Prema statističkim podacima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), na godišnjem nivou skoro 250.000 tona hrane u Srbiji završi na otpadu. Od toga, 83 kilograma proizvede prosečan stanovnik godišnje, dok oko 40.000 tona hrane potiče iz ugostiteljskog sektora.
Prehrambeni otpad čini jestivi ili nejestivi deo (sirovih i/ili termički obrađenih) namirnica koji se baca, bez njegovog korišćenja u druge svrhe. Na primer, to je plod banane i kora od banane.
Razlog i mesto nastanka prehrambenog otpada
Razlozi nastanka prehrambenog otpada mogu se podeliti u dve grupe, u zavisnosti od faze nastanka:
• Gubitak hrane – dešava se pre nego što ona stigne do potrošača, kao posledica neadekvatne proizvodnje, skladištenja, obrade i distribucije hrane. Na primer, propast useva usled prirodnih nepogoda ili podešavanje neadekvatne temperature potrebne za očuvanje svežine namirnica tokom transporta.
• Otpad od hrane – rezultat je upotrebe hrane koja je stigla do potrošača, ali koja se baca tokom njene prodaje ili potrošnje. Na primer, gubici koji nastanu tokom termičke obrade hrane u domaćinstvima i ugostiteljskim objektima.
Prehrambeni otpad: klasifikacija
Otpad od hrane, može se kvalifikovati prema više kriterijuma. To su:
- Otpad biljnog ili životinjskog porekla: na primer, kore povrća i kosti sa mesa.
- Otpad koji je neizbežan: poput ljuske od jajeta.
- Otpad koji se potencijalno može izbeći: deo namirnica koji neki ljudi ne jedu, na primer kora od hleba.
- Otpad koji se sigurno može izbeći: kao što je preostali deo obroka koji gosti restorana ostave u tanjiru.
- Kvarljive i nekvariljive namirnice: većina otpada od hrane potiče od kvarljivih namirnica, poput mlečnih proizvoda.
Kada je reč o kategorijama namirnica koje završe kao otpad, nema izuzetaka. Ipak, najveći udeo otpada od hrane na svetskom nivou čine voće i povrće (preko 40%).
Pravne regulative u zemlji i svetu za upravljanje prehrambenim otpadom
U Srbiji postoji više propisa koji uređuju ovu oblast. Neki od njih su:
- Zakoni o: Zaštiti životne sredine, Upravljanju otpadom, Komunalnim delatnostima, Bezbednosti hrane.
- Pravilnici o: Metodologiji za prikupljanje podataka o sastavu i količinama komunalnog otpada na teritoriji jedinice lokalne samouprave; Uslovima, načinu i postupku upravljanja otpadnim uljima; Vrsti hrane i načinu vršenja službene kontrole, kao i listi mešovite hrane i načinu vršenja kontrole te hrane.
Kao odgovorni, u Zakonu o upravljanju otpadom, navode se: Ministarstvo zaštite životne sredine, Autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave. U ovom procesu značajnu ulogu imaju i Agencija za zaštitu životne sredine, privredna društva i nevladine organizacije.
Kontrola sprovođenja propisa u ovoj oblasti sprovodi se kroz inspekcijski nadzor. Njega vrše poljoprivredna i veterinarska inspekcija (u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede) i sanitarna inspekcija (u okviru Ministarstva zdravlja).
Na regionalnom nivou, Direktiva Evropske Unije 2008/98/EC o otpadu i Direktiva 2018/851/EC o njenoj izmeni, uspostavila je sistem koordinisanog upravljanja otpadom. Cilj njihovog donošenja je da se ograniči proizvodnja otpada u EU.
Adekvatno upravljanje prehrambenim otpadom direktno je povezano i sa Agendom 2030 Ujedinjenih nacija i globalno postavljenim ciljevima održivog razvoja: okončanje gladi u svetu (cilj 2), održiva proizvodnja i potrošnja (cilj 12) i preduzimanje akcije u borbi protiv klimatskih promena (cilj 13).
Posledice prehrambenog otpada
Možemo ih svrstati u tri osnovne grupe: društvene, ekonomske i posledice po životnu sredinu.
1. Društvene posledice
Jedni od najvećih svetskih problema su glad i siromaštvo. Prisutni su kako u nerazvijenim, tako i u delovima razvijenih zemalja. Održiva upotreba hrane može značajno doprineti poboljšanju životnog standard ljudi koji se nalaze u ovoj poziciji. Iako mnoge države pokreću inicijative za smanjenje prehrambenog otpada, količine i dalje zabrinjavajuće
U vezi sa ovim, primer dobre prakse u Srbiji predstavlja inicijativa Tanjir po tanjir. Nastala kao rezultat saradnje kompanije Delez Srbija i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), ona olakšava doniranje viškova voća i povrća (iz prodavnica Maxi, Mega Maxi, Tempo i Shop&Go) humanitarnim organizacijama Banke hrane Beograd.
