Ekološki aktivizam podrazumeva okupljanje pojedinaca, grupa i organizacija koje kroz saradnju na različitim poljima (socijalnom, naučnom, političkom itd.) nastoje da reše određeni ekološki problem. Njihov rad usmeren je na saniranje posledica, kao i sprečavanje nastanka daljih zagađenja.
Većina vas je sigurno svesna ekoloških problema za čije rešavanje se zalažu aktivisti. To su klimatske promene, zagađenje vazduha i vode, prelazak na upotrebu obnovljivih izvora energije. Međutim, kao značajni izazovi navode se i održiva proizvodnja hrane, urbanizacija gradova i mobilnost, te upravljanje otpadom.
U nastavku teksta vam predstavljamo razvoj kroz istoriju, šta je to što spada pod ekološki aktivizam i upoznajemo vas sa preduzetim akcijama u borbi za zdravu životnu sredinu.
Istorijski osvrt
Iako su još narodi poput američkih Indijanaca i Aboridžina isticali i uvažavali neodvojivost života čoveka od prirode, koreni zalaganja ljudi za životnu sredinu vezuju se za ideologiju romantizma sa početka 19. veka.
Industrijska revolucija u tom periodu u gradovima poput Londona, Njujorka i Čikaga, prouzrokovala je mnoge štetne posledice po okolinu. Zagađenje životne sredine je postalo nužna posledica kapitalizma. Najraniji protesti, kao i formiranje prvih nevladinih organizacija za sprečavanje zagađenja, očuvanje prirodnih resursa i biodiverziteta, desili su se upravo u 19. veku. Tada su doneti i prvi moderni zakoni o životnoj sredini u obliku Britanskih zakona o alkalijama (UK Alkali Act), kojima se regulisalo zagađenje vazduha.
U narednim decenijama zbog dešavanja usled dva Svetska rata i Velike depresije, očuvanje životne sredine stavljeno je u drugi plan.
Začetak modernog pokreta zaštite životne sredine vezuje se za 1962. godinu kada je objavljena knjiga “Tiho proleće” (Silent Spring). Američki biolog Rejčel Karson (Rachel Carson), autorka ove knjige, u njoj je iznela podatke o opasnosti pesticida i njihovoj štetnosti po život ljudi i životinja. O uticaju koji je izvršila govori činjenica da je nakon nekoliko godina od objavljivanja zabranjena upotreba pesticida opisanog u knjizi.
Zatim, 70-tih godina 20. veka desilo se nekoliko značajnih događaja. Održan je prvi Dan planete Zemlje i prve konferencije UN-a posvećene životnoj sredini, a osnovane su i mnoge nevladine organizacije poput Greenpeace-a.
Pristupi ekološkog aktivizma
Smatra se da postoje tri pristupa aktivista zaštiti životne sredine:
- Aktivizam orijentisan ka rešenju usmeren je na određeni problem i zahteva preduzimanje konkretnih koraka za njegovo rešavanje.
- Aktivizam usmeren na promenu nadovezuje se na prethodni, ali teži dubljim izmenama. On nastoji da u potpunosti zameni prethodno postojeći sistem novim i boljim.
- Revolucionarni aktivizam zahteva trenutnu i značajnu promenu i obično podrazumeva direktno delovanje.
Ciljevi ekološkog aktivizma
Glavni ciljevi ekološkog aktivizma su zaštita i unapređenje životne sredine. Fokus se stavlja na promenu u delovanju čoveka na prirodnu okolinu, a u saradnji sa društveno-političkim i ekonomskim organizacijama.
U junu ove godine, ispred zgrade Vlade Republike Srbije održan je ekološki protest pod nazivom Naše reke, naše šume, naš vazduh, naša zemlja. Građani i predstavnici ekoloških udruženja, ali i profesori Beogradskog univerziteta i naučnici, zahtevali su da se poveća upotreba geotermalne, solarne energije i energije vetra, te spreči gradnja minihidroelektrana.
Vrste ekološkog aktivizma sa primerima
Bitno je istaći da se sve vrste ekološkog aktivizma mogu svrstati pod neki od tri navedena pristupa.
U nastavku pročitajte detaljnije o njima.
Individualni i politički aktivizam
Akcije ove vrste imaju za cilj smanjenje efekata klimatskih promena, a posebno koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi. Često rezultiraju izmenama postojećih ili donošenjem novih zakona i drugih propisa u oblasti klimatskih promena.
Sigurno ste do sada čuli za Gretu Tunberg koja je počela samostalni protest ispred švedskog parlamenta u Stokholmu 20. avgusta 2018. Inspirisani njenim primerom, đaci širom sveta uskoro su počeli da organizuju ekološke proteste. Kao predstavnik mladih ekoloških aktivista, ona je pozvana da govori na konferencijama UN-a i na Svetskom ekonomskom forumu.
