Ja ću biti prva da priznam da, kada su “destinacije iz snova” u pitanju, Kuvajt većini ljudi, a ni meni samoj, ne bi bio ni u prvih top 20. Zašto? Pa, za početak, za razliku od komšijskih zemalja, Kuvajt nije zemlja koju bismo mogli okarakterisati kao centar zabave. Alkohol je strogo zabranjen, mada je javna tajna da uticajni Kuvajćani sa lakoćom dolaze do istog. Stoga, iz glave odmah možete da izbrišete klubove i barove u kojima se vikendom možete opustiti, jer za razliku od Dubaija koji ima te slobodne zone, Kuvajt je izuzetno jasan po ovom pitanju.E sad, pošto nije zavidan broj evropskih nogu kročio u ovu zemlju, način na koji ona funkcioniše i dalje je donekle nepoznanica. Neki je se plaše, misleći da je zatvorena i konzervativna kao Saudijska Arabija, dok mnogi ne znaju ništa o njoj s obzirom na to da je prilično mala i verovatno ljudima poznata samo zbog Zalivskog rata. Na svu sreću sada imate insajdera – ako se tako može nazvati turista koji se pretvorio u stanovnika. Stoga, hajde da uplivamo u priču o maloj, ali nadasve fascinantnoj zemlji, bar iz ugla pronicljivog turiste.
Zanimljive činjenice
Šta bi bio opis jedne zemlje bez bar zanimljivih činjenica? Da, isto mislimo, te hajde da vas upoznam sa nekoliko. Pre svega, iako je ovo jedna islamska zemlja, ne – ne primenjuje se šerijatski zakon. U slučajnom susretu sa mladim kuvajtskim advokatom, saznala sam da je njihov zakon mešavina francuskih i egipatskih zakona, mada smrtna kazna za ubistvo i dalje postoji, ili – kako bi mladi Kuvajćanin rekao – “life for life”. Ukoliko ste mislili da sve žene šetaju ulicama u crnim abajama sa prekrivenim svime osim očiju, grdno ste se prevarili. Ovo je zapravo jedna od mojih omiljenih kuvajtskih stvari. Svako ima slobodu da se odeva onako kako želi, sve dok ste u granicama pristojnosti. To znači da su suknje iznad kolena totalno okej, ali prozirna odeća, majice na bretele i vidljivost linije dekoltea – definitivno nisu okej. Naravno da ulicama šeta veliki broj potpuno pokrivenih žena, ali to je već stvar ličnog izbora ili nivoa konzervativnosti porodice u kojoj se odrasta. Izuzetno su mi kul cure koje se oblače kao i mi, ali nose marame – uzele su tradiciju i po-Zarile su je. E sad, jedna od najbizarnijih stvari je odnos prema homoseksualizmu. Pošto su svi jako dobri vernici, gej ne postoji. Da budem malo preciznija, primenjuje se politika “ne pitaj, ne pričaj”. Međutim, ukoliko porodica otkrije da ima homoseksualca u svojoj porodici, ta situacija rešava se na, meni lično urnebesan način. Kao crnoj ovci u porodici, daje ti se stan daleko od porodične kuće, i roditelji te se nezvanično odriču, ali pred očima rođaka i poznanika sve je okej jer naravno da nećemo govoriti o stvarima koje možemo da gurnemo pod tepih. Ipak, moram biti fer i reći da su ovo jedni vrlo fini ljudi, komšija Kuvajćanin će vas uvek lepo pozdraviti u ulazu, mada će izbeći da vas pogleda u oči, jer hej, gledanje drugih žena i dalje nije u redu.
Kamerika
Iako islamska, ova zemlja je nakon Zalivskog rata postala apsolutno amerikanizovana. Svaki američki lanac restorana kog možete da se setite iz serija, filmova ili posete SAD-u – naći ćete ih ovde. Toliki je broj Cheesecake Factory restorana da samo čekam da se jednom pojavi Peni iz Big Bang Theory i da me pita šta želim danas. Tu su naravno i iranski, libanski, indijski, kineski i japanski restorani, jer verovali ili ne, u ovoj zemlji živi više stranaca nego rođenih Kuvajćana. Na moju sreću, jer je moje nepce prilično jednostavno – meni daj so, vegetu i malo ruzmarina i ja sam super – američka hrana mi odgovara jer sve ostale kuhinje koriste začine za koje moj stomak i nesofisticirano nepce prosto još uvek nisu spremni. E sad, kako je sve američko puno veštačkih zaslađivača, sve mi se čini da ću morati da počnem da kuvam kako moja vaga ne bi pokazala trocifreni broj u roku od tri meseca. Osim restorana, svaki brend visoke i fast fashion mode za koji jeste ili niste čuli, naći ćete u svakom od bezbroj tržnih centara, tako da verujem da i one žene koje nose crne abaje furaju visoku modu ispod njih kao u filmu Seks i Grad 2. Mlađe generacije opsednute su američkim serijama, Niki Minaž i Arijanom Grande, tako da imam opravdane sumnje da su kućne žurke sa curama bliskoistočna verzija američkog sitkoma.
