Osnovna ljudska potreba je biti deo grupe. Mi nismo individualna bića i prihvatanje od strane drugih je nešto što nam je prirodno. Upravo ta potreba da budemo deo grupe, dovodi do toga da svesno ili nesvesno prihvatamo standarde koje društvo nameće. Ono što je nekada smatrano lepim i poželjnim, neretko je bilo i opasno po zdravlje, ali se, bez obzira na to, trend zadržavao na određeno vreme i bespogovorno pratio. Ni danas se ništa značajno nije promenilo; odnosno – ono što društvo nameće se većinski prati. Jedina razlika je u tome što nam je sada sve više stvari dostupno i samim tim se stvara mnogo veći pritisak na ljude, što je, nažalost, dovelo do razvoja mnogih mentalnih poremećaja kao što je telesna dismorfija, a koja je u stalnom porastu.
Standardi lepote
Nezadovoljstvo sopstvenim telom posledica je uticaja okoline i propisanih standarda koji važe u društvu. Standardi lepote prisutni su od samog nastanka društva i menjali su se u skladu sa njim.
U renesansi biti žena sa oblinama značilo je da dolazite iz bogate porodice. Tačnije, svojom građom ukazivalo se na socijalni status, pa su obline isticane sa zadovoljstvom.
Sa druge strane, 1920. javlja se novi trend kojim su takođe pogođene žene – dečačka građa postaje popularna. Biti sitna, bez naglašenih oblina bilo je moderno, pa je veliki broj žena na sve moguće načine pokušavao da ih sakrije.
Idealna ženska građa menjala se poput modnih trendova – što naizgled to i jeste. Žene su u toj trci za postizanjem standarda ušle u trku i same sa sobom.
Da li je standard lepote vezan za izgled ili je nešto više od toga?
Iako se žene ne mogu izdvojiti kao zasebna društvena klasa, kao pol su kroz istoriju uvek bile u senci muškaraca. Velikim trudom i naporima žene su uspele da od statusa bića čija svrha je isključivo rađanje i briga o deci, ipak stvari u većoj meri okrenu u svoju korist, i pored zabrana i ograničavanja, dobiju mogućnost da se školuju i slobodno učestvuju u društvenim aktivnostima.
Sa ove distance, vidimo da to svakako nije značilo potpunu emancipaciju i izjednačavanje sa suprotnim polom na društvenom nivou. Biti drugačija “n(ij)e valja(lo)”, bilo da govorimo o ponašanju i interesovanjima ili izgledu, jer ne uklapati se u očekivanja podrazumevalo je da žena neće biti dobra majka, dobra domaćica, i na kraju da neće uspeti da nađe muža, jer zbog neuklapanja u očekivanja drugih neće biti poželjna.
Standardi koju su važili za žene oblikovali su se u muškom svetu/od strane muškaraca, i to je rezultovalo time da u mnogim slučajevima one same nisu odlučivale za svoje izbore, već su im bili nametnuti.
Sa druge strane, učvršćivanju aktuelnih normi i standarda dosta doprinosi međusobni odnos žena. Bar jednom se svaka od nas uporedila sa nekom drugom ženom i to upoređivanje može biti dobar način da definišemo sebe i poslužiti nam kao vid inspiracije ili motivacije. Međutim, sve veća potreba dostizanja ideala, počinje da liči na međusobno nadmetanje žena među sobom. Ovo se najčešće ogleda u materijalnim stvarima i fizičkom izgledu.
Nadmetanje, osim što pomaže osnaživanju materijalističkog i konzumerističkog društva, doprinosi i utapanju u norme. Posmatranjem drugih kao nekog ko je bolji i lepši od nas i potreba da budemo nešto što nismo ili ne možemo da budemo je upravo klica koja rađa nesigurnost i gubljenje onoga što zaista jesmo.