14-togodišnja Lija Namugerva (Leah Namugerwa) iz Ugande štrajkuje svakog petka, kao deo ekološkog omladinskog pokreta Fridays for Future. Inspirisana Gretom, odlučila je da se priključi pokretu nakon saznanja o pojavi gladi izazvanom sušom u severnom delu i klizištima nastalim usled klimatskih promena u istočnom delu njene države.
Šuteskat Martines (Xiuhtezcatl Martinez) imao je 6 godina kada je počeo da govori o životnoj sredini. Danas je on 19-godišnji domorodački aktivista u SAD-u, muzičar i omladinski direktor Čuvara zemlje (Earth Guardians). Ova organizacija obučava mlade širom sveta kako da kroz aktivizam i umetnost doprinesu rešavanju ekoloških pitanja.
Više o drugim mladim aktivistima širom sveta koji iskazuju svoj stav o potrebi očuvanja planete Zemlje, pročitajte ovde.
Zakon o zaštiti životne sredine (član 3, stav 29) kao odgovorne navodi ministarstvo i pokrajinski organ, kao i organ jedinice lokalne samouprave koji su nadležni za zaštitu životne sredine. Pored toga, politički aktivizam na nacionalnom nivou iskazuje kroz rad tzv. “zelenih” političkih stranaka, ali i političara koji uvažavaju ekološka pitanja. Njihova saradnja je značajna u često dugotrajnom procesu donošenja zakona i drugih pravnih akata, kao i za učešće u političkom dijalogu o zaštiti životne sredine na internacionalnom i regionalnom nivou.
Aktivizam očuvanja biodiverziteta (Conservation Activism)
Usmeren je na zaštitu prirodnih resursa, biljaka i životinja. Kao način ostvarenja te zaštite, podstiče se održiv pristup u upotrebi prirodnih resursa, ali i očuvanju biodiverziteta.
Josif Pančić je bio srpski botaničar, lekar i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije. Iako se za njegovo ime ne vezuje pojam aktivista, verovatno zbog činjenice da je živeo u 19. veku kada je ekološki pokret bio u nastajanju, on to svakako jeste. Zapravo, on se naziva ocem ekologije u Srbiji, pošto je prvi naučno opisao, obradio i sistematizovao njenu floru. Zaslužan je i za otkriće nove vrste četinara na planini Tari, koja u njegovu čast nosi naziv Pančićeva omorika.
Džejn Gudal (Jane Goodall) je trenutno možda najpoznatija predstavnica aktivizma očuvanja biodiverziteta. Ova britanska antropološkinja smatra se najvažnijom stručnjakinjom za šimpanze na svetu. Osnivačica je Čimpounga centar za rehabilitaciju šimpanzi u Republici Kongo, najvećeg utočišta šimpanzi u Africi. Pored toga, osnovala je i Džejn Gudal Institut za podršku istraživanju, očuvanju i obrazovanju o divljim životinjama.
Aktivizam ekološke pravde
Aktivisti ekološke pravde zalažu se za pravednu i jednaku raspodelu koristi i tereta u životnoj sredini.
Lija Tomas (Leah Thomas), aktivistkinja koja se istovremeno bori za zaštitu ljudi, kao i planete, povezala je dešavanja koja su dovela do nastanka Black Lives Matter pokreta sa životnom sredinom, upotrebom termina intersekcionalna zaštita životne sredine (intersectional environmentalism). Iako ova ideja nije nova, dobila je posebnu pažnju zbog trenutnih borbi za socijalnu pravdu širom sveta.
Po njenim rečima, on predstavlja “inkluzivnu verziju zaštite životne sredine čiji je fokus na zaštiti ljudi i planete. Identifikuje načine na koje su nepravde koje se događaju marginalizovanim zajednicama i zemlji međusobno povezane. U prvi plan stavlja nepravde učinjene najranjivijim zajednicama i zemlji, a takođe ne umanjuje i ne utišava socijalnu nejednakost.”
Ekološka modernizacija
Ova ideja se zasniva na tome da upotreba prirodnih resursa na produktivan način može dovesti do ekonomskog rasta u budućnosti. Ističe značaj korišćenja čistih tehnologija u industriji, kao jednog od glavnih načina smanjivanja zagađenja.
Pre dve nedelje, nekoliko hiljada građana Bora se okupilo na ekološkoj protestnoj šetnji. Oni su uputili zahtev kompaniji Ziđin (Zijin Mining), većinskom vlasniku nekadašnjeg Rudarsko-topioničarskog basena Bor, da preduzme odgovarajuće mere, s obzirom na znatno povećanje zagađenja vazduha u tom gradu.
