Dražen Pekušić i Srđan Mutlak su dugogodišnji autori i urednici magazina PULSE, što je bio više nego dovoljan razlog da se vidimo i porazgovaramo na temu balansiranja ponude i potražnje u onlajn svetu.
Kakvo je stanje domaće blogosfere iz perspektive redakcije P.U.L.S.E. magazina, i šta je to čime P.U.L.S.E. želi da doprinese na ovom polju?
Dražen: Svi smo svedoci činjenice da blogosfera konstantno raste i kako svako dobija želju da ispriča svoju priču, iz svog ugla, i na jedinstven/drugačiji način. S druge strane, mi kao magazin tu smo da ponudimo naš model i pristup autorima, eventualno objavimo njihov rad i učinimo ih vidljivima. Da ponudimo već razrađeni sistem koji klešemo godinama unazad i koji sada već uveliko ima svoju publiku. Dakle, dajemo prostor i resurse našeg magazina autorima na kojima je onda jedino da ponude priču koju žele da ispričaju, iz jednog od mnogih uglova sagledavanja života, poput filozofije, umetnosti, muzike, proze itd. Odatle su slobodni da vode glavnu reč i prate svoju inspiraciju.
Broj autora na sajtu je preko 350, dok je broj registrovanih korisnika i onih koji prate objave magazina premašio 45.000.
Držimo do određenih kriterijuma za koje zaista verujemo da mnogo znače u ovom trenutku u vremenu i društvo kojeg smo deo (kako lokalno tako i globalno) i verovatno nas upravo ti kriterijumi razlikuju u odnosu na more drugih medija, jer je istina da smo njima preplavljeni i prezasićeni. Zato smo odlučili da ako već ulazimo u tu kakofoniju izražavanja onda moramo jasno da držimo do onih vodilja u kojima smo se u sâmom startu i pronašli i koje smo sebi zacrtali. Jednostavno je: kvalitet pre kvantiteta i bez moranja da pošto-poto budemo čitani. Ne želimo da silujemo naslovima, da pecamo klikove i trikovima pažnje utičemo na ljude, već da prihvatamo i odluku da možda neko i ne želi da nas čita. To je u redu, jer ponuda nikad nije bila veća.
Srđan: Domaće „blogosferiranje” deluje da manevriše u ekstrermnim granicama danas i nikako ne uspeva da pronađe balans. Sa jedne strane su popularizovani kulturni naslovi (poput „Da li bi Tom Sojer danas završio na psihijatriji?”), a na drugoj strani je nejasni intelektualni elitizam gde ni sami elitisti više ne razumeju čemu svo to nadmetanje sa profesionalizmima i krutom neformalnošću. Ideal P.U.L.S.E magazina vidim u tome da već godinama pokušavamo pronaći zlatnu sredinu takvu da postanemo dostupni i klasno ugroženom narativu, ali i da ponudimo sadržaj vredan profesionalnijih uslova. Društvo se menja tako što se bitne teme približavaju onima kojima su one najpotrebnije – ako su meni zanimljivi žurnali Transakcione analize iz ‘76 ne znači da će oni biti zanimljivi svakome, ALI to nije razlog da ja odjednom prestanem biti kreativan u predočavanju te teme drugima. Sama krilatica P.U.L.S.E magazina je
Reci mi i ja ću zaboraviti, pokaži mi i zapamtiću, uključi me i razumeću.
Rigidni intelektualci koji isuviše vode računa o fusnotama i profesionalizmu treba malo više pažnje da posvete „pokazivanju” i približavanju tematike tako da ona ne izgubi na značaju i originalnosti, a ovi što popularizuju i daju na kašičicu znanje putem popularnih naslova, oni treba da vrate poverenje u to da prosečan čitalac može mnogo više da učita od onoga što mu se servira i treba da shvate da on ŽELI da učita mnogo više. Kreativan pristup sa takvim tipološkim osobinama nije mala stvar i ja ga uvek savetujem, jer smatram da pored toga što iziskuje napor on takođe briše i potencijalnu sujetu Elitizma, a autoru koji potiče iz klasne ugroženosti daje samopouzdanje da se osmeli da piše o značajnostima duha vremena u kojem živi.
Ko je publika kojoj se obraćate i koliko prilagođavate diskurs pisanja različitim ciljnim grupama?
