Razvoj telefona je mnogo više od tehnološkog poboljšanja. To je takođe evolucija komunikacije, povezivanja i kulture uopšte.
Tokom poslednjih 150 godina, telefoni su prešli razvojni put od ogromnih, skupih uređaja koji se koriste za korporativnu i diplomatsku komunikaciju, do džepnih uređaja koje skoro svi imamo.
Nećemo sada diskutovati o tome da li je to dobro ili loše. Umesto toga, pogledajmo kako je sve počelo 1800-ih.
Kada je nastao prvi telefon i ko ga je izumeo?
Navodno je troje različitih ljudi istovremeno izumelo prvi telefon. Kao izumitelji prvog telefona pominju se Eliša Grej (Elisha Gray), Antonio Meući (Antonio Meucci) i Aleksandar Grejem Bel (Alexander Graham Bell).
Međutim, Bel je prvi stigao da prijavi svoj patent u zavod za patente u Sjedinjenim Državama, pa se zvanično smatra pronalazačem.
Prvi telefon iliti tečni predajnik
Aleksandar Grejem Bel je bio logoped koji se specijalizovao za učenje gluve dece da govore. U slobodno vreme bio je entuzijasta, fasciniran naukom, električnom energijom i najznačajnijim izumom svog vremena – telegrafom.
Problem telegrafa bio je u tome što su, u to vreme, dozvoljavali slanje i primanje po jedne poruke. Grejem se fokusirao na poboljšanje telegrafa trudeći se da omogući višestruke razmene poruka u to vreme.
Jednog dana u laboratoriji Belov mladi asistent Tomas Votson (Thomas Watson) slučajno je proizveo zvučne poruke, a da toga nije bio svestan. Bel je to čuo i pokušao je da pošalje svoju poruku izgovarajući sada poznatu rečenicu: Gospodine Votson, dođite ovamo – moram da vas vidim. Votson je čuo i došao. Godina je bila 1876. Kasnije te godine, Bel je izvršio prvi međugradski poziv – koji je prešao 13 km udaljenosti.
Kako je, dovraga, telegraf doveo do telefona?
Stvar je u tome što su Bel i Votson radili na poboljšanju telegrafskih višestrukih poruka i primetili su da neke trske vibriraju iako nemaju dotok električne energije. Kasnije su otkrili da je razlog tomeelektromagnetno polje koje pomaže protoku energije.
Bilo im je potrebno nekoliko godina poliranja, malo vode sa kiselinom za elektroprovodljivost, elektromagnetni prijemnik – i voila!
Cela poenta jeste u tome da glas stvara vibraciju; vibracija se prevodi u električnu energiju, a zatim ponovo u vibraciju koja postaje zvuk, baš kao u stvarnom životu. Po istom principu su radili i prvi mikrofoni.
Ako se pitate kako je jedan logoped imao novca da testira i proširi svoj patent u upotrebljiv i isporučiv proizvod, odgovor je da je bio dobro oženjen. Njegov tast je finansirao sav eksperimentalni proces i na kraju mu pomogao da osnuje kompaniju Bell Telephone u Bostonu, odakle će proširiti svoju telefonsku uslugu i telefonsku mrežu širom Sjedinjenih Država.
Gover Bel telefon i ekspanzija telefona
Telefon Grejema Bela brzo je eksplodirao i do 1880. godine veliki deo SAD imao je pokrivenost telekomunikacionom mrežom.
Međutim, telefoni i učešće u mreži bili su skupi, te su uglavnom bili oblikovani za poslovnu komunikaciju.
Telefonske linije i fizičke telefone distribuirao je i omogućavao uglavnom System Bell (predvođen kompanijom Bell Telephone, a kasnije AT&T). Kompanija Bell Telephone bila je vlasnik tržišta sve do 1980-ih, kada je američka vlada preduzela korake da ograniči njihov monopol.
