U beauty svetu i u industriji nege kože, sve se više nailazi na termine kao što su prirodno, organsko, pogodno za vegane, ali i na termin nekomedogena kozmetika. Šta predstavlja taj termin i u kojoj meri je takav proizvod zaista takav, pričaćemo u ovomesečnoj kolumni.
Šta je komedogenost?
Prvo pitanje koje ćemo razjasniti jeste šta je zapravo komedogenost; da li je to osobina samo kozmetičkog preparata ili i kože?
Komedogenost predstavlja stanje kože, a poreklo reči vodi od termina komedon. A šta zapravo predstavlja komedon? Pojam komedon odnosi se na sva „ispupčenja“, neravnine i nepravilnosti na koži. Komedoni za razliku od akni, koje su zapravo upalni procesi kože i koje su (uglavnom) bolne, nisu bolni. Najčešće nisu jasno definisani i jasno vidljivog sastava, pa ih nije lako ukloniti, tj. iscediti, kao što je slučaj sa aknama ili običnim bubuljicama.
Zbog čega i kako nastaju?
Nastanak ovih nepravilnosti na koži, zapravo je posledica zapušenih pora u kojima su se nakupile nečistoće i višak sebuma, ali isto tako i kozmetičkih sastojaka koji zbog veličine svojih molekula i specifične gustine i težine zatvaraju pore i sprečavaju „prirodno“ čišćenje.
Komedoni se javljaju u dva oblika, i to u vidu crnih mitisera ili u vidu belih milija. Milije su sitne loptice, odnosno kuglice koje se nalaze pod kožom i nemoguće ih je iscediti bez mehaničkog otvaranja pore (iglicom). Oba, i mitiseri i milie, mogu se javiti na svim delovima tela, a najčešća je pojava na koži lica, predelu vrata i dekoltea, ali i po površini glave, to jest temenu. Oni zahvataju delove kože na koje se nanosi najviše kozmetičkih proizvoda. Ono što je karakteristično za komedone, za razliku od akni, je to što oni nisu karakteristični samo za osobe sa masnom kožom, već mogu biti veoma učestali i na normalnoj, ali i na izuzetno suvoj koži.
Šta je to nekomedogena kozmetika?
Kako komedogenost predstavlja stanje kože, nekomedogena kozmetika bi bila ona koja ne dovodi do tog stanja.
Osim sintetičkih proizvoda koji se najčešće stavljaju u kozmetičke preparate, brojna prirodna ulja i buteri spadaju u grupu nekomedogenih sastojaka. Koliko je neki proizvod nekomedogen meri se na skali od 0 do 5, od izrazito nekomedogenog pa do potpuno komedogenog. Mesto komedogenih i izrazito komedogenih sastojaka (na skali su to 4 i 5) uglavnom zauzimaju razni sulfati, parabeni, alkoholi i silikoni. Od prirodnih sirovina komedogeni su ekstrakt crvenih algi, ulje i buter kokosa kao i natrijum-hlorid, odnosno obična kuhinjska so (zauzima čak peto mesto).
Iako često mislimo da nam masniji proizvodi, odnosno proizvodi na uljanoj bazi, mogu prouzrokovati masniju kožu i neželjene nepravilnosti, to nije uvek tačno. Ulja koja odgovaraju svakom tipu kože, a koja na skali zauzimaju izuzetno visoko drugo mesto (kada se osvrnemo na činjenicu da govorimo o masnoj fazi) su ulja kao što su ulje jojobe, avokada, badema, kikirikija i suncokreta. U ovu grupu spadaju i vitamin E koji je takođe uljane strukture, kao i vitamin A.
Pored ulja, postoje i druge prirodne kozmetičke komponente koje se takođe veoma visoko rangiraju na skali nekomedogenosti. Mnoge od njih imaju čak i nulto mesto na skali. To znači da one ni na koji način neće uticati na nastanak komedona. Na ovom, nultom mestu nalaze se aloe vera, alantoin, askorbinska kiselina (vitamin C), određene varijacije pčelinjeg voska (mesto od 0 do 2), natrijum-hijaluronat (natrijumova so hijaluronske kiseline) kao i sama hijaluronska kiselina. Pored prirodnih voskova, kiselina i drugih, neke sintetičke supstance takođe su visoko rangirane, npr. propilparaben. Jako zanimljiva stvar je da i aceton nosi epitet nultog, ali ono što je neizbežno jeste izuzetno visok stepen iritacije.
Veoma bitna stvar koju bi trebalo da znamo jeste da svako od nas ima drugačiji tip kože i da svaka koža drugačije reaguje na određeni sastav. Takođe, može se desiti da dva nekomedogena proizvoda, u svojoj kombinaciji deluju komedogeno na kožu. Pored izbora supstanci koje ulaze u sastav nekog proizvoda, odnosno izbora samih proizvoda, veoma je bitan i način aplikacije tih preparata. Npr. serumi se nanose na kožu pre kreme, maske idu na čistu kožu pre nanošenja seruma itd.
Nijedna promena u organizmu ne dešava se preko noći, pa je to slučaj i sa promenama na koži. Za promene stanja kože u vidu komedona, potrebno je vreme od 4 do 6 nedelja, kako bi nastali i izašli na površinu kože. Za nekomedogenu (odnosno komedogenu) kozmetiku je karakteristično to, bilo da je ona 100% prirodna, poluprirodna ili u potpunosti sintetička, da je potrebno vreme kako bi se pokazala njena osobina. Ono što je sigurno je da će koža odmah pokazati jesu alergijske reakcije i iritacije, koje mogu biti izazvane kako komedogenom tako i nekomedogenom kozmetikom
