Teme o održivosti, prirodi i njenim resursima, polako zahvataju sve više delova ljudskog delovanja (što je sjajno). Zajedno sa tim, u centar naših misli i htenja, doselile su se i biljke. Bilo da je reč o široj organskoj proizvodnji, ili o samo nekoliko biljaka koje su nam zbog nekog recepta, njihove lepote ili prosto potrebe za zelenilom biljke su privukle pažnju i potom završile na našim terasama ili u dvorištima. Gajenje biljaka i ljubav prema njima postao je jedan prilično lep trend koji se od klasičnog gajenja monstera, adama ili krasula, proširio i na uzgajanje jestivih biljaka – raznog povrća koje može da uspe i onima bez dvorišta ili veće bašte, doslovno u saksijama. Zajedno sa tim povrćem i zaljubljenošću u baštu, kakva god bila, došli su i miljenici većine – začini i razne aromatične biljke.
Gde god da ih uzgajamo, valjalo bi iskoristiti sve te biljke na najbolji način i pored njihove lepote, od njih dobiti i bezbroj kvalitetnih sastojaka koje u sebi kriju.
U nastavku teksta pročitajte o tome zašto je sušenje bilja odlična stvar i kako se radi.
Zašto sušenje bilja?
Ukoliko u svojoj blizini, slučajno ili namerno, imate neku od mnogobrojnih aromatičnih biljaka koje pored svog lepog mirisa kriju i bezbroj drugih dobrobiti, prava je šteta ne posvetiti im se do kraja te iz njih za sebe pozajmiti sve njihove kvalitete.
Postoji mnogo razloga zbog kojih bi trebalo da se posvetite vašim biljkama u toku sezone, neki od njih su:
1. Dobićete domaći čaj/začin
Od kad znam za sebe, provodim vreme u bašti, okružen biljkama. Jedna od najvažnijih i istovremeno najlepših rečenica koje sam čuo od svog dede koji je celog svog života živeo sa prirodom i za nju bila je „Ima li išta lepše nego kad uzgojiš sam sebi, znaš šta je sa tim bilo, i kroz šta je prošlo..?!“. Upravo ova rečenica krije predivnu tajnu o spajanju sa prirodom na ovaj način, uzgajanjem svog bilja. Kada se nečemu posvetite, kada vaše vreme i ljubav odlazi na biljke, od njih možete očekivati baš isti tretman. Zbog toga mislim da je sušenje bilja i pravljenje svog čaja divna stvar.
2. Moći ćete iznova da berete bilje
Nakon što oberete prvu turu grančica za sušenje, već posle desetak dana primetićete kako biljka ponovo počinje da raste i obnavlja se. Moć prirode saglediva je i na najmanjim primerima, jedan od njih biće pred vašim očima. Ono što je važno, jeste da svojoj biljci prilazite sa zahvalnošću i ne uzmete joj sve; drugim rečima, ostavite joj jedan deo grančica kako bi se kompletan ciklus mogao odigrati, Na grančicama koje ostavite, uskoro očekujte kompletan cvet (sa manjim izuzecima kod peršuna recimo), a na ostacima onih koje ste obrali za sušenje očekujte nove izdanke. Tako ste i vi i priroda namireni, a nijedan sistem nije narušen.
3. Iskustvo i važnost samog procesa
Pored praktičnog aspekta koje ima sušenje bilja, ono što čitav proces sa sobom nosi je ogromna količina lepe energije. Od davnina je poznato da je zelena boja simbol za mir, duhovnost i stabilnost, a baš to mogu da vam ponude i vaše biljke i rad sa njima. Pažljivo berite grančice, posvetite se njihovom prebiranju i prevrtanju u toku sušenja, uživajte u mirisima, razmišljajte o budućim jelima sa baš tim začinom, ili o nekoj sledećoj šolji čaja koji je napravljen od biljke koju ste sami uzgojili i osušili.
Kako funkcioniše sušenje bilja?