Dražen: Jedina podela publike koju pravimo, ako se uopšte to može nazvati podelom, jeste ona po interesovanjima i čitalačkim potrebama. Svaki tekst koji je do sada na sajtu objavljen, od njih preko 3500, precizno je kategorisan domenom koji pokriva (npr. Filozofija – Književnost – Borhes), dobrom optimizacijom, kao i dodatnim kraćim opisnim oznakama ne bi li sâm tekst bio lako dostupan svakome ko se nađe na Guglu s ciljem da sazna nešto više o temi koja ga zanima. Dobar organski reach će ga svakako u jednom momentu navesti na našu adresu.
Inicijalni raspored i dobra organizacija tema unutar sajta je izuzetno bitna, samo se odvažite i bacite pogled na podstavke našeg menija na sajtu i videćete o čemu pričam.
Naravno, tu su i društvene mreže kao nezaobilazni segment današnjeg interneta pa je i prisutnost na njima neophodna ne bi li mogli reći da smo sa naše strane dali maksimum na sopstvenoj vidljivosti. Naša Fejsbuk stranica trenutno broji preko 29000 pratilaca i putem nje trudimo se da ljudima dodatno približimo naš pristup temama i idejama, a koje možda i nisu previše zastupljene na našem web nebu. Svakako načinom pristupa i odsustvom bilo kakvog vida senzacionalizma i nepotrebnog šarenila.
Srđan: Odgovorio sam ranije ponešto o tom prilagođavanju i odnosima između popularnog i intelektualno/duhovno značajnog. Dražen ima težnju da pokaže osnovni narativ takav da P.U.L.S.E ostane „underground senzacija”, a ja volim ponekad i malo ka suncu, pa se stoga angažujem da predavanjima, diskusijama, intervjuisanjem i potencijalnim saradnjama skrenem pažnju na blago informacija kojem raspolažemo… Ipak, Sunce nije na našoj naslovnoj već teški i komplikovani Saturn, što samo indirektno prenosi da – izboriti se za tračak adekvatnog kulturološkog svetla u postpatrijarhatu je uvek bio i ostao prilično izazovan proces. Nepotrebno šarenilo i senzacionalizam ne, ali jarke boje alarmantnosti i upečatljivost moćnog, književno prilagođenog zaključka – da. Na popularne stranice idu svi i svi se kupaju u globalnim meme stripovima internet današnjice… Ali zna se na koje stranice se ide ako želite pronaći kvalitetnu kritičku reč.
Što se tiče obraćanja publici, mislim da pored Gugl search opcije, publika sama bira najviše putem tizera na fejsbuk stranici, a potom mahinalno počne da istražuje i po drugim nasovima na samom sajtu. Tema već ima toliki broj da čitalac već može sam da pravi selekciju na osnovu reči iz naslova koje ugleda. (Još jedna od stvari koje savetujem autore je baš ta: Napišite dobar naslov!)
Koliko je, prema vama, ostvariv kompromis između kvalitetnog sadržaja i prodaje oglasnog prostora?
Dražen: Jesu održivi, ali je kvalitet te održivosti proporcionalan ostvarenom kompromisu, kao što i same u pitanju kažete. Mi jesmo spremni na kompromise i činimo ih, ali takođe i jasno povlačimo liniju ispod koje ne idemo makar to uticalo i na povremenu održivost našeg projekta. Svako od nas, pored rada i pisanja za sajt, ima svoje primarno zanimanje te smo spremni na žrtvu zarad ideje koju zastupamo, te se ne dovodimo u situaciju da činimo nešto s čime se suštinski ne slažemo i što bi ukaljalo ime koje gradimo. Spuštanjem te lestvice pali bi na prosečnu nadmorsku visinu po pitanju kvaliteta sadržaja. Mi to ne želimo.
Na kraju uvek kao opciju imamo Google Ads koji nam svakako pokriva jedan deo troškova obzirom da je magazin veoma dobro rangiran u pretrazi i beleži veliki broj klikova na dnevnom nivou.
Srđan: Dražen je skroman sada u svojim izjavama. Već godinama unazad, Boban Savković, Dražen, Vlada Alimpić i drugi urednici izdvajaju godišnju svotu novca samo da bi održali funkcionalnost i preglednost sajta tako da svi koji ga posećuju nemaju problema sa učitavanjem stranica. Razlog tome je upravo odluka da se saradnje i sponzori biraju tako da ne kvare ugled magazina kakav on zaslužuje.
