Već sam pisala o simptomima i faktorima koji utiču na razvoj poremećaja u ishrani tako da ću se ovaj put fokusirati na samu podlogu, iracionalne misli i okidače koji pokreću poremećaje u ishrani.
Postoji podloga, poput plodnog zemljišta, za razvoj poremećaja u ishrani, a pri tome nije dovoljno gledati samo ovaj lični faktor. To je kao da gledamo samo zemljište bez obaziranja na klimatske uslove, što su u ovom slučaju socijalni faktori.
Kako se formira plodno tle za razvoj poremećaja u ishrani?
Podloga za razvoj poremećaja u ishrani je onaj psihološki momenat, ono unutrašnje.
Naravno, treba krenuti od detinjstva. Veliki broj istraživanja je pokazao da su osobe koje su razvile poremećaje u ishrani u detinjstvu, proživele više traumatskih događaja nego njihovi vršnjaci. Što znači da su se susretali sa seksualnim zlostavljanjem, problemima u porodici, zanemarivanjem, nezainteresovanošću ili preteranom kontrolom od strane roditelja.
Najvažniju ulogu igra sama struktura ličnosti, što znači da postoje određene osobine ličnosti koje su spojene na poseban način u jedan sistem.
Mnoga istraživanja pokazala su da su osobe koje najčešće obole od poremećaja u ishrani one osobe koje imaju u osnovi problema sa kliničkom depresijom, anksioznim poremećajem, kao i sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem (OKP/OCD). Uz to, faktori koji doprinose razvoju ovih poremećaja jesu su osobine ličnosti kao što su: nizak stepen samopouzdanja, narušena slika o sebi, osećaj neadekvatnosti i beznađa, potreba za pripadanjem, perfekcionizam, anksioznost, impulsivnost, kao i problemi sa suočavanjem i nošenjem sa emocijama i mnoge druge.
Perfekcionizam se ogleda u postavljanju visokih zahteva i nerealnih ciljeva u odnosu na svoj izgled i težinu, što vodi ka preokupaciji hranom, težinom i fizičkim izgledom. Te preokupacije vode opsesivnom ponašanju u vidu merenja, ne samo telesne težine, već i nove preokupacije – hrane, kao i kontroli unosa i potrošenih kalorija. Uz svu tu muku, javlja se frustracija proistekla iz niskog samopouzdanja, jer osoba ne postiže željene rezultate i ne dobija feedback iz socijalnog okruženja da je dobra. Kada pričamo o impulsivnosti, zanimljivo je spomenuti da je njen povišen stepen jedna od glavnih odlika bulimije, dok je kod osoba sa anoreksijom umanjena.
Bitan faktor predstavlja i način nošenja sa neprijatnim stimulusima i stresom. Kod osoba koje razvijaju poremećaje u ishrani, uočava se nezdrav način borbe sa neprijatnostima i izbegavanje suočavanja sa stresom. Kod anoreksičnih osoba javlja se izbegavanje svih neprijatnih situacija, i osećaj ranjivosti i bespomoćnosti. S druge strane, bulimične osobe okupira onaj stresni momenat.
Postoji mnogo različitih scenarija, pa hajde da navedem nekoliko:
#1 Topim emocije hranom – česta pojava, loše emocije izazivaju neprijatnost, dok hrana sa druge strane izaziva osećaj prijatnosti i osoba impulsivno odlučuje da se prejede, ne razmišljajući o posledicama. Senzacija ukusa smanjuje tenziju u organizmu, ali samo trenutno – što vodi ka kompulsivnom prejedanju (binge eating), ali kod osoba sa bulimijom to nije kraj priče. Kod njih osećaj griže savesti i strah od toga da će narušiti fizički izgled ovim gestom, dovodi do potrebe za pražnjenjem – još jedna impulsivna odlika. Bitno je naglasiti da se ne radi o akutnom (trenutnom) stanju nemogućnosti nošenja sa emocijama, već je to trajno stanje i šablon ponašanja.
#2 Gladovanje – Osećaj neadekvatnosti i potreba da se osoba „uglavi” u model društva dovodi do razvoja ekstremno rigidnog obrasca u ishrani, a u osnovi je nizak stepen samopouzdanja, potreba za prihvatanjem i perfekcionizam. Osoba nikad nije dovoljno dobra, oseća da ne pripada nigde, a najčešće je to samo subjektivno viđenje pojedinca. Ispoljava se kažnjavanjem same sebe i ukidanjem glavnog izvora energije. Najčešće je cela ova slika propraćena visokim stepenom anksioznosti koji produbljuje probleme i sa vremenom raste.
#3 Preuzimanje kontrole – Osobe često znaju da se nađu u poziciji u kojoj se osećaju kao da ne drže konce svog života u rukama i preuzimaju kontrolu nad jednim segmentom života, koji se kasnije ispostavi kao celokupni život. Javlja se iracionalna misao da ako ne može kontrolisati težinu / ishranu, ne može kontrolisati ništa u životu.
Klik okidača
Kada kažemo okidač, većina ljudi će pomisliti da je sve počelo od želje da osoba bude mršava, ali to je samo odraz unutrašnje oluje.