U to vreme telefon je putovao u Evropu zajedno sa Belovom telefonskom kompanijom. Prvi telefon je nadograđen na ono što je u Engleskoj poznato kao verzija Gover-Bel. Postao je standard pošte koji omogućava komunikaciju između institucija, a u nekim zahtevima i za ostatak društva.
Samo nekoliko decenija kasnije, u januaru 1927, dogodio se prvi zvanični prekookeanski telefonski poziv između predsednika AT&T i sekretara Generalne pošte Velike Britanije.
Ono što je u to vreme usporavalo telefonsku ekspanziju su složenost i troškovi. Osim što su bili masivni, ovi telefoni imali su prepreku zvanu razvodne table. Da bi bili funkcionalni, bila im je potrebna centralna stanica u kojoj će telefonski operater povezati pozivaoca i pozvane pomoću prekidača.
Telefonska centrala u to vreme je imala zavedene pretplatnike po imenima, a ne brojevima, koji će doći kasnije.
Prva telefonska govornica
Vilijam Grej (Wiliam Gray), samoobrazovani pronalazač, bio je frustriran kada su mu sve komšije uskratile hitan poziv kad mu je žena bila bolesna.
Tada su telefonske pretplate bile toliko visoke da su telefoni bili prisutni samo u nekoliko bogatih domova, kompanijama i institucijama.
Grej je svoje vreme posvetio izradi telefona za javnu upotrebu, i dizajnirao prvi javni telefon na kovanice davne 1889. godine. On je već godinu dana kasnije, izdavao svoje govornice koje su bile popularne sve do 2000ih i do proširenja tržišta mobilnih telefona i pametnih telefona.
Ne spominje se nigde da li se i on dobro oženio, ili je samo bio dobar biznismen. Ali, spominje se da su govornice bile popularne jer ste mogli da zovete koga i kada hoćete, ali vas nije niko mogao da dobije kada hoće.
Dial up telefoni
Strah od prisluškivanja putem uređaja nije novost. Mislim da je razumljivo kako i zašto je prisustvo telefonskih operatera bilo uznemirujuće, posebno kada su se sklapali važni poslovi. To može biti, a i ne mora, razlog zašto je mogućnost direktnog pozivanja telefonskog korisnika sledeći značajan izum u razvoju telefona.
Prvi rotacioni telefon
Ako mislite da je cmd + shift + 4 smarački za izvršavanje, zamislite da morate istovremeno pritiskati stotinu tastera, zatim deset tastera u isto vreme, pa šest tastera u isto vreme – to je ono što ste morali da izvedete (ne znam samo kako) da biste pozvali broj 116. Tako je funkcionisao prvi pokušaj dial-up telefona pre nego što je Strauger (Almon Brown Strowger) uskočio, i pomogao u našim životima – patentirajući upotrebljivi dial-up telefon.
Spasio nas je od te boli 1891. godine, kada je otkrio prvi rotacioni telefon koji je mogao da telefonira drugim vlasnicima telefona direktno, bez ikakvih centrala i telefonskih operatera. Ovaj model je imao odvojen stalak i usnik, i po prvi put ste mogli da govorite i slušate u isto vreme, bez nelagodnosti.
Ipak, tada je bio prilično nedovoljno korišćen iz različitih razloga. Iako je bio pojednostavljen, a instalacije u kućama donekle moguće, telefon je i dalje bio izuzetno skup.
Rotacijski telefon Bauhausa
Uprkos činjenici da je Strauger patentirao prvi rotacioni dial-up telefon krajem XIX veka, tek 1930. godine rotacioni telefoni su popularizovani zahvaljujući nemačkom pokretu i školi Bauhaus, kao i popularizaciji plastike.
Ovaj model popularizovali su Marsel Lajoš Brojer (Marcel Lajos Breuer) i Rihard Šadevel (Richard Schadewell), dok su radili na projektu Neues Frankfurt.
Ovaj arhitektonski projekat ima suštinsku ulogu u promociji socijalnih reformi nakon Prvog svetskog rata. Glavni ciljevi bili su pristupačnost i funkcionalnost. Pored enterijera stana koji je prošao kroz ogromnu promenu koju svi danas osećamo i u kojoj živimo, i stambeni predmeti su prošli masovnu preobrazbu.