Verujem da nisam jedina koja se u nekim momentima duže nego obično zadržavala pred ogledalom, želeći da je neki deo mog tela drugačiji. Vremenom sam naučila da prihvatim svoje telo onakvo kakvo jeste i da ga poštujem i održavam zdravim kako bi me što bolje služilo u godinama koje dolaze.
Ovo je svakako individualna i subjektivna perspektiva, što znači da generalno – nemaju svi takav pristup prema svome telu. Problem se javlja onda kada – figurativno (ali onda verovatno i doslovno) – sve češće i duže provode vreme pred ogledalom, fokusirajući se na samo jedan deo tela koji smatraju problematičnim. Često se javlja potreba za prekrivanjem tog dela tela, što utiče na (trenutno) smanjenje anksioznosti, koja se tom prilikom javlja. Međutim, razvijanje i učestalost ovog ponašanja može biti pokazatelj nastanka telesne dismorfije.
Šta je telesna dismorfija?
Telesna dismorfija je mentalni poremećaj koji karakteriše to da osoba određene delove svog tela smatra izuzetno ružnim i deformisanim. Osoba koja boluje od dismorfije često može biti toliko usredsređena na manu na svom licu ili telu da joj to izaziva emocionalnu bol i ometa je u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.
Koreni ove bolesti mogu se naći u već postojećim poremećajima, ali utiču i na razvoj novih, poput opsesivno – kompulsivnog ponašanja, stvaranja nesigurnosti ili straha od odbijanja. Međutim, ova bolest može voditi i ka ozbiljnijem stanju, kao što su suicidalne misli i/ili depresija.
Ljudi su najosetljiviji u periodu adoslescencije kada im se formira ličnost, ali i telo. Tada se javlja i najveća potreba da budemo prihvaćeni od strane drugih, pa je to razlog zbog kojeg se telesna dismorfija javlja uglavnom u tom periodu i dalje razvija u odraslom dobu.
Kao što je već pomenuto, patrijarhalno društvo je uticalo na to da ovaj poremećaj češće pogađa žene, ali i veliki broj muškaraca, kod kojih telesna dismorfija dobija (između ostalog) oblik mišićne dismorfije, podrazumevajući nezadovoljstvo “nedovoljno razvijenim telom”. Iako manji broj muškaraca pati od ovog poremećaja, bitno je obratiti pažnju i ne zanemarivati njihove slučajeve, kako su često marginalozovani u društvu.
Na moderno društvo se najviše putem masovnih medija stvara sve veći pritisak za postizanjem savršenstva. Veliki problem je taj što se njihov sadržaj vrlo često konzumira nesvesno i samim tim na taj način nam gradi vrednosti i stavove koji su često pogrešni.
Ako se, na primer, osvrnemo na prikazivanje žena u medijima, možemo lako primetiti da je došlo do banalizacije njihovih sposobnosti i da je fokus postavljen upravo na njihov izgled. Žene se prikazuju u formi manekenki sa naizgled savršenim telom, dok se na realno telo gleda kao na predmet koji zahteva mnogo popravki.
Nailazeći na članke koji se zalažu za prihvatanje sebe i podizanje samopouzdanja, a sa druge strane na one koji daju rešenja kako do postizanja savršene figure, nije čudno što u velikom broju ljudi bivaju zbunjeni i nezadovoljni svojim izgledom. Daljim razvojem takve medijske slike, ali i razvojem društvenih mreža, razvija se i telesna dismorfija i sve veći broj mladih, devojaka i žena biva zahvaćen ovim poremećajem.
Uloga društvenih mreža u kreiranju slike o ličnom izgledu
Nastanak interneta je bez ikakve sumnje bio veliki momenat u razvoju savremene civilizacije, mogućnosti su bile neograničene, dalji razvoj neminovan. Mogućnost komunikacije i deljenje sadržaja u realnom vremenu umnogome su olakšale naše živote. Pojava društvenih mreža je bila samo korak dalje.
