Aleksandra Duende je DJ i dizajnerka poznata po domaćem modnom brendu Daire. Ovaj brend inspirisan je romskom kulturom, a u njegovom fokusu je održiva moda koja se bazira isključivo na prirodnim materijalima. Aleksandra je nedavno prezentovala novu modnu kolekciju inspirisanu kombinacijom industrijskog i boho stila. Pri kreiranju etičkog modnog brenda, posebnu pažnju obratila je i na otpornost i kvalitet odeće, kao i osećaj udobnosti.
Razgovarali smo sa Aleksandrom o izazovima koje sa sobom nosi građenje održivog brenda u Srbiji, inspiraciji za nastanak ovakvog brenda i procesu realizacije njenih modnih kreacija.
Da li je Daire brend direktna refleksija tvog ličnog stila, ili je splet i nekih drugih uticaja?
Svaki komad Daire garderobe dizajniram kao da ga pravim za sebe, tako da slobodno mogu da potvrdim da jeste refleksija mog ličnog stila. Verujem da treba da stojimo iza onog što stvaramo i da živimo za to kako bi nam potencijalni kupci verovali.
Odakle potiče inspiracija za ime tvog brenda i kako se ona prožima kroz komade odeće koje dizajniraš?
Daire su instrument koji me najviše asociraju na romsku ili gypsy kulturu koju jako volim. Njihova muzika, duša koju unose u nju, ples i emocija, sloboda pokreta, sam zvuk daira i lakoća kojom se svira me je oduvek fascinirao.
Kada bi morala da opišeš Daire pesmom ili nekim drugim muzičkim komadom, kliknuli bismo play na..?
Daire bih opisala istoimenom pesmom grupe Smak i sledećim rečima:
Negde iz daleka čuju se daire
Mesečevom rekom dolaze Cigani
Negde iz daleka
Izvire u oku sjaj
Da li je java il’ san?
Daire dajte mi vi
Navire pesma u meni
Fenjeri se pale
Vatra je u ljudima
Orošene lale leže na grudima
Fenjeri se pale
Kako izgleda proces nastanka jedne tvoje modne kreacije, od ideje do realizacije? Da li učestvuješ u svim koracima izrade?
Sve počinje odabirom materijala i boja. Tek kada dobijem uzorak materijala, smišljam šta bih mogla da napravim od njega. Kada osmislim model i napravim skicu, sledeći korak je konsultacija sa mojom modelarkom.
Ona mi često daje korisne savete u vezi sa tim na koji način bismo mogle da korigujemo model, tako da imamo što manje otpadnog materijala i kako bi iskoristivost istog bila što veća.
Zatim napravimo probni model koji korigujemo ukoliko je potrebno i kada dobijemo finalni model, šaljemo ga na šivenje.
Ne mislim da znam sve najbolje, učim u hodu, tako da uvek volim da čujem mišljenje tima sa kojim radim.
Kako i koje materijale biraš? Da li pri odabiru uzimaš u obzir vrstu i poreklo materijala?
Biram isključivo prirodne materijale. Pamuk i viskoza su trenutno moj omiljeni izbor.
Pred kraj zime smo napravili mantil od veganske kože, odnosno kože od kaktusa koju sam nabavila iz Meksika i celu takvu kolekciju ćemo ponovo imati na jesen. Oduševljena sam svetskim napretkom u toj oblasti i postojanjem dobrih i podjednako kvalitetnih zamena za kožu. Desserto koža od kaktusa je trenutno moj omiljeni proizvod što se tekstilne industrije tiče, a više o tome možete pogledati na njihovom sajtu.
Napravili smo jako lepu saradnju i radujem se novim proizvodima na jesen.
Postoje li određeni principi ili pravila kojih se apsolutno uvek držiš u dizajniranju ili smatraš da se za pravo slobodno izražavanje treba u potpunosti osloboditi bilo kakvih pravila?
Moje jedino pravilo je sloboda i to ću zauvek ponavljati kao mantru. Sastoji se iz sledećeg: slobode pokreta i izraza i slobode da budete u vašem najvećem potencijalu.
Koji su, prema tvom mišljenju, ključni elementi koji čine da se neki brend istakne na tržištu i bude originalan, a održiv?