Postoji nekoliko načina za sušenje bilja u kućnoj radinosti; ovaj koji ćete pročitati u nastavku je onaj koji i sam najčešće primenjujem, a uvek daje odlične rezultate. Pravila koja bi trebalo poštovati prilikom sušenja biljaka, pored onog najvažnijeg – zahvalnosti, su sledeća:
1. Branje biljaka
Iako je svaka biljka većinski slična drugima po svojim „navikama“ i „zahtevima“, neke od njih moraju se tretirati drugačije kada je u pitanju njihovo branje za sušenje. Ono na šta treba obratiti pažnju je vreme berbe. Velika većina biljaka spremna je za sušenje onda kada se na njoj pojavi prvi cvet. Ne bi trebalo čekati da cvet poraste i oformi se do kraja, jer tada sva snaga biljke odlazi u cvet, a listovi se smanjuju. Dakle, čim vidite da su prvi cvetići tu, možete brati. Međutim, postoje izuzeci poput matičnjaka, kog je preporučljivo brati pre nego što procveta, jer su tada njegovi listovi najveći i najaromatičniji.
Uglavnom se beru vrhovi biljaka, što predstavlja deo sa cvetom i 3-4 nivoa listova, zavisno od toga kolika je biljka. Trebalo bi izbegavati drvenaste delove biljke, odnosno donje delove grančica, jer su arome u njima nešto slabije.
2. Pravilno sušenje
Kada ste obrali grančice, spremni ste za sledeće korake. Ukoliko su grančice deblje (kao što je to bio slučaj sa nanom koju vidite na fotografijama), možete skinuti samo listiće i njih osušiti, a grančice kasnije možete iskoristiti za pravljenje soka, domaćeg ledenog čaja, likera…
Nakon što ste odstranili listove sa biljke, rasporedite ih na čist pamučni čaršav ili veću krpu, vodeći računa da budu u jednom sloju kako se listovi ne bi preklapali. Na taj način obezbedićete ravnomerno sušenje za svaki listić, a sam proces daće vam kvalitetnije rezultate.
Čaršav/krpu sa biljem ostavite u hladovini, nikako na direktnom suncu, i negde gde ima blage promaje. Ukoliko nemate dvorište, a terasa vam je jako osunčana, bilje možete držati u nekoj od prostorija koja je uvek dobro provetrena. Grančice/listove u toku dana jednom okrenite, prođite blago prstima kroz njih, jer je moguće da se usled prvog stepena sušenja one malo slepe i tako otežaju sušenje.
Biljka je suva i spremna za odlaganje onda kada je pod prstima slična papiru, pucketa i šuška na dodir
3. Odlaganje bilja
Jedna od najvažnijih stvari u procesu sušenja bilja je upravo njihovo odlaganje. Ukoliko nakon što se proces završi, vaš čaj ili začin ne odložite kako bi trebalo, može se desiti da ste sve radili uzalud.
Savet svih biljara jeste da suve biljke odlažete u staklene tegle koje ćete staviti na neko tamnije mesto. Ukoliko je listova mnogo, možete ih nesamlevene staviti u pamučne platnene džakove (možete ih i sami napraviti od starih stolnjaka) koje ćete takođe odložiti na suvo i tamno mesto. Osušene biljke možete ostaviti u tom obliku, ili ih samleti. Usitnjene biljke lakše ispuštaju arome i potrebno je manje vremena kako bi se od njih pripremio čaj. Možete ih usitniti u blenderu ili secku, ili u starom dobrom avanu uz pomoć tučka. Izbor je vaš.
Ukoliko vam je ovaj tekst koristio i ukoliko ste se upravo odlučili za prikupljanje bilja ili za kupovinu samo vaše nane, bosiljka, matičnjaka ili neke druge lepote, imam za vas još nekoliko saveta.
Kako domaći čajevi dolaze u rinfuzu, dakle nisu upakovani u jednako izmerene kesice, važno je znati kako ih spremati. Za jednu šolju čaja dovoljna je jedna ravna supena kašika usitnjene biljke. Ukoliko spremate čaj sa neustinjenim listovima, moja preporuka je da u tom slučaju ne prelijete čaj u šolji već da pustite da u džezvi/čajniku jedno vreme kuva zajedno sa vodom (ne više od 3-4 minuta).
Takođe, prilikom spremanja čaja možete kombinovati više vrsta biljaka. O različitim mešavinama više možete pronaći na internetu, a što se njih tiče bitno je da svako nađe onu koja mu lično odgovara, jer ne osećamo svi sve biljke jednako.
Ukoliko osušeno bilje koristite kao začin, preporučuje se da ga dodate odmah na početku spremanja jela. Tako će ono polako i ravnomerno ispuštati svoje arome i obogatiti jelo na pravi način.
Nadam se da vam je tekst bio od pomoći i da vas je inspirisao da se (i) na ovaj način povežete sa prirodom, jer, na kraju, to je jedna od najvažnijih stvari. Do čitanja, baštovanski pozdrav od Mačka!