2. Ekonomske posledice
Resursi koji se troše u procesu proizvodnje (poput vode i struje) i brojnih faza distribucije hrane (poput goriva) iziskuju značajna finansijska sredstva. Odbacivanje hrane kao produkta u koji su ona uložena prouzrokuje finansijske gubitke svim učesnicima ovog procesa: proizvođačima, distributerima i potrošačima.
Pri kupovini za domaćinstvo, moguće je uštedeti novac ukoliko nabavimo samo onoliko hrane koliko nam je potrebno. Time ćemo izbeći i njeno bacanje, usled isteka roka upotrebe.
3. Posledice po životnu sredinu
U procesu razgradnje prehrambenog otpada, oslobađaju se gasovi poput ugljen-dioksida i metana, koji doprinose povećanju efekta staklene bašte i klimatskim promenama. Oni direktno utiču i na zdravlje ljudi koji žive u okolini deponija, jer zagađuju zemljište i vodu tog područja.
Danas su neizostavan deo proizvodnje hrane upotreba veštačka đubriva i pesticidi koji negativno utiču na biodiverzitet. Osim toga, jedan od glavih razloga krčenja Amazonske prašume, jeste uzgoj stoke. Sve ovo menja ekosistem planete Zemlje i doprinosi produbljivanju postojećih ekoloških problema.
NALED je u saradnji sa nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju – GIZ i kompanijom Esotron, pokrenuo projekat za odgovorno upravljanje otpadom od hrane. Jedan od glavnih ciljeva je sakupljanje 1000 tona otpada od hrane i njegova reciklaža. Ova akcija počela je 1. novembra 2020. godine i traje do 1. novembra 2021. godine. U njoj mogu učestvovati sve organizacije i preduzeća koja pripremaju i/ili poslužuju hranu na teritoriji Beograda i Novog Sada.
Kako da upotrebljavamo hranu na održiviji način?
Škola javnog zdravlja Harvard Univerziteta preporučuje sledeće korake koje bismo trebali uzeti u obzir, kada se radi o smanjenju otpada od hrane u domaćinstvu.
Skladištenje:
- Najstarije namirnice stavite napred u frizideru, tako da su vam vidljive. Najpre pripremite obroke sa njima.
- Možete označiti posudu nalepnicom na kojoj ćete obeležiti do kad najkasnije možete da pojedete hranu u posudi. Obično su ostaci jestivi oko 3 do 4 dana nakon pripreme.
Upotrebite hranu, umesto da je bacite:
- Starije povrće dodajte u supe ili ih pripremite sa začinima i ispecite u rerni.
- Ukoliko voće počne da menja boju i delimično truli, napravite od njega smuti ili kolač.
- Kriške hleba namažite maslinovim uljem, isecite na kockice, pospite belim lukom u prahu i pecite na 180 ° C 15 minuta da napravite krutone/bruskete.
Prvi korak u prevenciji nastanka otpada jeste da količina hrane koja se proizvodi odgovara potrebama stanovništva.
Ukoliko hrana nije pokvarena, može se iskoristiti za donaciju ljudima ili životinjama. Čak i iskorišćeno ulje i mast može ponovo da se upotrebi, tako što će se od njega proizvesti biodizelsko gorivo.
Prehrambeni otpad može se i kompostirati, čime nastaju organske materije koje se upotrebljavaju za poboljšanje plodnosti zemljišta. Poslednja opcija za neupotrebljivu hranu jesu deponije.
Kupovina:
- Pre odlaska u kupovinu, napravite meni obroka koje ćete spremati te nedelje, i u skladu sa njima, kupite ono što vam nedostaje.
- Prilikom kupovine svežih proizvoda, poput voća, izaberite one koji nisu previše omekšali, da biste stigli da ih iskoristite, pre nego što prezru i pokvare se. Izbegavajte da kupujete namirnice u pakovanju, koje su često na akciji, naspram pojedinačnih. Iako jefitinije, često dobar deo tih namirnica završi kao otpad, zbog neupotrebe u propisanom roku.
Jedna trećina hrane koja se proizvede u svetu, svake godine se baci. Kreatori aplikacije TooGoodToGo nastoje da promene to, tako što vam omogućavaju da naručite namirnice koje su označene kao višak, iako su i dalje upotrebljive. Od 2016. godine, na ovaj način je sačuvano više od 82 miliona obroka u celom svetu. Ipak, ova aplikacija trenutno nije dostupna za korišćenje u Srbiji.
Dok ova ili slična aplikacija ne bude dostupna kod nas, smanjenju prehrambenog otpada možete doprineti unapređem svojih navika u vezi sa kupovanjem i potrošnjom hrane. Time delujete održivije na ekonomski, društveni i ekološki aspekt svog života, a i u globalu.
