Plastika je deo svakodnevice svakog od nas. Pijemo vodu iz plastičnih flaša i kupujemo hranu zapakovanu u plastičnu ambalažu, koju potom često stavimo u plastičnu kesu. U 2015. godini, čak 146 miliona tona plastike je utrošeno za ambalažu. Na drugom mestu po korišćenju plastike bila je građevinska industrija sa 65 miliona tona, a na trećem tekstilna industrija – sa 59 miliona tona plastike.
Na svetskom nivou, te godine je proizvedeno 381 milion tona plastike.
Početak proizvodnje plastike vezuje se za 1907. godinu. Ovaj materijal je od tada počeo da se koristi u skoro svim industrijama, zbog njegovih specifičnih svojstava. Jeftin je, lagan i pogodan za oblikovanje. Ipak, plastika ima i brojne nedostatke. Najznačajniji od njih jesu štetnost koju ima po ljudski organizam, kao i otpad koji ugrožava brojne životinjske vrste. Da bi se razumela štetnost plastike, važno je najpre razumeti od čega se pravi plastika, u kojim sve formama ona dolazi, koliko je koristimo, i kako se to odražava na životnu sredinu.
Tipovi plastičnih materijala i njihova upotreba
Ono na šta možda niste obratili pažnju do sada je trougao i broj u njemu koji se nalaze na plastičnoj ambalaži. Ti brojevi se kreću u rasponu od 1 do 7. Označavaju različite plastične materijale, koji se proizvode kako bismo zadovoljili naše brojne potrebe.
U vodiču za kupovinu plastične ambalaže Zavoda za javno zdravlje Subotice, navedene su preporuke za njihovo korišćenje:
- Polietilen-tereftalat (PET ili PETE)
Koristi se za izradu plastičnih flaša za sokove i vodu. Kako su one namenjene za jednokratnu upotrebu, preporučuje se da ih nakon toga reciklirate. Čepove možete reciklirati zasebno od flaša i na taj način učestvovati u akcijama udruženja Čepom do osmeha i Čep za hendikep, koje pomažu osobama sa invaliditetom. Takođe, možete uložiti u filter za prečišćavanje vode i uz njega kupiti termos ili staklenu flašu, koju možete nositi sa sobom.
- Polietilen visoke gustine (HDPE)
Koristi se za proizvodnju flaša za tečne detrdžente i omekšivače. Pošto većina ovih proizvoda nije dostupna u drugom vidu ambalaže (poput staklene), dobra stvar je to što je i ovaj tip plastike pogodan za recikliranje. Ono što nije toliko dobro je činjenica da je za proizvodnju 1 kg ovog plastičnog materijala potrebno 1,75 kg sirove nafte.
- Polivinil-hlorid (V ili PVC)
Sastavni je deo folija za meso u supermarketima, flaša za jestivo ulje, ali i vodovodnih cevi. Upotreba ovog tipa plastične ambalaže se ne preporučuje, pošto se prilikom njene izrade dodaje hemikalija DEHP, kako bi je učinila fleksibilnijom. DEHP narušava hormonsku ravnotežu, negativno utiče na endokrini sistem i potencijalni je koncerogen. Zbog toga se sugeriše kupovina ulja u staklenim ambalažama i kupovina namirnica koje nisu obložene ovom vrstom folije.
- Polietilen niske gustine (LDPE)
Koristi se za proizvodnju kesa za kupovinu. Ovaj tip plastike ne otpušta štetne hemikalije i može se reciklirati. Iako je naplaćivanje plasičnih kesa uvedeno kao mera za smanjivanje zagađenja životne sredine, one se i dalje koriste u velikoj meri. Smanjenje upotrebe ovog tipa plastične ambalaže je dosta jednostavno. Kako biste živeli održivije, ponesite sa sobom platnenu torbu kada idete u kupovinu, ili se pak opredelite da kupite papirnu kesu umesto plastične, jer se one brže razgrađuju.
- Polipropilen (PP)
Nalazi se u ambalažama kutija od sladoleda i čaša za mlečne proizvode. Iako se sladoled može kupiti u kartonskoj ambalaži (doduše u manjoj meri) na tržištu i dalje preovladava plastična ambalaža kada su u pitanju ovi proizvodi. Ipak, i ovaj tip plastike je pogodan za reciklažu.
- Polistiren (PS)
Polistiren ili stiroform se koristi za izolaciju, ali i za izradu jednokratnih čaša za kafu. Upotrebu ove plastične ambalaže treba izbegavati, jer može otpustiti stiren u hranu, koji se smatra potencijalno kancerogenim.
