U letnjem periodu se neretko dešava da prilikom izlaska iz mora, jezera ili bazena osetimo blage nelagnodnosti u uhu kao što su svrab, zujanje ili blago oštećenje sluha. Ovo su simptomi koje nikako ne bismo trebali ignorisati jer nam daju signal da se javlja upala uha.
Građa i funkcija uha
Uho je periferni organ čula sluha i ravnoteže i sastoji se od spoljašnjeg, srednjeg i unutrašnjeg dela uha.
Spoljašnje uho čine ušne školjke i spoljašnji slušni kanal i ono ima funkciju sakupljanja zvučnih talasa.
U srednjem uhu su smeštene slušne koščice koje spajaju sa jedne strane bubnu opnu, a sa druge unutrašnje uho i tako prenose akustične energije. Iako čini zasebnu anatomsku celinu, unutrašnje uho predstavlja spoj dva periferna analizatora – organa sluha i ravnoteže.
Uho je najosetljivije čulo čoveka, te upalni proces može da pogodi svaki njegov deo. Ipak, u većini slučajeva reč je o upali srednjeg uha.
Cerumen i ceruminalni čep
Cerumen je smolasta žuta masa koja može biti suva i mokra. Mokri tip cerumena je svetlo ili tamnosmeđe boje, lepljiv je, i sadrži visoku koncentraciju lipida i pigmentnih granula, za razliku od suvog tipa koji je siv ili žutosmeđi i lomljiv.
Cerumen služi za čišćenje i podmazivanje zvukovoda, odbijanje vode i zadržavanje nečistoća, i on se u normalnim uslovima sam čisti. Ipak može se desiti da se nakupi previše cerumena, i tako nastaje čep koji uzrokuje svrab, bol, vrtoglavicu, nagluvost i povećava rizik za nastanak infekcija.
Pretpostavlja se da u nastanku ceruminalnog čepa učestvuje više faktora, a neki od njih su pojačana produkcija cerumena, njegova smanjena eliminacija, suženje spoljašnjeg slušnog kanala, kao i prethodna česta zapaljenja kože kanala. Takođe, i korišćenje pamučnih štapića može dovesti do stvaranja čepa.
Lečenje
Terapija ceruminalnog čepa je jednostavna. Potrebno je samo ukapavati 3% hidrogen dok čep ne omekša, čime će se olakšati njegovo uklanjanje.
Ukoliko se ceruminalni čep javlja često, neophodno je primenjivati kapi ili sprejeve sa maslinovim, parafinskim ili kikiriki uljem, koji će omekšati cerumen i smanjiti mogućnost za nastanak začepljenja.
Upala spoljašnjeg uha – plivačko uho
Plivačko uho je popularan naziv za upalu kože spoljašnjeg slušnog kanala (deo uha od ušne školjke do bubne opne) koja se javlja najčešće leti nakon kupanja, obično u moru, u bazenima ili jezerima.
Kako dolazi do plivačkog uha?
Plivačko uha nastaje zadržavanjem vode u spoljašnjem slušnom kanalu, što predstavlja idealnu podlogu za razvoj bakterijske infekcije, najčešće Pseudomonasom i Stafilokokom. Plivačko uho se češće javlja kod dece jer su slušni kanali uži, a i deca duže borave u vodi.
Kako prepoznati prve simptome?
Ako promatramo simptome kod dece, pre nego se javi sama bol, možete primetiti da dete stavlja prst u uho, jer se javlja izraziti svrab, žali se da slabije čuje i na prisustvo vode u uhu. Nakon toga, javlja se jaka bol, koja se pojačava na dodir, pri žvakanju, a može da se javi i žućkasti sekret neprijatog mirisa.
Simptomi kod odraslih su skoro identični kao i kod dece, a to su bol, svrab, crvenilo, pojačan sekret.
Kako možete sprečiti pojavu plivačkog uha kod dece i odraslih?
Plivačko uho se nešto češće javlja kod dece nego kod odraslih, ali može se javiti i u sledećim slučajevima:
- Kod plivača – voda koja ostane u zvukovodu pojačava infekciju
- Usled toplog vremena – vlaga i znoj se skupljaju u zvukovodu
- Ako je koža problematična i suva
- Kod neadekvatnog čišćenja uha sa pamučnim štapićima
Ukoliko je poznato od ranije da vi ili vaše dete imate sklonosti ka infekcijma uha i želite izbeći pojavu plivačkog uha, možete uraditi sledeće:
- Koristite čepiće za uši.
- Nosite kape za plivanje.
- Koristite sprejeve sa maslinovim uljem pre odlaska na plivanje – oblažu ušni kanal sa mašću i onemogućavaju zadržavanje vode u uhu.