Mislim da je važno da se kolekcije ne svode samo na jednu sezonu. Trudim se da ono što napravim bude nosivo u raznim vremenskim prilikama i kombinacijama, tako da ženi ili devojci ne dosadi komad posle nekoliko nošenja.
Smatram da je jako bitno da naučimo da cenimo garderobu koju kupujemo, da počnemo da kupujemo manje, ali kvalitetnije i da zaboravimo hiperkonzumerizam kao takav.
Kada dizajniram, trudim se da napravim nešto što će biti otporno i kvalitetno i što će naše ćerke posle mnogo godina pronaći u ormaru i nositi ponovo.
Sa kakvim izazovima se susrećeš tokom vođenja održivog brenda u Srbiji? Koji su to izazovi u pogledu stvaranja održive kolekcije koja je takođe i moderna?
Zaista bih volela da kažem da je finalni proizvod 100% napravljen u Srbiji – od sirovine do finalnog proizvoda, ali to trenutno nije moguće i ne vidim da će se situacija u budućnosti promeniti.
Svi mi koji se bavimo ovim poslom uvozimo iz najrazličitijih područja, često van Evrope. Troškovi uvoza su veliki, a samim tim što želimo bolje i kvalitetnije sirovine, taj proces nas više košta. Platežna moć prosečnog kupca u Srbiji znatno je manja u poređenju sa nekim razvijenijim zemaljama.
Ono što ćemo moći da uradimo je to da napravimo korak unapred i promenimo svest kupca u pravcu da je bolje posedovati jedan komad od prirodnog materijala koji je kvalitetan i dugotrajan, nego više jeftinih koji u sebi sadrže plastiku i razne hemikalije.
Da li vidiš održivost u modi kao nešto rezervisano samo za manje brendove ili nešto što bi i veliki brendovi mogli uspešno da primenjuju u svojoj proizvodnji?
Volela bih da imam veliki brend koji je nekada bio mali, pa da mogu to da vam kažem iz sopstvenog iskustva. Verujem da to jeste moguće, ali nisam dovoljno stručna da kažem na koji tačno način.
Ono što ne podržavam kod velikih brendova jeste korišćenje lažnih vesti i predstavljanje održivih kampanja koje su daleko od održivih. Ili jesi održiv i to radiš do kraja, ili nisi – stvar je jasna.
Daire je trenutno mali brend i još uvek učim na koji način mogu da poboljšam njegov kvalitet, gde mogu da pronađem bolje sirovine i na koji način mogu da edukujem kupce.
Verujem da će održivost postati nešto što je dostupno svima, umesto luksuza rezervisanog za skuplje brendove.
Koji je tvoj najdraži Daire komad, a koji onaj koji baš svuda možeš da nosiš?
Jedan od dražih Daire komada, a ujedno i najprodavaniji jeste upravo Amunet model haljine. Prvi put sam tu haljinu napravila za sebe kada sam išla na jednomesečni put po Indiji. Dizajnirana je baš tako da bude udobna, a dovoljno pokrivena, lagana i prilagodljiva.
Kada sam se vratila sa puta, napravila sam je u još boja, a zbog sopstvenog iskustva u njoj, želela sam da je podelim i sa drugim ženama. Svako ko je kupio tu haljinu, sada obožava da je nosi i to na najrazličitije moguće načine.
Šta industrial boho predstavlja za tebe i na koji način povezuješ ova dva naizgled nepoveziva stila?
Šta je prvo što pomislite kada vam neko pomene boho stil? Verujem da vam se pred očima ukazuje slika predivne prirode, beskrajne poljane sa cvećem, kuće na selu, razigranost boja pa čak možda i Vudstok ili trenutno aktuelni Koučela festival?
Uzevši u obzir da živim i stvaram u gradu, želela sam da upravo takav boho stil bude prilagođen i za beton. Ne mora čak ni biti sve šareno, iako to obožavam – dovoljna je preslatka razigrana boho haljinica crne boje.
Na kraju krajeva bitno je to kako se osećamo – tu prirodu, more i poljane možemo imati u srcu, dok hodamo industrijskim delom grada u svojoj omiljenoj haljiini.
Ko smo mi da kažemo da je bilo šta što je stvoreno na ovom svetu nespojivo i zašto bi se zadovoljili samo jednom rečju koja bi opisala naš stil, ili bolje rečeno – naše senzibilitete.
