Većina poslova koja je sada visoko profitablna nije postojala dok su ljudi, koji su u svojim dvadesetim i tridesetim godinama, školovali. Verovatno je još toliko poslova rođeno i izumrlo, dok su naši roditelji prolazili kroz svoje školovanje i prva životna usmeravanja kada su poslovi i karijere u pitanju.
Važno pitanje jeste, zašto i dalje verujemo da je ono što je važilo kao ispravan način edukacije, zapošljavanja i rada, ispravno, profitabilno i jednako dobro danas?
Političko-ekonomske okolnosti
Ne ulazeći suviše u kvalitativne ocene političko-ekonomskih okolnosti u kojima su naši roditelji, kao i njihovi roditelji, živeli svoje dvadesete i tridestete, jasno je da su mogućnosti tada i sada drugačije. Partijske knjižice su i nekada i sada samo jedno od sredstava, koje kao takve u kapitalizmu ne postoje, i krajnje je vreme za prestanak verovanja u bilo kakva sledovanja koja nosi nekakav stečeni papir.
Više nije dovoljno da samo završite školu, da samo završite fakultet, i da samo dobijete taj prvi pečat na radnoj knjižici i da živite u toj komfornoj zoni do kraja života. Potrebno je da stvarno imate usvojena i primenjiva znanja kako biste se dovoljno dobro pozicionirali na tržištu rada i obezbedili sebi honorare koji bi vas vodili načinu života kome težite.
Osim što je sistem vrednosti i zakona u potpunosti drugačiji danas u odnosu na onaj pre nekoliko decenija, retko ko želi zonu komfora i beskrajno ponavljanje jedne te iste radnje na poslu uz toksične međuljudske odnose i konstantno verbalno i psihofizičko nasilje nadređenih. Trpljenje je postalo izbor, a ne moranje.
Možda jeste tačno da je zakon rada uvek na strani kapitaliste, ali istina je takva da u digitalnoj eri uz pametna ulaganja u sebe i tržišno kompetetivne ideje, možete se obresti na strani kapitala.
Problem obrazovanja i kompetentnosti
Većina tvrdi da je pronalaženje posla najveća boljka današnjeg društva, jer niko više ne ceni diplomu i prosek. Sa druge strane, profesori u školama i na fakultetima tvrde da ocena nije merilo znanja, dok se učeniku retko kada nudi odgovor šta onda jeste.
Školski sistem uglavnom nije prilagođen digitalnoj eri, ili je to učinjeno na minimalne načine, i to uglavnom na izvedbenom nivou. Učenici i studenti se još uvek oblikuju za radnike podobne za razdoblje nakon druge industijske revolucije, dok poslednjih nekoliko decenija živimo treću. Imamo već generaciju studenata koji su odrasli uz internet i široku dostupnost informacija, ali i retko dostupnog usmerenja kako da te informacije i iskoriste.
Na mnogobrojnim inostranim univerzitetima uveliko su dostupne online studije, kako osnovne, tako i master nivoa, sa unapred snimljenim i dostupnim materijalom. I ovaj tip studija svakako iziskuje velika novčana i vremenska ulaganja, kao i posvećen rad, i odlična su opcija ukoliko vam je odlazak u neku zemlju na studije problem. Ali, neretko ne otklanjaju problem sistematskog učenja neprimenjivih informacija.
Sa druge strane, poslodavci imaju potrebe i očekivanja koja su skladu sa profitabilnošću njihovog biznisa i trenutne potražnje usluga na (svetskom) tržištu. Neretko se može čuti da je izuzetno teško naći kompetentnog i dobrog kandidata za otvorene pozicije, kao i da su ulaganja u obuke istih iznimni trošak i veliki rizik (koji nekada jednako ne cene ni poslodavci ni kandidati). Takođe, kada su u pitanju obuke za nova zanimanja, poslodavci se, uglavnom, okreću populaciji koja ima manje od trideset godina: neretko možete videti u oglasnim tekstovima da su i pitanju poslovi sa obukom za mlade, za mlađe od trideset, za tek navršene studente (this is where it gets tricky!)