Da li smatrate da su domaći internet projekti održivi na komercijalnom nivou, ili P.U.L.S.E. posmatrate kao prostor izražavanja nevezan za vaše dnevne poslove?
Dražen: Itekako jesu održivi, posebno ako je neko spreman da ide niz dlaku svim potencijalnim posetiocima. Onda sigurno nema zime. Taj deo je direktno vezan za onaj odnos od malopre: dualitet kvaliteta i kvantiteta. Takav mlaki (da ne kažem hladan) pristup danas najčešće i viđamo u štampanim i elektronskim medijima u Srbiji. Stopiti se s masom je najlakše i samim tim najisplativije i na kratke staze to ljude usrećuje, ali ostavlja zjapeću prazninu za sobom koju tek kasnije otkrivamo.
Iako svako od nas na P.U.L.S.E-u piše iz nekog svog ugla i oblasti interesovanja, kao magazin on je nevezan za naše svakodnevne poslove i predstavlja ventil inspiracije i prostora u kojem se nailazi na dobre stvari. Stvari koje pobuđuju primenljivu kreativnost.
Srđan: Slažem se, ne postoji inspiracija unutar klasičnog potrošačko- konformističnog sveta. Samo van njega. Mada ja sam za da se pokušaju napraviti makar uvodi u predavanja koja jednog dana mogu postati i nečije nezvanične profesije. Smatram da svaki autor duguje sebi da se oproba i u tim učiteljskim vodama.
Prema kom kriterijumu vršite odabir saradnika i koliko ste otvoreni za proširenja tog kruga?
Dražen: Glavni (ako ne i jedini) kriterijum je kvalitet predloženog teksta, pa je samim tim i proširenje tog kruga nešto što se stalno dešava u zavisnosti od oblasti o kojoj je reči i generalnog stanja u njoj. Stalno smo otvoreni za dobre i originalne ideje koje ne moraju nužno biti i popularne, jer je ideja da se kvalitetnim istraživanjem one približe čitaocima.
Naš poziv je uvek otvoren.
Srđan: Pesimista sam kada je u ptianju kreativnost. Smatram da autor mora biti veoma upućen u književnost, narativ toka misli, klasnu razliku, uticaj društva i društvenih autoriteta, pa i u samu psihologiju mase. Pored svega toga nije zgoreg imati i životnog iskustva. Ako posedujete sve to, vaši tekstovi će isto tako posedovati pečat te individualnosti i mi ćemo ga objaviti. A ako je to ideja iza koje stoji vaš blog, vaš elektronski magazin, vaša fejsbuk stranica… Onda nakon nekoliko objavljenih tekstova, stavićemo vas i na listu saradnika (prijatelja) i vaš baner će biti na naslovnoj strani našeg magazina. Kasnije, kako vreme prolazi, možemo organizovati diskusije između glavnih urednika nekoliko vodećih elektronskih magazina u nekom od kulturnih centara u Beogradu ili Novom Sadu.
Koje su prema vašem mišljenju, najvažnije teme koje ste obradili do sada, a koje najvažnije saradnje ste ostvarili?
Srđan: Uopšteno gledano, mnogi umetnici su svoja znanja predstavili kroz razne tekstove, nekoliko poznaih autora su pisali za nas i ispitivali su kako njihove ideje deluju na publiku u tom sirovom obliku. Imamo njaveću zbirku tekstova o Tarkovskom i njegovim filmovima verovatno i na čitavom evropskom područiju. Neki od poznatih i cenjenih umetnika su bili i glavni i odgovorni urednici neko vreme i doprineli su mnogim svojim angažovanjima kao i istraživanjima iz oblasti u kojima su oni i više nego stručni… Teško je odabrati jednu ili više najvažnijih tema. Za mene lično su to svakako teme koje demistifikuju psihopatologiju patrijarhalnog društva u kom živimo i objašnjavaju kulturološki negativ i druga antisocijalna ponašanja… Teme podučavanja nekoj vrsti društvene i emocionalne pismenosti.
Saradnje sa autorima krenu pa se izmene, konstantost je problem. Mišljenja da su ljudi jedinstvena bića koja imaju neiscrpnu kreativnost i znanje da ponude padaju u vodu kada ste urednik. Mnogi jednostavno stanu posle 2-3 teksta. Nemaju više ideja i kreativnost im nije dalje napredovala od ideje za master koju su dobili na 4. godini fakulteta. Deluje mi da čovek napreduje i konstantno se obrazuje u poslovnom smislu, ali taj kapitalistički poriv skoro da nema nikakve veze sa umetničko kreativnim porivom… Eventualno je tu po neka ala Žižek kritika kako je tržište okrutno… Dakle retki su autori koji napreduju i koji su skoro pa neiscrpni u svom znanju. Dražen zna po nešto više o saradnjama sa drugim elektonskim magazinima, a svakako jedna od perspektivnijih i interesantnijih saradnji je definitivno saradnja sa Amplitude magazinom čija snaga tek dolazi do izražaja.