Kao što ste do sada mogli stvoriti sliku, osobe koje imaju problem sa poremećajima u ishrani su jako osetljive, nesigurne i ranjive, to često vuče korene iz same srži, iz detinjstva. One odlaze u poremećaj kako bi skrenule kurs sa one neizdržive unutrašnje neprijatnosti na ono spoljašnje. U tom momentu, javlja se iskrivljena slika u ogledalu, ali to nije odraz njihovog tela, već odraz njihove psihe.
Onaj klik se desio baš u tom trenutku kada negativac izađe u ogledalu, a šta povuče okidač?
Svašta!
Bilo koji negativan stimulus koji za pojedinca postaje neizdrživ. Verovatno bi drugim ljudima izgledalo nelogično, ali tu se moramo vratiti na to da se radi o veoma osetljivim i ranjivim osobama i u tom trenutku ta jedna kap je prelila čašu. Najčešće se radi o traumama koje osoba ne može prevazići ili o nizu trauma koje ostavljaju dubok ožiljak i plodno tlo. Istraživanje je pokazalo da je početak anoreksije uvek u vezi s povećanjem nivoa stresa koji se javio kao posledica neprijatnog događaja iz bliske prošlosti, dok je kod bulimije početak poremećaja u vezi s dugogodišnjom izloženošću stresnim situacijama.
Traume mogu biti razne, fizičko ili seksualno zlostavljanja, zatim napuštanje (uglavnom govorimo o važnim figurama u životu), tu je i odbacivanje od strane grupe sa kojom se pojedinac identifikuje, prekor zbog telesnog izgleda, kao i javno poniženje, a ne smemo zaboraviti ni velike životne promene koje sa sobom nose velike količine stresa.
E to su okidači. Klik! Ali ovaj klik je odveo u poremećaje u ishrani jer se desio na plodnom zemljištu i to u povoljnim klimatskim uslovima za razvoj. Ta klima je upravo društvo i socio-kulturalni uslovi u kojima smo odrasli i živimo.
Klimatski uslovi
Društvo i kult lepote
Društvo i društveni ideali koji se svakodnevno promovišu su svakako jedan od bitnih faktora koji utiču na učestalost pojave poremećaja u ishrani. Usudila bih se reći čak da ih društvo „hrani”. Svakodnevno nam se nameću slike idealne figure i besprekornog fizičkog izgleda, koje utiču kako na žene tako i na muškarce.
Definicija ženske lepote danas podrazumeva mršavo telo, bez oblina. Od muškarca se sa druge strane očekuje da bude atletske građe, definisanih mišića. Mršavo telo ima simboličku konotaciju i odnosi se na: uspeh, samokontrolu i prihvaćenost.
Mediji nas svakodnevno bombarduju sadržajima sa kojih nam se smeše uspešne poznate ličnosti idealnih „performansi”, te tako stvaraju primer koji treba pratiti.
Odmah za njima, priključuje se industrija lepote, koja nam nudi rešenje za sve. Ako uđete u neku drogeriju, pogledajte koliko postoji preparata koji vam pomažu da budete „po meri”. Da počnemo od suplemenata za regulaciju težine, anti-celulit kremica, paste za izbeljivanje zuba i tako unedogled. Za njima, javljaju se gomile tretmana lepote, čija ponuda se svakodnevno proširuje, kao i zahtevi koji se postavljaju pred pojedinca.
Tu je i modna industrija koja kroji „model” savršenog izgleda svojom ponudom krpica koje imaju do određenog broja i za određene oblike. Ne samo da težimo klesanju savršenstva da bismo bili prihvaćeni, već produbljujemo fenomen potrošačkog društva. Izgled je postao preokupacija.
Daleko od toga da ljudi ne trebaju voditi računa o svom fizičkom izgledu, lepoti, ali mislim da smo izgubili zdravu definiciju lepote.
Ovakvo društvo u velikoj meri utiče na povećanje broja slučajeva poremećaja u ishrani, kao i stvaranju plodnog zemljišta kod pojedinaca.
Porodica
Porodica, kao primarna grupa ljudi koja nas okružuje, svakako ima najveći uticaj na nas. Tako, recimo, pojava disfunkcionalne porodice u velikoj meri utiče na razvoj poremećaja u ishrani. Ova disfunkcionalnost se može ogledati u konstantnim problemima koji se javljaju u samoj porodici, rigidnim stavovima, prezaštitničkom ponašanju, izbegavanju rešavanja konflikta…
Utvrđeno je da se osobe sa bulimijom uglavnom nalaze u porodicama koje su kao konfliktne, loše organizovane, nekohezivne, s nedostatakom brige za hranu, dok osobe sa anoreksijom opisuju svoje porodice kao stabilne, preterano rigidne, bez konflikta, jer su oni neprimereni.
Porodica u velikoj meri utiče na proces razvoja poremećaja u ishrani načinom svog funkcionisanja, relacijama među članovima i zahtevima koje postavlja.
I tako kiša negativnih uticaja natopi zemljište i iznikne cvet zvan poremećaji u ishrani.
Više informacija o samim faktorima možete naći u doktorskoj disertaciji Dušanke Đurović: Psihološki Činioci Razlika Između Podtipova Poremećaja Ishrane