Na kraju dana svima su očekivanja prevarena, a krivica se svaljuje na sisteme, zakone, godine,…
Potenciometri sistema
Generacijski jaz i oslanjanje na nekadašnji obrazac društvenog funkcionisanja dovodi nas do toga da je krajnje vreme shvatimo važnost procesa školovanja i jednakog rada na sticanju i primenivanju znanja, kao i razvijanja kritičkog mišljenja, a ne automatskog prihvatanja bilo kakvog autoriteta i informacija koje neko iznosi na sto.
Negovanje preispitivanja i novih mogućnosti, umesto vođenja parole samo ti završi školu, pa će onda… uvek mi se činilo kao bolja opcija, jer nikada nisam mogla da vizualizujem kako se odjednom gomila poslodavaca otima oko mene onog momenta kada dobijem svoju diplomu u ruke. Klanjanje starijima, u ovom slučaju prosvetnim radnicima, kao apsolutnom nepogrešivom autoritetu, uvek mi je delovalo neprirodno, a u poslednjih nekoliko godina novim generacijama koje sedaju u školske klupe postaje potpuno nemoguća misija. Nije toliko u pitanju ni vaspitanje, koliko je digitalna nepismenost obrazovnog kadra, kao i njihova neprijateljska nastrojenost novim pristupima i načinima komunikacije. Nemoguće je očekivati od dece internet ere da se ponašaju isto kao i generacije koje su prvi put ugledale prenos slike na katodnim cevima.
Pored pojedinaca, tu su i koraci koje sistemi moraju preduzeti kako bi obustavili samourušavanje, što možemo uočiti na izmenama koj nam dolaze iz Skandinavije.
Finski revoluncionarni školski sistem bazira se na otklanjanju tradicionalnih predmeta iz kurikuluma i umesto toga uvođenja poznavanja fenomena u celosti (holistički pristup) i primenjivanju znanja koje je proisteklo iz jedne takve pojave. Npr. Možete da odaberete predmet Drugi Svetski Rat i da na tom predmetu učite sve što je vezano za to razdoblje i fenomen: istorijske, političke, sociološke, psihološke činjenice i otkrića, učenja iz fizike, matematike, hemije itd karakteristične za to razdoblje, književnost tog doba…
Pokazalo se da Finci znaju šta rade i da je njihov obrazovni sistem najkvalitetniji na svetu, koji je pritom u potpunosti besplatan na svim nivoima, i da upravo to ulaganje za dugoročnu posledicu ima status jedne od najrazvijenijih zemalja u svetu i frazu odliv mozgova kao nepoznanicu u svom rečniku.
Pronalaženje posla sa onim što imam
Volonterske prakse
Volontiranje ne garantuje stopostotno zaposlenje, niti materijalnu naknadu u datom trenutku, i svakako je isplativo većini poslodavaca i/ili nevladinim organizacijama u datom trenutku (mada je važno imati u vidu da i oni troše određene resurse, kako materijalne tako i ljudske, na ove obuke), ali ako pametno izaberete svoje volonterske prakse vama će poslužiti mnogo više, i to na duže staze.
Pojedinac koji volontira mora da ima svest da to radi sa određenim ciljem – zarad sticanja veština, kontakata i reference u biografiji, te da je važno ne uhvatiti se dalje u tržišnu zamku, već prepoznati trenutak kada stečeno treba da primeni i da se novčano materijalizuje. Upravo jer je tržište takmičarska igra u okviru koje poslodavac teži da maksimizira sopstvenu korist i prolongira volonterski rad u nedogled, doklegod od njega ima benefite, pojedinac koji se našao na strani volontera mora da se izbori za maksimizaciju svoje koristi, jer je i njemu, krajnji cilj sticanja veština, profit.
Prema zakonu o volontiranju, u volonterski svet možete da uplovite već sa 15, odnosno 18 godina. Pretražite na internetu lokalne galerije, muzeje, nevladine organizacije, fondacije, i iznenadićete se koliko zapravo opcija postoji.