- Nakon izlaska iz vode istresite vodu iz uha – nagnite glavu na stranu i povlačite ušnu školjku u svim pravcima da bi iscureo ostatak vode. Važno je da zaostalu vodu ne pokušavate otkloniti štapićima za uši, jer može doći do povreda i do ulaska i razmnožavanja bakterija.
- Na kraju, prva pomoć za zapušeno uho su sprejevi sa alkoholom i sirćetom koji omogućavaju isparavanje vode iz uha, održavaju kiselu sredinu u ušnom kanalu i na taj čime sprečavaju nastanak infekcije. Ovi sprejevi se koriste nakon kupanja i pre spavanja. Nikako se ne koriste kada uho već boli – u tom slučaju je potrebno posavetovati se sa lekarom koji će preporučiti antibiotske kapi ili mast.
Lečenje plivačkog uha
Lečenje se uglavnom svodi na propisivanje antibiotskih ili antimikotičkih kapi, ili masti, koje se upotrebljavaju 7 dana. Ova upala je izuzetno bolna, tako da se preporučuju i lekovi protiv bolova.
Iako lečenje traje nedelju dana, bol se smanjuje već nakon trećeg dana upotrebe kapi, i obično tada mnogi prestaju sa terapijom jer smatraju da je sve rešeno. To je greška – na taj način se razvija rezistencija bakterija i antibiotik pri sledećoj upotrebi neće biti efikasan. Dakle, antibiotsku terapiju je potrebno nastaviti čak i ako su simptomi plivačkog uha smanjeni ili potpuno nestali.
Pre stavljanja kapi u uho, potrebno je bočicu držati u rukama par minuta kako bi se zagrejala, jer stavljanje hladnih kapi u uši može izazvati vrtoglavicu. Nakon ukapavanja, potrebno je ostati u ležećem položaju bar 5 minuta i povlačiti ušnu školjku na gore i nazad, kako bi se tečnost spustila dublje u uho.
Ukoliko sami procenite da se radi o upali spoljašnjeg uha, nećete pogrešiti ako ukapate 1-2 kapi borne kiseline. Važno je naglasiti da izbegavate vodu, jer upravo voda izaziva jak bol.
Upala srednjeg uha
Upala srednjeg uha znači da postoji upalni proces u tkivu iza bubne opne pri čemu se javlja osećaj bola. Uglavnom je prouzrokovana bakterijama ili virusima, ali nekada može doći i do infekcije u toku alergije.
Simptomi upale srednjeg uha su:
- Visoka temperatura
- Pulsiranje unutar uha
- Oslabljen sluh
- Bol u uhu, naročito u ležećem položaju
Simptomi su isti i kod dece, samo što se kod njih javlja još i:
- Gubitak apetita
- Razdražljivost i plač
- Iscedak iz ušiju
- Gubitak ravnoteže
Simptomi infekcije uha se brzo javljaju, tako da je potrebno odmah reagovati. Zato je važno posebnu pažnju obratiti na naše najmlađe jer oni uglavnom ne umeju da iskažu šta ih boli ili izaziva određene smetnje.
Lečenje obuhvata antibiotike koji se koriste 10 dana, kapi za nos i analgetike. Kod lakših upala, gde nema nekupljenog gnoja, dovoljna je oralna upotreba antibiotika. Pri prevenciji i tokom lečenja, važna je i toaleta uha, koja podrazumeva čišćenje ušiju jednom u 7-14 dana. Preporuka je da se uši čiste mlakom vodom i suše peškirom. Takođe, mogu se koristi i kapi ili sprejevi za uši na bazi maslinovog ulja koji omekšavaju i na prirodan način eliminišu cerumen. Pamučni štapići za uši se ne preporučuju jer mogu izazvati iritaciju i oštetiti bubnu opnu.
Pored toga, izuzetno je važno koristiti antibiotike i masti na pravilan način i u preporučenom trajanju, bez obzira na to što se opšte stanje možda poboljšalo. U suprotnom, činimo sebi štetu jer izazivamo ponovno javljanje temperature, bola, sekreta, glavobolju i poremećaj opšteg stanja.
Ne brinite…
Infekcije uha su zaista česta pojava kod male dece i u tom uzrastu uglavnom ne predstavljaju veliki zdravstveni problem, a pravovremenom reakcijom neće ostaviti posledice. Zato bi bilo dobro da u vašoj putnoj apoteci uvek imate kapi koje pomažu pri upali uha. Kod odraslih su infekcije uha ređe, ali i upornije i teže za lečenje, i samim time postoje šanse da će prerasti u hroničnu upalu.
Ipak, u najvećem broju slučajeva, upala uha prolazi bez komplikacija. Kako bi oporavak bio što brži, potrebno je javiti se odmah lekaru i pratiti instrukcije za lečenje.