Podnošljiva lakoća postojanja
Osećaj sigurnosti je nešto najbolje što ćete ovde iskusiti. Nikada se neće desiti da vam neko dovikne nešto na ulici, napadne vas fizički ili opljačka. Kuvajćani su previše dobri vernici i lepo vaspitani ljudi za tako nešto, dok se pripadnici ostalih nacija ponašaju lepo, posebno prema ženama, iz prostog straha od posledica. Rasizam je nažalost prisutan, te ako bih ja lično samo rekla da me je neki Indijac čudno pogledao ili nešto rekao, jadnik bi bio uhapšen iste sekunde. To je jedan aspekt te kontradiktornosti koju pokušavam da vam dočaram – belci su kao zaštićena vrsta, ali kada je jednakost i poštovanje pripadnika drugih rasa u pitanju, ovaj narod ima još mnogo toga da nauči. Mlada su država, valjda još ima nade.
Konzumerizam na steroidima
Ako ste pomislili da je konzumerizam u bogatijim zemljama otišao predaleko, onda definitivno nikad niste videli Kuvajćane u šopingu. U nedostatku drugih izvora zabave, poseta bilo kom od brojnih tržnih centara primarni je hobi svima nama. Kupujemo stvari koje ćemo obući sledeći put kada se vratimo u taj isti tržni centar kako bismo kupili još stvari koje nam nisu potrebne, ali ubedimo sebe da jesu. Kada nemate šta drugo da radite, retail therapy zaista deluje kao najbolje rešenje. Oni bogatiji neretko su viđeni u prodavnicama kao što su Dior, Chanel, Carolina Herrera i Lous Vuitton, mada ogroman broj njih kupuje sa nama ostalim smrtnicima u Zari i Berškoj, gde svaka subota izgleda kao Crni Petak. Rekla bih da ih blago osuđujem, ali nakon dovoljno provedenog vremena ovde, počinjem da shvatam tu potrebu za konstantnim šopingom. Avenues Mall – trenutno najveći tržni centar na Bliskom Istoku, nije druga kuća samo opsesivnim kupcima, već i ljudima koji žele da džogiraju u klimatizovanom i širokom prostoru. Da, dobro ste pročitali – džogiraju. Hej, od marta su ovde “spontano zapaljenje” vrućine, aktivnim ljudima treba bezbedno mesto za sagorevanje svih onih kalorija, a i mesto za pešake, jer je to ovde nepoznat koncept.
Megalomanija je još jedan od poroka ove zemlje – od stambenih i poslovnih zgrada do običnih porodičnih kuća pa i automobila i supermarketa, sve je ogromno, i konstantno se radi na tome da postojeća zdanja budu veća, šira, impozantnija. Evo u ovom trenutku, Kuvajt je dodavanjem novog krila Avenues tržnom centru pobedio Dubai Mall, koji je rešio da se “osveti” tako što je i sam krenuo u dodavanje novih spratova. Kom prvom ponestane prostora za izgradnju biće gubitnik. Jako je napeto, svi čekamo ishod ovog rivalstva.
(Ne)kultura življenja
Kao što možete da vidite na fotografijama, određeni delovi Kuvajta, kao što su Kuwait City i Salmiya zaista mogu svojim arhitektonskim ostvarenjima da vam oduzmu dah. Na fotkama možete videti neke od najimpresivnijih poslovnih zgrada, kao i novoizgađeni Al Shaheed Park – koji je zaista prelep. Tu su skulpture, memorijalni muzej, restorani, staze za šetanje, i naravno, najveća količina zelenila koju ćete u ovoj pustinjskoj zemlji videti na jednom mestu.
Uvek dobrodošli
Na kraju, iznenadni preokret. Ukoliko posedujete bilo kakvu diplomu, dobrodošli u Kuvajt, gde je sve skupo, ali su plate velike i vaš poslodavac će se pobrinuti da dobijete sladak i friško uređen stan, i da pomognete ovoj maloj zemlji da se poboljša tako što ćete podeliti svoje znanje i ekspertizu. Kako osim odeće i hrane nema šta drugo da vam oduzima novce, u ovoj zemlji možete izuzetno fino da zaradite i uštedite. Možda vam bude malo dosadno s vremena na vreme, ali tu su uvek povoljne avionske karte, a vikendi su vaši, pa ako vas mami miris istoka, samo napred. Evo za početak, tu sam vam ja, a ima još sjajnih ljudi sa naših prostora koji život u zemlji zaglavljenoj između Istoka i zapada mogu da vam učine ne samo podnošljivim, već i da zapravo počnete da Kuvajt doživljavate kao dom.