Korišćenje društvenih mreža i upotreba filtera na fotografijama, dovela je do daljeg razvoja telesne dismorfije, odnosno nastanka fenomena pod nazivom – Snepčet (Snapchat) dismorfija. O čemu se tu radi? Ovaj fenomen dobio je ime po društvenoj mreži Snepčet, koja je prva svojim korisnicima omogućavala korišćenje filtera na svojim fotografijama (što se ubrzo posle prenelo i na još popularniji Instagram).
Obično se radi o filterima koji menjaju izgled lica, dajući mu drugačiji oblik sa uglavnom uskim nosem, većim očima i punijim usnama. Konstantna upotreba filtera je dovela do toga da korisnici ne mogu realno da sagledaju sliku o sebi, jer nam je dat time određeni standard, koji je prosto nemoguće ispratiti, jer je svako od nas drugačiji – baš kako i treba da bude.
Veliki broj devojaka je u stvari popustio pod težinom očekivanja i palo pod uticaj svojih uređenih fotografija i u realnom svetu počeo da nailazi na probleme, konkretno na licu koji do tada nisu postojali, jer nisu ni bili realni.
Za njih je najočiglednije rešenje bila plastična hirurgija, kojoj se žene i devojke okreću sa zahtevima da liče bas kao uz pomoć filtera na društvenim mrežama. Ovakav vid zahvata uspeva da smanji simptome koji prate telesnu dismorfiju.
Kod određenog broja žena, nakon zahvata potreba za daljim poboljšanjem izgleda nestane, međutim kod ostatka žena ipak se ne oseća nikakva promena i još uvek stoji potreba za pronalaskom problematičnih delova tela i njihovom promenom.
Kako da nam nesavršenosti pomognu u prihvatanju svoj tela?
Iako je koncept brige o sebi prisutan već duže vreme, usporavanjem životnog tempa i prihvatanjem novih navika dobio je na značaju i propagiran je mnogo više nego ranije.
Briga o sebi ne podrazumeva samo spoljašnju negu tela, već podrazumeva i prihvatanje onoga što jesmo, nas samih sa svim svojim manama. Mnogi veliki brendovi su se okrenuli kampanjama u kojima su počeli da prikazuju žene različitih građa, različitih boja kože, kože sa ožiljcima, strijama i svim onim promenama sa kojima se telo svake od nas susreće u nekom momentu našeg života i stanjima koja su ustvari normalna i nimalo prikladna za osudu.
Pokazali su da biti nezadovoljan nekim delom svog tela neki problem, da ne smemo dozvoliti da nas to okupira i preraste u nesigurnost i slavili su nesavršenosti. Ovo je sigurno, bar u nekoj meri, podstaklo žene da se u svom telu osećaju sigurnije i da se osećaju sigurno u svojoj različitosti.
I pored toga, društveni pritisak i dalje deluje da ženama kao da je zabranjeno da uživaju u promenama, prirodnom toku života u kojem u nekom momentu usledi i starost, i da je prihvatanje onoga što jesmo, odnosno biti zadovoljan svojim izgledom nezadovoljavajuće.
Upravo ta potreba da se dostigne neki ideal, neće pomoći da se procenat onih koji pate od mentalnih bolesti kao što je telesna dismorfija umanji. Ova bolest nije ta fizička mana koja okupira život bolesne osobe. Ona je nešto što dolazi iznutra i teško ju je prepoznati kod drugih ljudi iz razloga što se osobe često previše stide da otkriju problem koji imaju ili da se obrate za pomoć.
Problem se neće rešiti sa ,,nije ti ništa” ili ,,mnogo dramiš”, jer kao i svaki problem i ovaj zahteva određeni pristup. Svi ćemo se mi ponekad i dalje ogledati duže nego obično i naći nešto što se može ispraviti. Ali onda kad se desi da više ne postoji mogućnost sagledavanja realne slike svog tela, treba biti svestan i potražiti (stručnu) pomoć.