- Ostalo (tj. plastične mase otkrivene nakon 1987, koje uključuje polikarbonate – PC, i poliaktide – PLA, plastična masa iz novih izvora, kao i plastiku bez bisfenola A)
Sastavni su deo flašica i cucli za bebe, igračaka poput lego kockica, i konca za zube. Plastika napravljena iz novih izvora, odnosno od bilja sa visokim sadržajem skroba (kukuruz i krompir) ne može da se reciklira, ali može da se kompostira. Dok, plastiku koja se pravi sa bisfenolom A treba izbegavati jer se smatra da uzrokuje hormonski disbalans i sterilitet, ali i gojaznost i kardiovaskularne bolesti. Kako biste izbegli upotrebu ovog tipa plastike, osim proveravanja broja u trouglu na dnu ambalaže, flašice koje ne sadrže BPA, imaju oznaku BPA free ili Bez BPA.
Genetičar Miodrag Stojković i biologičarka Kristina Pogrmić Majkić detaljnije govore o štetnim posledicama plastike po ljudsko zdravlje, u ovom tekstu BBC-a.
Posledice zagađenja plastikom po životnu sredinu
Zagađenje plastičnim otpadom najviše utiče na okeane i životinje. Veliki pacifički „tepih“ od smeća (engl. Great Pacific Garbage Patch) je naziv za ogromnu količinu morskog otpada koja se nalazi u severnom Tihom okeanu. Sastoji se od dva dela, Zapadnog – koji koji se nalazi u blizini Japana, i Istočnog koji se nalazi između američkih država Havaja i Kalifornije. Otkriven je još 1997. godine. Od tada mnogi pojedinci i organizacije rade na njegovom otklanjanju.
Ovaj plutajući otpad ugrožava morske životinje poput kornjača, koje pogrešno protumače da je plastična kesa meduza, kojom se hrane.
Foke su često žrtve napuštenih plastičnih ribarskih mreža, zbog čega je ova pojava nazvana „pecanje duhova“.
Sekretarijat Konvencije UN o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja (CMS), objavio je studiju u 2021. godini u kojoj se iznosi predviđanje uticaja zagađenja plastikom na životinje koje žive na kopnu i u slatkovodnim sredinama, u azijsko-pacifičkom regionu. Jedan od primera ugroženih životninja su slatkovodni delfini, čije su stanište reke Gang i Mekong, a koji su u opasnosti od izumiranja.
Regulative za upravljanje plastičnim otpadom
Početkom ove godine u Keniji je održana Skupština Ujedinjenih nacija za životnu sredinu. Tom prilikom je usvojena rezolucija o okončanju zagađenja plastikom. Sledeći korak predstavlja izradu nacrta međunarodnog pravno obavezujućeg sporazuma na osnovu ove rezolucije.
Na regionalnom nivou, 2018. godine doneta je prva Strategija Evropske unije za plastiku, kojom je priznat značaj ovog tipa zagađenja i predviđen je niz mera za njegovo saniranje.
U Srbiji, upravljanja plastičnim otpadom regulisano je Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu. Iako su ispunjeni ciljevi Vlade u ovoj oblasti, za period 2014-2019, i dalje ima prostora za napredak. Ističe se da podaci nisu sveobuhvatni, jer ne obuhvataju sve tipove plastičnih materijala, kao i aktera koji učestvuju u procesu upravljanja otpadom.
Iako zemlje sa visokim dohotkom proizvedu najveću količinu plastčnog otpada na godišnjem nivou, one imaju dobro razvijene sisteme upravljanja otpadom. Postoje tri načina obrade plastičnog otpada: reciklaža, spaljivanje i skladištenje na deponijama. Upravo je ovo ključna odrednica za dalju putanju plastike i nivo zagađenja. Zemlje sa srednjim i niskim prihodima, često su glavni zagađivači okeana, iako proizvode mnogo manje plastičnog otpada.
Upotreba različitih plastičnih materijala je štetna po zdravlje čoveka i životne sredine, ali se oni (makar za sada) i koriste. Proces smanjenja koriščenja plastike i adekvatnog upravljanja ovom vrstom otpada je dugotrajan.
Zahteva učešće aktera na svim nivoima: pojedinca, lokalne zajednice, nauke, industrije, nevladinih orgnanizacija, države i međunarodnih organizacija. Podrazumeva edukaciju o ovoj tematici, i primenu postojećih, kao i donošenje novih propisa, kako bi se u što većoj meri smanjio štetni uticaj upotrebe plastike. Ono što kao pojedinci možemo uraditi je izbegavanje kupovine proizvoda sa plastičnom ambalažom, odnošenje plastike reciklažnim pogonima, kao i učestvovanje u građanskim inicijativama za poboljšanje upravljanja plastičnim otpadom na nivou države.
