledala sam u nekim intervjuima kako glumice pričaju o tome da je najzahtevniji deo serije bio to što su zapravo radile sve one. Nema kaskadera. Zatvorenice se zapravo tuku međusobno. Zapravo stoje na kiši usred noći zimi.) izdvojila bih glumačke sposobnosti Albe Flores i Najwe Nimri. U kojem god filmu ili seriji da sam ih gledala ostavljaju sve oko sebe u senci.
I samo još da kažem da je je Zulema noseći lik cele serije, i da mislim da je kreiran za Najwu kao vrhunac njene karijere. Ali, obećavam hvalospev o Najwi u nekom narednom tekstu. A vi pogledajte seriju, i javite mi vaše utiske!