Kao deo tog projekta, rotacioni telefoni su konačno pojednostavljeni, tako da su bili lakši za upotrebu i nisu bili toliko skupi za proizvodnju. Kao rezultat toga, tokom 30-ih i 40-ih godina, telefon je postao dostupan za gotovo svačiji dom.
Telefoni sa tasterima
Za razliku od rotacionih, koji su imali rupe i zahtevali ponešto rada i strpljenja pri biranju, telefon sa dugmićima je od korisnika tražio upravo to – da pritisne dugme. Nema čekanja da se impulsi završe posle svakog okretanja. Kakva pobeda!
Svako dugme imalo je svoj zvuk, koji je omogućavao različite signale koje je mašina prepoznavala prilikom biranja. Zbog toga su ih zvali i tonski (touch-tone) telefoni.
Ovi telefoni su na kraju dobili i malo memorijskog prostora da bi korisnik mogao brzo da bira određene brojeve.
Pored svega toga, ovaj model je važan jer, bez obzira na to kako su se telefoni menjali, tastatura na telefonima je ostala manje-više nepromenjena do danas. Da, to uključuje i tastature na našim pametnim telefonima.
Nekada je širenje i usvajanje inovacija bio spor proces. Iako predstavljen javnosti 1963, ovaj model bio je rezervisan za preduzeća i institucije sve do 80-ih i 90-ih, kada je postao deo domaćinstava.
Bežični telefoni
Pre nego što pređemo na najdraže – mobilne telefone – podsetimo se njihovih prethodnika: bežičnih telefona.
Eksperimenti sa bežičnim telefonima započeli su 60-ih godina, ali tek 90-ih godina su ih poboljšali i popularizovali.
Ovi prenosni telefoni radili su sa dve tehnologije: fiksni telefon je bio povezan sa osnovnom linijskom žicom, dok je slušalica radila putem radio frekvencije sa osnovnom linijom. Dakle, nigde ga niste mogli poneti sa sobom, ali ste se mogli kretati po kući ili kancelariji, ponekad i oko zgrade, i istovremeno dobiti malo privatnosti ili razgovarati i raditi. I tako se rodio multitasking.
Popularizacija mobilnih telefona
Opcije mobilne mreže donele su nam mobilne telefone. Bez žica, ali da budem iskrena, i van naših džepova. Ali bar biste ga mogli poneti sa sobom i nazvati kad god želite – dok vam baterija ne isprazni. Prvi koji su ih usvojili bili su – pogađate – opet ljudi iz biznisa i imućni ljudi uopšte. Prvi mobilni telefoni bili su toliko teški (oko 2,2 kilograma) i trebalo im je približno deset sati da se napune da su se obično ugrađivali u limuzine.
Motorola
Prvi poziv preko mobilnog telefona uputio je 1973. godine Motorolin inženjer Martin Kuper (Martin Cooper) koji je nazvao konkurentsku firmu AT&T preko svog prototipa koji je kasnije postao Motorola DinaTAC. Samo ih je nazvao da se pohvali kako je to prvi uradio. Mobilni telefoni se možda menjaju, ali odnosi konkurenata su uvek bili zdravi i podržavajući. 🙂
Motorola je bila zadužena i za popularizaciju mobilnih telefona. Njihov Motorola MicroTAC 9800Ks, davne 1996. godine, bio je prvi preklopni telefon, i bio je toliko tanak i poželjan da je na kraju postao statusni komad koji su svi želeli.
Nokia
Dok smo svi čekali da pametni telefoni postanu pristupačniji, Nokia je decenijama vladala našim srcima i džepovima.
Od 1994. godine i prvog modela koji su lansirali pod nazivom 2110, pa sve do Nokia N95 koja je bila prvi pravi pametni telefon predstavljen 2006. godine, oni su zaista oblikovali naše navike kada je u pitanju korišćenje mobilnih telefona van preduzeća.
