Space Girls je prvi u Srbiji, prostor za zajednički rad samostalnih preduzetnica i frilenserki u Novom Sadu, čiji cilj je da objedini međusobnu podršku, inkluziju, ali i edukaciju o mnogim aktuelnim i korisnim temama u sferi preduzetništva.
Osnivačica ovog coworking prostora u Novom Sadu, Vanja Živković, vidi Space Girls kao sigurno utočište smelim idejama, inspiraciji, međusobnoj podršci i osećaju pripadnosti. Sa Vanjom smo pričale o preprekama u počecima preduzetništva, otvaranju novog biznisa, položaju preduzetnica u Srbiji i regionu, kao i o daljem razvoju (ženskih) zajedničkih prostora za rad.
Koji su, prema tvom mišljenju, najveći problemi ženskog preduzetništva u Srbiji?
Nedovoljno ulaganje u žensko preduzetništvo. Iako je u poslednjih par godina ova priča popularnija nego ranije i pridaje joj se sve više pažnje, verujte da je nedovoljno. Razni uslovi moraju se ispuniti kako bi se dobila tek neka pomoć države, koja u većini slučajeva, nije dovoljna za pokretanje biznisa i održavanje u prvim mesecima kad biznis nije profitabilan. Ali i to je neki pomak, nadamo se da će vremenom postati sve bolje.
Takođe veliki problem je kombinacija trudnoće i preduzetništva. Trenutni zakon je takav da se doslovno ne isplati da ideš na porodiljsko ukoliko si preduzetnica, izdaci su prosto previsoki, a u supronom si nevidljiv u očima države. U vezi sa tim postoje razne akcije i pokušaji izmene tog zakona, tako da se nadamo da će se i na tom polju situacija menjati u nekoj bliskoj budućnosti.
Statistika kaže da žene čine 30% preduzetnika u Srbiji, 96% tih preduzetnica vodi mikro biznis, što znači da ima do 5 zaposlenih, a čak 60% njih ima decu.
Iako je procenat žena u preduzetništvu veći od očekivanog, činjenica da je velika većina tih biznisa na mikro nivou je tužna.
Nije dovoljno upustiti se u preduzetničke vode, već i opstati u njima. Statistika takođe kaže da 20% biznisa propadne u prve dve godine, a čak 45% u prvih pet. Za ovo postoji veliki broj razloga, ali neki od njih su svakako manjak sredstava za održavanje biznisa, kao i manjak podrške okoline.
Da li smatraš da se žene koje vode biznise u našoj zemlji dovoljno međusobno podržavaju i na koji način to rade?
Iskreno, ne. Smatram da je kod nas veoma zastupljena negativna konkurencija. Umesto da se udružuju i podržavaju, stvaraju saradnje od kojih obe strane profitiraju (ne nužno u novčanom smislu), preduzetnici se često takmiče i gledaju ko će pre da propadne.
U Space Girls-u se trudimo da razbijemo mit o konkurenciji, jer smatramo da ima mesta za sve. Svako ima svoje potrošače i ukoliko se potrudimo da oslušnemo dobro svoju ciljnu grupu i pružimo im ono što im je potrebno, smatram da nismo u problemu.
Mslim da je konkurentno tržište dobra stvar, jer vas tera da se diferencirate na neki način i zaista razmislite šta je vaša prava vrednost koju dalje delite sa svojim potrošačima.
U Space Girls-u se takođe trudimo da se međusobno umrežavamo, dopunjujemo i smišljamo zajedno nove projekte. Neretko imamo spontane brainstorming sesije (tehnika grupnog rešavanja problema), koje su do sada izrodile već par novih biznis ideja, kao i više saradnji među članicama.
Kakva je uloga coworking prostora u razvoju preduzedništva i znaš li za neke zanimljive priče koje su proistekle iz ovakvog koncepta rada?
Postoji dosta preduzetnika koji nemaju podršku okoline kada se napokon odluče da započnu svoju priču, a još više postoji preduzetnica u koje niko ne veruje na početku takvih avantura. Smatram da je coworking odličan koncept za sve koji pokreću nešto novo, kako bi se upoznali, povezali i razmenili iskustva sa drugima koji su kroz to već prošli ili trenutno prolaze. Bez podrške retko ko bi uspeo, jer je taj put preduzetništva već dovoljno izazovan i bez toga. Svako ko je nekad pokrenuo svoj biznis zna koliko puta dnevno kreneš da se preispituješ i pribojavaš da će biznis propasti. Naravno bitno je da se prati ono ključno zašto, ali podrška je ta koja nam pomaže da iz ovih ciklusa brže izađemo.