Dražen: Generalno tekstovi na temu umetnosti, filozofije i sociologije nešto su na čemu smo izgradili prepoznatljiv imidž kada je reč o načinu pristupa temama, njihovoj analizi i temeljitost naših autora. Mnogi tekstovi neretko znaju da budu i u više nastavaka, ili, pak, poput jedne temeljite celine za one koji su spremni da izdvoje svoje vreme i da u jednom dahu pročitaju ono šta ih zanima.
Što se tiče drugih elektronskih medija, često sarađujemo u razmeni tekstova sa magazinima poput Fenomeni.me, UgroženaBaština.wordpress.com, CasCa, kao i sa Centrom za slabovide iz Banja Luke. Takođe, tu je i saradnja sa regionalnim portalom XXZ Petra Lukovića, Nova-Akropola.rs i Arhivom Vojvodine.
Takođe, imamo saradnju i sa više kvalitetnih autora među pojedincima, poput Snežane Moračić, Divne Vuksanović, Tatjane Venčelovski, Kristijana Obšusta i drugih koje možete naći među objavljenim materijalima na PULSE.rs. Naravno, tu je i Boban Savković, glavni i odgovorni urednik i osnivač PULSE magazina, koji i sâm svojim lucidnim pristupom ume da približi mnoge specifične teme čitaocima, a posebno one koje se tiču domaće i svetske arhitekture.
No, sumirajmo sve njih u nekoliko glavnih i najzastupljenijih kategorija kojima pripada većina naših materijala i koje neprekidno obogaćujemo novim, to su: književnost, film, društvo, muzika i um i spoznaja.
U kakvim projektima učestvujete van same internet platforme?
Srđan: U Kulturnom centru LAB u Novom Sadu održana su predavanja pod nazivom „Slikovita psiha” (10 njih u poslednjih godinu dana). Ta predavanja oslikavaju tematski ono što sam prikazivao i u mojim tekstovima: uticaj patrijarhata, društvenu ukalupljenost, posledice uticaja mnogih drugih strogih i totalitarnih autoriteta na mladu individuu, životni skript, zatim pričali smo i o narcisoidnosti kao dominantnoj kulturi, bilo je nekoliko predavanja na temu konfliktologije seksualnosti, intimnosti postmoderne i samog pojma neostvarenosti i osećanja praznine kod mladih. Svaki put pre i posle predavanja uputim učesnike da „prelistaju” stranice našeg magazina radi detaljnijeg pristupa samom predavanju.
Pored predavanja u ime magazina P.U.L.S.E, organizoavao sam i projekcije manje dostupnih, ali veoma uticajnih modernih pozorišnih predstava gde smo gledali, a potom i diskutovali, o Hedi Gabler, o Tramvaju zvani Želja i o drugim poznatim predstavama. Pored pozorišta organizovana su i gledanja nastupa koje su prepoznali razni svetski kulturološki kritičari… Recimo u odličnom maniru je prošlo gledanje nastupa „Nanette” Hane Gadsbi, a posle i diskusije, održane takođe u KC Lab-u.
Takođe pored navedenog, naglasio bi i angažovanja u projektu Novosadskog Humanitarnog centra „Obrazovanje za sve” gde pomažemo socijalno ugroženoj deci putem radionica, prilagođenih predavanja i podrškom u učenju. Zanimljivo je, deca instinktivno mnogo bolje reaguju na učenja o emocionalnoj i društvenoj pismenosti nego odrasli… Pozivam ovim putem sve zainteresovane za volontiranje da se jave NSHC-u i imaće priliku da svoju kreativnost u radu sa decom postave na jedan novi i plemenitiji nivo.
Sa OPENS-om takođe sarađujem redovno organizujući psihološke radionice za mlade i od prošle godine sam angažovan i na projektu facilitiranja u srednjim novosadskim školama.