Godine 1997, Nokia je pokrenula poznatu igru Snake i predstavila mobilne igre na tržištu. Godinu dana ranije, njihova Nokia 8110 prikazivala se na velikim ekranima u filmu Matrix.
I ne zaboravimo modele 3110 i 1110 koji su prodati u više od 326 miliona jedinica početkom 2000-ih.
Revolucija pametnih telefona
Prvi pametni telefon
Prvi pametni telefon koji se ikada pojavio bio je Simon Personal Communicator. IBM ga je lansirao 1995. godine. Imao je ekran osetljiv na dodir i mogao je da šalje i prima pozive, poruke, e-poštu, faks, kao i da kreira liste obaveza.
Međutim, prvi pravi pametni telefon bila je, kao što smo već pomenuli, Nokia 95. Ovaj model je pravo „pametno“ iskustvo pokrenuto na operativnom sistemu Simbian. Telefon je imao j160 MB RAM-a, što je u tom trenutku bila velika stvar.
Sa tim modelom su čak predstavili Bluetooth i Wi-FI.
Kupina je došla i nestala
Sposobnosti Blekberija (Blackberry) bile su slične Simonovim, uz dodatak kverti (querty) tastature i slušanja muzike, umanjene za činjenicu da su vam za pozive bile potrebne slušalice.
Blekberi je ciljao uglavnom poslovne ljude kojima su bili potrebni telefoni sa karekteristikama koje su ih učinile produktivnima u pokretu.
Najrevolucionarnija karakteristika bila je mogućnost da surfujete internetom van kuće. I hvala im na tome.
Usluga bežičnog interneta, super bezbednost i brza e-pošta – bila je to čarobna formula za poslovne ljude.
Bili su i prvi koji su se poigrali sa oblikom i tastaturama, što im je omogućilo da zaista brzo osvoje tržište.
Prvi iPhone
Epl (Apple) je 2007. predstavio prvi Ajfon (iPhone). To je bio prvi telefon sa ravnim ekranom osetljivim na dodir, prodavnicom aplikacija i intuitivnim korisničkim interfejsom.
Pored toga, bio je tako lagan da biste ga mogli nositi u džepu, a niko to ne bi ni znao.
Ovo je bilo revolucionarno u doba kada su pametni telefoni težili oko 2 kilograma ili ih je bilo prilično teško koristiti. A mogli ste i da slušate muziku. Bila je to čista magija.
Taj telefon je zauvek promenio način na koji pristupamo informacijama, kako ih delimo i kako radimo.
Prvi androidi i ekspanzija pametnih telefona
Iako je Ajfon u ovom trenutku bio izuzetno pristupačan sa cenama od oko 400 i 500 američkih dolara, masovno usvajanje krenulo je tek sa Androidom.
Glavna razlika koja je ovde predstavljena bila je činjenica da je Gugl napravio operativni sistem koji mogu da koriste različiti telefoni kompanija iz celog sveta, dok je Epl zaključao svoj iOS samo za telefone koje su oni sami proizvodili.
Ovaj potez smanjio je troškove telefona koji rade na Android OS-u za dve trećine u poređenju sa Eplovim modelima.
Iako se Epl telefoni smatraju prestižnom i donekle poslovnom potrebom, Guglov operativni sistem vlada tržištem sa udelom od 42%. S druge strane, Epl i Samsung dele 50% udela na svetskom tržištu kada su u pitanju mobilni uređaji.
Bez obzira koji vam se više sviđa, oba operativna sistema danas čine pametne telefone svakodnevnom potrebom kako za poslovnu, tako i za privatnu komunikaciju i upravljanje.
Od 1800. do 2021. telefoni su postali vizuelno i funkcionalno drugačiji. Njihove performanse i namene se popravljaju i udesetostručuju iz godine u godinu.
Ako je prvi telefon bio unapređena verzija telegrafa, slobodno možemo reći da je danas telefon mini verzija personalnog računara. I voleli ga ili ne, postao je životna dnevna neophodnost.
