Reč stres čujemo mnogo puta u toku dana i sa svih strana dobijamo informacije kako treba da smanjimo nivo stresa ili potpuno da ga izbegnemo. Da li je to moguće? Istraživanja kažu da šta god radimo, on će uvek biti prisutan u našim životima i nije potrebno i nužno da potpuno živimo bez njega.
Stres ima dvostruku ulogu. Akutna, odnosno kratkotrajna, stanja stresa, na primer u životno ugrožavajućim situacijama, oslobađanjem hormona stresa pomažu nam da se izborimo ili sklonimo od izvora opasnosti („fight or flight” reakcija). Takođe, umerena količina stresa u nekim situacijama kao sto je važan ispit pomaže nam da održimo viši nivo energije i budnosti što pozitivno utiče na rezultat. Problem predstavljaju stanja stresa koja traju dugo odnosno imaju hroničan tok i na taj način iscrpljuju organizam. To dalje vodi slabljenju imunog sistema i čini nas podložnijim različitim zdravstvenim tegobama i oboljenijima.
Simptomi i posledice stresa
Neki statistički podaci pokazuju da čak 89% ljudi doživljava visok nivo stresa gotovo svakodnevno. Danas je dokazano da većina poremećaja kod ljudi koji odlaze kod lekara su velikoj meri povezana sa stresom. Neki od prvih simptoma stresa koje organizam ispoljava su učestale prehlade, bolovi u celom telu, glavobolja, menstrualni problemi i hormonski disbalans, povećana potreba za spavanjem ili nesanica, gubitak apetita ili preteran apetit, čir, povećana upotreba duvana i alkohola, nervoza, napetost, preterana briga, agresivno ponašanje, povlačenje iz društvenog života, itd. Dokazano je da stres povećava rizik od nastanka ozbljnih problema kao što su visok krvni pritisak i kardiovaskularna oboljenja. Važno je da budemo svesni da nemaju svi ljudi isti frustracioni nivo. Neki su u stanju da podnesu visok nivo stresa i da se lakše prilagode nizu stresnih događaja, dok dugi lakše podležu brojnim tegobama izazvanim stresom.
Šta se događa sa našim organizmom?
Kada smo pod stresom, nadbubrežna žlezda luči hormone, adrenalin i kortizol. Frekvencija srčanog ritma se povećava radi boljeg snabdevanja mozga, dolazi do povećanja koncentracije šećera u krvi i na taj način organizam dobija više „goriva”. Krv se dalje iz stomaka prebacuje u mišice ruku i nogu kako bi se obezbedilo više snage za borbu ili bežanje.
Naš organizam ovako reaguje uvek, iako su se izvori stresa znatno promenili u odnosu na prošla vremena, tj. sve češće su psihološke prirode i imaju hroničan tok. To znači da mi nemamo fizički napor kako bismo „ispraznili“ tu energiju što prilično iscrpljuje organizam. Pored navedenih zdravstvenih tegoba, na psihološkom planu se često ispoljavaju depresija i anksioznost.
Iako ne možemo potpuno izbeći stresne situacije, postoje jednostvane mere koje se tiču promene načina razmišljanja i načina ponašanja, a koje mogu povećati našu otpornost na stres i sačuvati kvalitet života.
Ventiliranje
Prva od njih je Ventiliranje. Stara poslovica kaže da je podeljen problem prepolovljen problem. Nekada nisu neophodni saveti i pomoć, već sama činjenica da smo tegobu podelili sa nekim, da nas je neko saslušao i čuo, dovode do delimičnog olakšanja. Bliski odnosi sa drugima su najjači protektivni faktor kada je mentalno zdravlje u pitanju, pa samim tim i suočavanje sa stresom.
Disanje
Vežbe disanja su najjednostavniji put do unutrašnjeg mira. Samo 10 minuta svesnog disanja svakog dana može da dovede do značajnog smanjenja simptoma stresa. Postoje brojne tehnike opuštanja koje se zasnivaju na kontroli disanja. Najjednostavnija jeste da se fokusiramo na svoj stomak i da svakim udahom osećamo kako se polako puni vazduhom, kao balon, a sa laganim izdahom potpuno izlazi napolje. Kada ovo fokusirano stomačno disanje ponavljamo desetak minuta, naš um se umiruje, a krvotok snabdeva dodatnim kiseonikom što stimuliše telo da luči umirujuće hormone. Vizualizacija ili zamišljanje slika
Naše misli imaju uticaj na to kako se osećamo i ponašamo. Svima nam je poznata situacija da nekada o problemu sa posla možemo razmišljati i kada se vratimo kući i doživljavati isti nivo stresa. To je jasan primer kako um može uticati na naše emocije, doživljaje i organizam. Takođe, možemo vežbati i svesno voditi svoje misli u pozitivnom smeru. Najboje je da legnete u udoban položaj i zatvorite oči. Svesno pažnjom prolazite kroz celo telo i potražite napete mišiće, a potom ih sa svakim izdahom opuštajte. Čim se opustite počnite da zamišljate – mesto, situaciju ili predmet koji vas umiruj i koji vam prijaju. Zamišljajte sve aspekte te scene i uključite sva čula. Kakva je temperatura, miris, da li ima nekih zvukova. Opažajte i doživite ono što vidite, a što se više udubite, um i telo će se bolje opustiti. Ukoliko vam je teško da ovo u početku radite sami, možete se poslužiti nekom od aplikacija za vođene meditacije.
Pronađite vreme da radite ono što volite: kada se osećate umorno i iscrpljeno u životu verovatno je zbog toga što ne ostavljate dovoljno vremena za zabavu i aktivnosti koje volite. Kada imamo puno obaveza, svi lako „upadnemo” u rutinu, ustajemo, idemo na posao, vraćamo se kući, nastavljamo da radimo i idemo u krevet. Slobodno vreme i dokolica su neophodni kako bismo ostali u kontaktu sa sobom i sačuvali entuzijazam za ostale aspekte života. Neke ljude grize savest kada ne rade ništa. U tom slučaju vredi pokušati sa kraćim pauzama pa postepeno povećavati vreme. Optimalno je pronaći barem sat vremena dnevno isključivo za sebe i za uživanje. Vreme koje provodimo u zabavi i uživanju je dragoceno i ako nije prioritet, neka od danas to postane.