Ekološki aktivizam osnovnih prava (Environmental Grassroots Activism)
Pripadinici ekološkog aktivizma osnovnih prava nastoje da podignu svest o ekološkim pitanjima, ukažu na slučajeve uništavanja životne sredine i ponude primere načina života za koje tvrde da su superiorniji od savremenih neodrživih, nejednakih ili opresivnih načina organizovanja društva.
U svojim ekološkim akcijama, upotrebljavaju oblike „sporne politike”, odnosno, osećaj da nešto nije u redu i da se po tom pitanju mora preduzeti adekvatna akcija. Koriste resurse koje imaju pri ruci i vode se strategijama koje samostalno razvijaju.
Oni često zauzimaju ekocentrični ili „tamnozeleni” filozofski stav, videći ljude kao samo jednu od mnogih vrsta koje su međusobno jednake vrednosti.
Vođeni navedenim vrednostima, pripadnici organizacije Greenpeace 1972. godine su se suprotstavili testiranju nuklearnog oružja Francuske u Tihom okeanu. Oni su na čamcima uplovljavali u zonu testiranja i tako prekidali probe koje su se dešavale.
Eko-terorizam
Eko-terorizam se može definisati kao direktna ili indirektna upotreba sile, prouzrokovanje štete ili nasilja nad licima, grupama ili imovinom koja se koristi za ukidanje, sprečavanje ili minimiziranje promena učinjenih od strane ljudi u bilo kom delu prirodnog okruženja ili njegovih životinjskih vrsta. Preuzimanjem odgovornosti za ova dela, eko-teroristi privlače pažnju javnosti koju koriste za širenje svojih ekstremnih ekoloških ideologija.
Jedna od grupa koja se povezuje sa ovom vrstom aktivizma je Društvo za očuvanje mora Morski pastiri (Sea Shepherd). Odlučni da informišu javnost o okeanskim izazovima u vezi sa životnom sredinom, od 2005. do 2017. prouzrokovali su potapanje nekoliko japanskih brodova za lov na kitove.
Društvo je spasilo oko 6 500 kitova, dok je kvota lova kitova u Japanu smanjena sa više od 1 000 kitova u sezoni na 333 godišnje. Ističu da nijedan član njihove posade, kao nijedan japanski lovac na kitove nije povređen tokom ovih akcija.
Države poput SAD-a, Australije i Novog Zelanda su javno, diplomatski i pravno osporile japanski program lova na kitove, ističući njegovu nezakonitost prema pravilima međunarodnog prava.
Međutim, nakon 12 godina, Društvo je izjavilo da će obustaviti napade na japanske brodove. Ono je kažnjeno zbog nepoštovanja američkog suda usled kršenja zabrane da fizički ne napada i ne uznemirava japanske lovce. Pored toga, Japan je doneo zakone kojima se ovakvi akti identifikuju kao eko-terorizam.
Lokalni ekološki aktivizam
Lokalni ekološki aktivizam podrazumeva organizovanje lokalnog stanovništva, koji za cilj ima zaštitu njihove prirodne okoline. Lokalni ekološki aktvizam se može iskazati na različite načine.
Najčešće je u pitanju iskazivanje protivljenja određenoj politici, na primer razvoja infrastrukture. U tom kontekstu je nedavno održana protestna šetnja planinara i aktivista pokreta Odbranimo šume Fruške gore. Aktivisti su tom prilikom probili postavljene zaštitne ograde na dve planinarske staze, ističući značaj slobodnog pristupa prirodnim bogatstvima.
Ukoliko želite da date svoj doprinos za očuvanje reka na Balkanu, to možete uraditi tako što ćete potpisati peticiju protiv izgradnje malih hidroelektrana. Na istom sajtu možete pročitati koji su višestruki negativni uticaji njihove izgradnje, kao i zašto su reke korisne za ljude.
Još jedan način iskazivanja lokalnog ekološkog aktivizma je predlaganje politike zaštite životne sredine. Zbog toga udruženje Ekogeneza u saradnji sa udruženjem Dete – zaštitnik planete organizuje EkoKon. U pitanju je multidisciplinarna konferencija sa temom Sva lica klimatskih promena, koja se održava početkom novembra. Ukoliko vas interesuje ova tema, možete se prijaviti za učešće u konferenciji preko jednog od 4 konkursa: akademski, literarni, likovni ili foto.
Ekološki aktivizam za najznačajniju ulogu ima podizanje svesti ljudi o navedenim izazovima sa kojima se suočavamo. Zatim, poziv na akciju na različitim nivoima kako bismo očuvali zdravu životnu sredinu za sadašnje i buduće generacije. Iako je put do ostvarenja ovog cilja zahtevan i dug, mi kao pojedinci smo ti koji su dužni na naprave prvi korak ka zaštiti i očuvanju planete Zemlje.
