Kada god se približi kraj godine, počinjemo da mislimo o tome šta sve nismo ispunili od želja i ciljeva za tu godinu, iako smo na njih u međuvremenu zaboravili.
Počinjemo više da se bavimo strategijama motivacije i discipline, kako bi sledeće godine sve bilo drugačije, i kako bismo konačno imali ispunjenu celu listu.
I tako u krug.
Da li su novogodišnje odluke trend?
Prve svečanosti i običaji povodom početka godine zabeležene su još u vreme drevnog Vavilona pre oko 4000 godina.
Nove godine su se tada obeležavale krajem marta, tokom festivala gde su Vavilonci davali obećanja da će uskladiti svoje živote s bogovima, koji će im pomoći da im godina započne kako treba.
Tendencija donošenja novogodišnjih odluka prisutna je i danas. Odluke koje donosimo najčešće su usmerene na neku sferu ponašanja.
Zašto je baš ovo period kada pravimo najviše planova? Iza nas su praznici, za većinu neradni dani i period kada smo imali više vremena za odmor. Prelazak iz jedne godine u drugu je period kada možemo da sagledamo sebe i svoja dotadašnja postignuća i ciljeve. To sagledavanje sebe, svesnost o protoku vremena može biti pozitivno i inspirativno iskustvo za one koji svedoče lepim iskustvima i ličnim uspesima.
Sa druge strane, novogodišnje odluke nekima mogu biti stresne, neprijatne i poražavajuće, jer shvataju da je još jedna godina prošla, a oni se nisu pomerili ili su čak u lošijoj situaciji. Šta je to što nam može koristiti da preduzmemo prave korake koji nas vode ka onome čemu težimo?
Značaj odluke
Pre nego što postavimo cilj ili zamislimo želju, dobro je da se zapitamo da li je to ono što nam je potrebno i zašto nam je važno?
Kada znamo zbog čega nešto radimo onda možemo da vidimo smisao i viši cilj.
Na teškoće u donošenju odluka mogu uticati različiti faktori, ali najčešće su to emocionalne blokade, prvenstveno strah koji značajno može uticati na sposobnost donošenja novogodišnje odluke. U ovom slučaju osoba odlaže donošenje odluke jer se plaši mogućnosti greške.
U osnovi ovoga često stoji verbalizovano ili neverbalizovao iracionalno uverenje moja odluka mora biti ispravna, ne smem dozvoliti sebi da pogrešim i sl. Dokle god se osoba drži te perfekcionističke ideje da mora biti u svemu besprekorna i nepogrešiva sigurno je da će sumnjati u ispravnost svojih odluka.
Ovakav stav dovodi do intenzivne strepnje (anksioznosti) i do odlaganja ili izbegavanja donošenja bilo kakvih odluka. Rešenje je u promeni uverenja, odnosno prihvatanju mogućnosti da se pogreši (jer svi ponekad grešimo).
Kada osvestimo koje je to tačno uvrenje koje nas blokira (primer „ne smem da pogrešim”) korisno je da postavimo sebi sledeća pitanja:
– da li je ta misao (uverenje) apsolutna istinita?
– Da li mi koristi?
– Kako se osećam dok mislim o tome?
Cilj ove vežbe jeste osporiti uverenje koje nas blokira i za njega pronaći autentično alternativno racionalno uverenje koja će nam koristiti („u redu je nekada pogrešiti”). Odustajanje od zahteva za nepogrešivosti dovodi do redukcije straha i veće spremnosti za akciju.
Odgovornost
Na koji način sagledavate događaje iz sopstvenog života? Da li smatrate da ste vi sami odgovorni za ono što vam se dešava ili postoje spoljni faktori koji utiču na vaš život?
Neki ljudi preuzimanju kontrolu i odgovornost za svoje postupke i posledice i za njih kažemo da imaju unutrašnji lokus kontrole, dok za one koji zasluge pripisuju spoljašnjim faktorima kažemo da imaju spoljašnji lokus kontrole. U prvom slučaju osobe vole da imaju kontrolu nad svojim životom, uče, razvijaju se i pozitivne stvari mogu da pripišu svojim sposobnostima. Ako nešto nisu uspeli, smatraju da je razog tome nedostatak truda i sledeći put mogu da povećaju napor ili preusmere cilj. Ovakav način razmišljanja se smatra poželjnijim. Osobe kod kojih dominira spoljašnji lokus kontrole karakteristično je da pozitivne događaje najčešće pripisuju dobroj sreći, a negativne lošoj sudbini. Na duže staze ovakva uverenja nisu dobra jer mogu dovesti do pasivizacije i naučene bespomoćnosti. Nije cilj da budemo isključivi i da razmišljamo samo na jedan način jer postoje situacije kada je korisno ne uzimati na sebe svu odgovornost naročito kada se radi o teškim bolestima i velikim nesrećama, gde otpisivanje lične odgovornosti dovodi do smanjenja osećaja krivice.