Učenje stranih jezika
Nije sporno da je engleski jezik jezik digitalne revolucije, i da bez usavršavanja na tom planu teško da možete da budete kompetentni na (globalnom) tržištu. Pored engleskog, dodatne benefite vam mogu doneti i sledeći jezici koji pokrivaju trenutno najveća tržišta u sferi (online) biznisa: španski, kineski, francuski, ruski i nemački, te vam proširiti mogućnosti i otvoriti mnoga vrata.
Pored školica jezika koje nude izbore osnovnih, intenzivnih i biznis kurseva, jezike možete učiti i preko aplikacija na svom telefonu, uz intenzivno slušanje muzike na tom jeziku, kao i gledanja serija i/ili filmova sa titlovima na tom jeziku, kao i čitanja (online) tekstova i knjiga. Naravno, uvek možete da nađete i online kurseve jezika sa učiteljima kojima je to maternji jezik.
Jedna od zamki učenja stranog jezika jeste zapostavljanje maternjeg, što zapravo dovodi do stagnacije u učenju bilo kog drugog stranog jezika, te se preporučuje napravite balans i jednako čitate na maternjem i stranom jeziku, npr.
Online kursevi
Ukoliko ne znate gde i kako da steknete znanje u oblasti koja vas interesuje, vreme je da se upoznate sa onlajn platformama za učenje. Na ovim platformama možete pronaći kurseve za sve oblasti i sve nivoe znanja. Od dizajna, do fotografije, svih oblasti digitalnog marketinga, vođenja biznisa, hr-a, programiranja… šta god vam padne na pamet, koliki god da vam je budžet za ulaganje.
Moj lični favorit je Udemy, jer nudi i veliki broj besplatnih kurseva, kao i veliki broj akcija kada možete kurseve da uzmete za 12-15$, ili besplatno, a inače se naplaćuju. Onog momenta kada se upišete na kurs, on vam je zauvek dostupan, čak iako ste ga uzeli kada je bio besplatan, pa se posle vratio na svoju redovnu cenu. Takođe, nakon većine završenih kurseva polažete ispit i dobijate sertfikat da ste odslušali, odnosno položili kurs. Sertifikate možete posle da linkujete na svoj linked in profil, i/ili da ih odštampate.
Ukoliko vas zanima bilo koja grana digitalnog marketinga Google Academy, Facebook Blueprint i HubSpot Academy su nezaobilazni, a svi kursevi su u potpunosti besplatni.
Kada su u pitanju programski jezici možete se okrenuti bilo kojim akreditovanim online bootcamps. Opet, moj lični favorit je Code Academy, jer je pristup free za osnovne nivoe znanja, a moguća je i mesečna, polugodišnja, kao i godišnja preplata koja ne prevazilazi 19$.
Prakse i studije u inostranstvu
Studijski, ili volontersko praktični boravak u inostranstvu nije više nešto što je dostupno samo onima sa dubljim džepom. Možete aplicirati na razmene u okviru studijskog programa, na besplatne studije u nekim zemljama u Evropi, na EVS volonterski staž, ili na AISEC prakse,
Kao i kada je volontiranje na lokalu u pitanju, tako i pri odabiru volonterskih praksi i studija u inostranstvu morate da imate jasan cilj i da znate bar okvirno koje benefite želite da imate od ovih iskustava.
Rad na sebi
Stare industrije doživljavaju konstantne promene, a tržište rada stvara nova radna mesta, za zanimanja koja nisu ni postojala tokom obrazovnih procesa mnogih. Talenti i obrazovanje su važni, ali oni su samo početna baza uz pomoć koje, stalnim učenjem i prilagođavanjem postajemo integralni deo dinamičnog tržišta.
Ono što je ključno, danas više nego ikada, da biste bili kompetentni na tržištu i da biste mogli da opstanete na istom, morate konstantno da radite na sebi. Učenje je celoživotni proces, i ne prestaje onog momenta kada se izborite za prvi posao. Promene u svim industrijama se odvijaju tolikom brzinom da ukoliko se ne posvetite usavršavanjima vrlo lako možete postati nekompetentni, za samo godinu dana.
