Zoon politikon je Aristotelov termin koji se može prevesti kao društvena životinja ili društveno biće. Aristotel kaže da pojedinac koji ne može da živi u zajednici ili je sam sebi dovoljan nije deo društva, te se može smatrati za Boga ili zver. On želi da kaže da društvo dolazi pre pojedinca. Čovek je biće čije duhovne i fizičke potrebe često zavise od drugih ljudi, a usamljenost onemogućava čovekov nastanak i preživljavanje.
Tako je makar bilo pre nekoliko hiljada godina. U savremenom društvu, situacija je drugačija. Napredak društva omogućio je da mnoge potrebe čovek može zadovoljiti sam. Zajednički rad u polju zarad uzgajanja hrane zamenio je odlazak u supermarket, a zajedničko pletenje odeće zamenio je klik u onlajn prodavnici. Fizičko udaljavanje čoveka od društva praćeno je i promenom vrednosti. Nekadašnje vrednovanje kolektiva se polako menja u vrednovanje individualnog.
Pored toga, trenutna situacija izazvana pandemijom dodatno doprinosi međuljudskom odvajanju. Rad od kuće praćen manjkom društvenih dešavanja ponekad stvara frustrirajuću situaciju u kojoj je čovek ponekad onemogućen biti delom društva.
Okretanje individualnom nije nužno loša stvar, ali postavlja se pitanje da li smo u modernom svetu usamljeniji nego što smo bili ranije i kako to utiče na naše mentalno zdravlje, vrednosti i društvene odnose.
Usamljenost ili samoća
Prvo treba napraviti razliku između samoće i usamljenosti. Samoća je stanje kada je osoba fizički sama, odvojena od društva svojom voljom ili nekim spoljnim faktorima. Usamljenost podrazumeva stanje duha koje može da se javi i kada je osoba okružena drugim ljudima. Razlozi usamljenosti mogu biti različiti. Prekid kvalitetnog trajnog odnosa sa jednom osobom, traume i strahovi iz prošlosti, loš odnos sa roditeljima u detinjstvu, nedostatak samopouzdanja, česte selidbe, društveni status, želja za perfekcionizmom – samo su neki od razloga koji mogu uticati na pojavu usamljenosti. Jedan od razloga pojave usamljenosti je svakako i dugotrajna samoća i fizička izolovanost.
Kada se govori o usamljenosti i modernom svetu, postoje oprečni stavovi. Mnogi istraživači govore o pojavi epidemije usamljenosti modernog sveta. Kao razloge za porast usamljenosti modernog društva navodi se promena u svim životnim sferama. Posao nas udaljava od drugih ljudi. Mnogi ljudi putuju na posao, a mnogi rade i više od predviđenog radnog vremena. Tako dolazimo do situacije gde posao, iako može biti mesto socijalizacije, postaje prepreka održavanju kvalitetnih društvenih odnosa van njega. Sadašnja situacija koja mnoge primorava da rade od kuće, mnogima odnosi i poslovnu socijalizaciju.
Pored toga, u svetu se beleži porast samačkih domaćinstava. Veći životni standard omogućava prelazak iz seoske u gradsku sredinu i dosta utiče na promenu u broju članova domaćinstva, jer se tradicionalno brojna domaćinstva u ruralnim sredinama menjaju gradskim, malobrojnijim domaćinstvima. Istraživanja pokazuju da je ovo globalni trend, i da su retke zemlje koje njime nisu zahvaćene.
Ovi podaci o povećanju fizički samih ljudi mogu dovesti do zaključka da se samim tim povećava i broj usamljenih. Ipak, postoje i istraživanja koja nam pokazuju da, iako se povećava broj fizički samih osoba, broj osoba koje osećaju usamljenost se ne menja u odnosu na prošlost. Način života se svakako promenio, ali je i doneo neke mehanizme koji osobama koje su same pomažu da ne budu i usamljene. Društvene mreže su često kritikovane i na listi su razloga koji povećavaju usamljenost. Kritika dolazi naješće zbog činjenice da one usmeravaju našu pažnju ne prema osobama u okruženju, već prema drugim sadržajima. Sa druge strane, upravo društvene mreže mnogima pomažu da budu u kontaktu sa društvom i kada su fizički sami. Moderno društvo je donelo i lakšu mobilnost koja uklanja prepreke za fizičko i društveno povezivanje. Pored toga, današnjica je donela i slobodu govora i ukidanje mnogih tabua. Rezultat ovih promena je lakše i brže rešavanje problema koji uzrokuju usamljenost, kao i otvorenije pričanje na temu usamljenosti.
U svetu postoje primeri društvenih promena i aktivnosti koji pokazuju kako se društvo nosi sa samoćom i usamljenošću i kako rešava ili umanjuje ovaj problem.