Osećaj zadovoljstva životom je praćen dobrim balansom između ova dva načina razmišljanja. Znati na šta možemo da utičemo, a šta nikako nije pod našom kontrolom i jednostavno se povući.
Put do cilja
Da bismo novogodišnje odluke ostvarili, potrebno je da znamo šta je ono što želimo. Pored toga, dosta ljudi ima teškoće da te želje pretoči u ciljeve, odnosno da ih definiše na način koji vodi njihovom ispunjenju. To znači da želje pretočimo u ciljeve, a ciljeve u planove i strategije koje ćemo onda početi primenjivati u realnim životnim situacijama.
Prva karakteristika dobro postavljenog cilja jeste da bude specifičan, konkretan i precizan. Dalje, potrebno je da cilj bude merljiv, odnosno da tačno znamo kada i da li je cilj postignut. To je povezano sa prvom karakteristikom, jer što je preciznije definisan, lakše ćemo znati i kada je ostvaren. Realističnost je od presudne važnosti i odnosi se na pitanja da li imamo dovoljno sposobnosti, specifičnih veština i resursa za njegovo ostvarivanje. Ono što nikako ne bi trebalo da izostavimo je formiranje vremenskog okvira za ostvarenje cilja koji je u skladu sa našim mogućnostima. Treba da damo sebi dovoljno vremena, ali je važno imati rok kako bismo izbegli odlaganje i održali fokus u samom procesu.
Dugoročni ciljevi su važni i značajni ali baš zato sto su u dalekoj budućnosti nekada lako izgubimo pozitivan stav prema njima i odustajemo. Zbog toga je još korisno da ukoliko je moguće velike ciljeve raščlanimo na manje, kratkoročne ciljeve.
Odnos sa drugima
Na putu ka ostvarivanju ciljeva, najznačajnija karika jeste osećaj zadovoljstva i smisla celokupnog procesa.
Svaki dan je jedinstven i neponovljiv i ukoliko ne unosimo zadovoljstvo u sadašnji trenutak i svakodnevni život možemo brzo sagoreti (burn out) ili „živeti kao da nismo ni živeli”, kako sam jednom čula od svog klijenta.
Rezultati brojnih istraživanja iz oblasti pozitivne psihologije govore da su kvalitetni međuljudski odnosi faktor koji najviše doprinosi osećaju sreće. Pored toga što mnoge stvari mogu ići po planu, mi smo društvena bića i zadovoljtvo će izostati ukoliko nemamo kvalitetne međuljudske odnose sa bližnjima.
Kvalitetni odnosi sa drugima podrazumevaju istinsku zainteresovanost, ali i sposobnost i želju da ih razumemo. Razvijena sposobnost saosećanja i empatije čine da se dublje povežemo i uspostavimo međusobno poverenje sa drugima.
Spremnost da budemo otvoreni i pokažemo svoje nesavršenosti bez straha od osude čini da možemo biti „svoji” i uživati u odnosu.
Takođe kvalitetni odnosi uključuju volju da pružimo pomoć, ali i da budemo slobodni da je tražimo onda kada nam je potrebna.
Zahvalnost
Koliko smo u ovom trenutku zahvalni za ono što imamo?
Sigurno uvek ima nešto na čemu možemo biti zahvalni, a pre svega mislim na vrednosti kao što su porodica, zdravlje, krov nad glavom ili neki poseban talenat. Ako tu zahvalnost ne možemo da osetimo sada u ovom trenutku, teško da ćemo probuditi taj osećaj i kada postignemo ono čemu težimo.
Svi imamo nešto bez čega možemo da ostanemo i što smo toga svesniji bićemo zahvalniji i srećniji, baš sada na ovom mestu. To su stvari koje većina nas podrazumeva i lako zaboravlja, ali dobra stvar je to što zahvalnost može da se vežba i razvija. Za početak uzmite papir i olovku i napravite spisak svih stvari na kojima ste do sada zahvalni. Poželjno je da spisak bude što detaljniji i pokriva sve segmente života (porodica, telo i zdravlje, obrazovanje, karijera, materijalne vrednosti, međuljudski odnosi itd.). Nakon toga prisetite se svih svojih ciljeva koje ste do sada postigli i zapišite i njih.
Nekim ljudima je ovakav zadatak težak jer su previše kritični prema sebi i imaju tendenciju da svoje uspehe minimiziraju i brzo prelaze preko njih. Spisak držite na vidnom mestu, podsećajte se svih stvari koje već imate i dopunjavajte ga svaki put kada osvestite nešto na čemu možete biti zahvalni.
Zahvalnost je finalna i zaključna tačka u donošenju odluka, jer nam ona donosi osećaj zadovoljstva i zdravog optimizma koji je odličan saveznik kada radimo na ostvarenju svojih ciljeva.