Dražen: Obzirom da sam programer po struci sve što radim na neki način mora biti, i jeste, vezano za internet ili generalno IT. Najkraće rečeno volim da se igram krajnostima, apsurdima i paradoksima prirodnih nauka s jedne i sveprisutne duhovne problematike čoveka s druge strane. Nalazim da je jedini modus operandi u balansu između ova dva ekstrema, te da ni jedan od njih pojedinačno nije dovoljan da se zadovoljimo nekakvim konačnim Odgovorom. Ta druga strana moje pasije samim tim je usko vezana za jevrejsku veru i dublje analogije koje ona donosi, posebno jer je bazirana na jeziku koji je u isto vreme utemeljen u brojevima i slovima – na hebrejskom jeziku.
Sve što stvaram, a dolazi kroz crtanje ili pisanje, digitalizujem i gomilam na jednom mestu – ArsMagine.com. Odatle su mnogi moji materijali nastavili grananje i po drugim sajtovima i portalima, ili su završavali u štampanim izdanjima. Ideja je da pokrenem diskusije na određene opskurne teme, ali koje svojom kompleksnošću obuhvataju čitav ovaj naš vrli svet.
A imao sam i to zadovoljstvo da brojne svoje radove izlažem kroz više desetina izložbi širom gradskih galerija, a da sam o tematici svojih tekstova govorio i diskutovao sa ljudima u više prilika na različitim predavanjima i radionicama.
Koliko su se motivi postojanja magazina menjali od osnivanja do danas?
Dražen: Pretpostavljam da se nisu promenili, jer su motivi ono na čemu temeljimo srž naše inicijalne ideje. Pristup se povremeno menja, fasada, ali to je normalno za bitisanje u sistemu koji je sinonim za neprekidne promene.
Moguće je da su se vremenom motivi samo produbili, kako smo sve bolje uviđali sredinu u kojoj stvaramo i drugima u tome asistiramo. Postalimo smo verovatno realniji, možda stroži… ali to je jedini način u moru bombardovanja svim i svačim.
Srđan: Da, svi motivi i kriterijumi su se samo više kristalisali tokom vremena. Brže se rešavaju problemi, brže prepoznajemo kome treba više pomoći oko uredništva a kome manje. Ko je sposoban da piše raznovrsno, a ko se specijalizuje za jednu temu. Ko može da uređuje fejsbuk stranicu, a ko može da se estetski igra sa odabirom konceptualne fotografije na tekstovima… Mašinerija komunikacije između glavnih urednika je opuštenija. Poznajemo se sada kao ljudi sa svim svojim manama i vrlinama i zajedno donosimo bitne odluke bez većih problema.
Koji su vam razvojni ciljevi za budućnost?
Dražen: Primarni cilj je da nastavimo da pratimo tokove u društvu, promene, i da ih na dobar način dokumentujemo, kao što smo i do sada činili. Na ovaj način moguće je, kroz presek proteklih godina, sagledati jednu širu sliku naše stvarnosti, ali iz ugla koji nije u ravni sa većinom ostalih. Mi smo svesni te razlike i hoćemo da je održimo i dodatno osnažimo kroz buduće saradnje, sadašnje autore i mnoge druge koji će nam se tek priključiti.
Srđan: Konsantnost je najteži cilj danas. Svi su toliko usmereni na skakanje iz jedne uloge u drugu da se nikad ne zaustave i ne istraže istoriju jedne nauke i ne prožive iksustva jedne prakse do kraja. A mnogi imaju odanu publiku na društvenim mrežama i nisu svesni odgovornosti kakav kvalitet mora biti ponuđen i kako treba ispratiti duh vremena u kom živimo. Delom se javlja i indirektna kulturološka degradacija. Svi gledaju filmove o superherojima, a retko ko je čuo o klasicima naučne fantastike poput Solarisa i Odiseje u svemiru. Svi gledaju poslednju sezonu Igre prestola a recimo niko nije svestan da je izašla fenomenalna serija o Černobilu koja dotiče kulturu u kojoj smo svi živeli (i u kojoj verovatno još uvek živimo). Svi kače i objavljuju mimove, a sve se manje poznaje sama socio-psihološka materija te ideologije.
Održati konstantnost istorijskog kvaliteta i informisati publiku o novim kvalitetima. Verovati da čitaoci žele da nauče više i žele da napreduju van proseka. Tako zaustaviti potencijalnu degradaciju. Ne deliti mimove sa nekoliko smešno uvezanih reči, deliti tekstove sa bitnim naslovima.