Dalekoistočni način
Prednost interneta i ostalih tehnologija se ogledava i u bržem širenju znanja i iskustava. Tako smo nedavno bili svedoci popularnosti skandinavskih životnih filozofija. Danski hygge i švedski lagom bili su termini koji su nas inspirisali da se ušuškamo i uživamo u malim životnim radostima i jednostavnosti.
Kada govorimo o usamljenosti, rešenje problema možemo pronaći u Koreji, gde se u poslednjih deset godina broj samačkih domaćinstava povećava. Zajedno sa povećanjem ljudi koji žive sami, povećala se i upotreba termina honjok. Ovaj termin označava umeće življenja samačkog života. Sve veći broj mladih ljudi slobodnom voljom bira da bude sam i da uživa u tome. Oni su prihvatili samoću i odlučili da je pretvore u svoju korist.
Suočeni sa životom koji se ubrzava, radnim satima koji se povećavaju i slobodnim vremenom koje postaje kraće, mladi su odlučili da ostatak vremena iskoriste najbolje što mogu. Oni su odustali od tradicionalnog recepta za život koji podrazumeva posao, brak, porodična i prijateljska druženja. Svesni ograničenosti svog vremena, odlučili su da iskoriste svaki trenutak koji imaju baš onako kako žele, tako da žive po svojim principima i u skladu sa svojim željama.
Iako zvuči kontroverzno, ovi ljudi nisu sebični egomanijaci kako može nekome delovati. Oni žele da žive život ispunjen činovima koji njih uskrećuju, pa makar to bili večera bez ikoga ili samostalni odlazak u bioskop. Honjok destigmatizuje i prihvata samački život slaveći slobodu i potragu za ispunjenjem istinskih želja pojedinca.
Co-living
Co-working prostori nisu nikakva novina. Ovakvi prostori koji služe kao zajednička kancelarija ljudima koji nisu poslovno povezani, odavno su prisutni i na našim prostorima. Co-living je isto to, samo što ne radimo sa nepoznatim ljudima, već sa njima živimo. Slično kao cimerstvo, ali sa par bitnih razlika.
Co-living prostori podrazumevaju da svaki stanar ima svoj mali stan u okviru veće zgrade, a u samoj zgradi postoje zajednički prostori. U zajedničkim prostorima ljudi imaju mogućnost da učestvuju u zajedničkim aktivnostima. Neki prostori za suživot nude svojim stanarima biblioteke, teretane, ateljee za slikanje ili vajanje, pa čak i bioskope.
Ovaj način življenja je sve popularniji u visokonaseljenim gradovima jer ljudima pruža pristupačnije stanove. Pored toga, ljudi na ovaj način kombinuju samački i društveni život. Iako zvanično žive sami, stanari ovakvih prostora imaju mogućnost da se sa ostalim ljudima povežu praktično čim izađu iz svog stana, tako da je pojava usamljenosti u ovim prostorima manja i lakše rešiva.
Usamljenost i njene posledice
Iako se istraživači ne slažu da je porast usamljenosti dobio epidemijske razmere, oni se slažu po pitanju njenih posledica. Ukoliko je osoba fizički sama duži vremenski period, veća je verovatnoća da počne da se oseća i usamljeno. Dugotrajni osećaj usamljenosti može prouzrokovati mnoge posledice po naše mentalno zdravlje. Ona može uticati na nivo stresa u našem životu, može izazvati probleme sa spavanjem, anksioznost ili čak depresiju. Postoje mnoga istraživanja koja usamljenost dovode u vezu i sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja i sa pojavom demencije – ovo je svakako jedan od većih problema sa kojima se čovek današnjice suočava.
U sadašnjem trenutku, gde smo nekada sami i kada ne bismo to želeli, treba imati mehanizme kojima ćemo se sa samoćom boriti. A da bismo se sa nečim borili, bitno je to i prepoznati, u sebi ili kod osoba u okruženju. Konstantan umor, česte promene raspoloženja, preterana briga za materijalne stvari, česte prehlade ili sklonost izležavanju i lenčarenju – sve to mogu biti pokazatelji da je osoba usamljena.
Ukoliko se susretnemo sa ovakvim osećanjima, bitno je reagovati, prihvatiti ih i pričati o njima. Osoba na koju možemo da računamo je bitan faktor u borbi protiv usamljenosti. Razgovor ili zajednička aktivnost uvek pomažu – volontiranje, zajednički kurs plesa ili običan odlazak u šetnju mali su koraci koji mogu dosta da pomognu. Ipak, kako su razlozi usamljenosti u najvećem broju slučajeva izrazito individualne prirode, razgovor umesto sa prijateljima možemo voditi i sa psihologom ili psihoterapeutom, kako bismo lakše otkrili i otklonili uzroke usamljenosti. Bez obzira da li ćemo je prihvatiti kao Korejci ili ćemo početi da živimo sa nekim, bitno je da o usamljenosti pričamo. Jer razgovor o problemu i osvešćenje problema su prvi koraci ka njegovom rešavanju.