Na kraju dana, čovek je socijalno biće, i društvo u toku dana, kao i radna atmosfera koju coworking prostori pružaju, su nezamenjivi – ako mene pitate.
Koje su to najčešće industrije u kojima delaju preduzetnice i smatraš li da se društvene uloge postepeno menjaju, i da se žene usmeravaju i ka delatnostima koje su tradicionalno više privlačile muškarce?
Iz iskustva iz Space Girls-a, to je uglavnom internet marketing, ali i različite uslužne delatnosti – sve je više i zanatlija koji svoj hobi pretvaraju u posao.
Mislim da se promena nazire, ima primera, ali nažalost nedovoljno da bih mogla da kažem da će se uloge izjednačiti uskoro. Ako pogledamo najočigledniji primer, u IT industriji postoji dosta inženjerki, ali znam za primere gde su nailazile na velike predrasude u njihovom radu zasnovane isključivo na polu. Tako da pomaka ima, ali su to i dalje mali koraci.
Šta je prema tebi ključno u otpočinjanju biznisa, i imaš li neke ideje koje bi prenela onima koji razmatraju da otpočnu biznis kada je u pitanju početni finansijski kapital?
Smatram da je ideja o biznisu jako bitna. Ali ideja bez rada je ništa. Bitno je da znate zašto započinjete baš taj biznis, šta on za vas znači, zašto ste u njemu, jer kada dođe do prepreka, a doći će, to je nešto na šta se morate fokusirati kako biste nastavili. Ukoliko ne znate zašto nešto radite, nemojte ni počinjati.
Preduzetništvo je teško ukoliko ne umete dobro da se organizujete, isplanirate svoje obaveze i postavite prioritete. Niko vas neće terati da radite, vi morate da budete sam svoj terač i da vas zapravo ideja vuče ka cilju.
Da li je tvoja odluka o otvaranju prostora ovog tipa proizašla iz jasno izražene potrebe tržišta, i kakva je komparativna prednost ženskog u odnosu na mešoviti prostor za rad?
U suštini da. Ja sam radila u mešovitom prostoru za rad i primetila da postoji značajno manje žena u prostoru u odnosu na muškarce, a znala sam žene koje imaju želje za nekim vidom kancelarije, ali se ipak ne odlučuju za coworking prostore. Tada sam u razgovoru sa nekima od njih shvatila da bi ovo okruženje bilo prijatnije za njih. U istraživanju tržišta, shvatila sam da u Srbiji i dalje ne postoji ni jedan samo ženski coworking prostor, iako je u svetu to već razrađen princip.
Ženski coworking prostor daje ženama sigurnost na radnom mestu i izvesnu dozu opuštenosti koju ne bi imale u mešovitom okruženju. Takođe, on im daje i međusobnu podršku i razumevanje, jer se suočavaju sa istim izazovima.
Koji su to izazovi koje jedan ženski coworking prostor mora da savlada kako bi rastao i razvijao se u Srbiji?
Susretanje sa osudom i predrasudama. Muškarci se na pomen ženskog coworking prostora osećaju izopšteno i u par navrata sam čak dobila komentar kako je to diskriminacija.
U našem prostoru su svi dobrodošli za sastanke, događaje ili da popijemo kafu. Ali radni prostor je rezervisan isključivo za žene.
Žene se u mnogim situacijama, pogotovo u poslovnom svetu osećaju izopšteno i nekompetentno, jer im društvo nameće taj pritisak. Ženski coworking prostor je jedan vid rešenja, gde će moći mirno i bez osude da rade i razvijaju svoj biznis, uz podršku drugih žena.
Koja je tvoja prognoza za razvoj ženskih prostora za rad u Srbiji u narednom periodu?
Mislim da će ih u budućnosti biti sve više i jedva čekam da se udružimo i smišljamo zajedno akcije koje će menjati status preduzetnica na bolje.
Više o Space Girls coworking prostoru možete pronaći na njihovom sajtu.
