Moja mama divno priča svake noći
O nekakvim prinčevima što će doći
I princeza ima neka u toj priči
Mama kaže da na mene ona liči
Ova pesma je od malena poznata mnogim generacijama. Mame su ih pevale, slušali smo je na kasetama, izvodili na priredbama u vrtiću. Ova, kao i mnoge druge pesme i priče, prikazuje sliku gde je devojčica princeza, ona čeka svog dečaka-princa, koji je spašava i pruža joj sreću do kraja života. Diznijeve princeze u filmovima ove franšize, ali i druge priče koji ženi dodeljuju isključivo pasivnu ulogu su odavno su prevaziđeni, ali oni i dalje postoje.
Nedavno je na internetu jedan tekst o Snežani izazvao brojne polemike. Dok je pisala kritiku o novootvorenom i preuređenom segmentu Diznilenda, autorka se dotakla i scene u kojoj princ ljubi Snežanu. Ona je izrazila zabrinutost da je to prikaz scene poljupca bez pristanka, koji među decom može razviti pogrešne obrasce ponašanja. Posle tog testa, ljudi su se podelili na one koji su želeli da na ovom filmu primene kulturu otkazivanja (cancel culture – #CancelCulture) i na one koji su branili Snežanu, princa i njihov poljubac prave ljubavi.
Postavlja se pitanje šta raditi sa umetničkim i kulturnim nasleđem koje prikazuje zastarele obrasce ponašanja? Da li ga treba ukinuti zbog toga što se ne slaže sa našim današnjim načinom razmišljanja ili ga možda treba iskoristiti da nekadašnje problematične društvene vrednosti istaknemo kao primer i putokaz kako se ne treba ponašati? Neka nam Diznijeve princeze ovog puta pokažu put.
Položaj žene u Klasičnoj Dizni eri
Snežana i sedam patuljaka, prvi Diznijev dugometražni crtani film, premijerno je prikazan 1937. godine. Posle Snežane, dolaze Pepeljuga i Trnova Ružica ili Aurora. Sva tri filma pripadaju Klasičnoj Diznijevoj eri i zasnovani su na bajkama Šarla Peroa i braće Grim. Kako je Šarl Pero živeo u XVII veku, a braća Grim u XIX, nije čudno što je slika položaja žene dosta različita od današnje situacije.
Sve ove junakinje pripadaju tipu progonjenog književnog junaka. Bez zaštite oca, one su progonjene od strane maćehe ili zle veštice, i tako progonjene čekaju drugog čoveka koji će im pružiti utočište i spasiti ih od progonitelja. Ovde se, kao i u mnogim drugim bajkama javljaju i tipski likovi pomagača – patuljci kod Snežane, vile kod Aurore ili čak Pepeljugini miševi. Ovi likovi su u filmovma prikazani kao slatki pomoćnici, ali kada se dublje sagleda, oni lik žene same po sebi prikazuju još bespomoćnije, jer je potrebna magija da bi se njihov položaj izmenio.
Diznijeve princeze Ere preporoda
Kako se svest društva menjala, tako je i Diznijev studio pokušavao da prati tu promenu. Već u sledećoj eri, Eri preporoda, javljaju se nezavisne, slobodne i sposobne mlade žene koje donose odluke i aktivni su učesnici svojih života.
Film Lepotica i zver je često kritikovan kako prikazuje nezdravu i toksičnu vezu, i to jeste istina. Ipak, ono što se često previdi jeste činjenica da Bel donosi promenu. Žena u ovom filmu ne čeka da bude spašena, već ona preuzima ulogu spasioca i spašava svog oca od služenja kazne. Možda je i očigledniji primer ove promene zapravo Mulan. Za razliku od Bel, ona ne samo da spašava svog oca, već i čitavu Kinu od mongolske najezde.
Diznijeve princeze Savremene ere
Kada dođemo do savreme ere, nailazimo na čitav niz hrabrih, jakih, odlučnih i samostalnih žena u Diznijevim crtaćima. Tu su Merida (Brave, 2012) i Vajana/Moana (Vaiana/Moana, 2016), ali možda je najočigledniji primer novog prikazivanja žene upravo poslednja Dizvijeva princeza Raja (Rayah and The Last Dragon, 2021). U ovom crtanom filmu Raja ne samo da je borac i ratnik, već nasuprot sebe ima još jednu ženu – Namari. Ovaj film je doneo prvu scenu gde su žene u potpunosti osvojile i uloge koje su bile dominantno muške.
Između Snežane i Raje postoji vremenska razlika od 84 godine. Za to vreme, društvo i društvene norme su se dosta promenile i jednostavno ne možemo očekivati da istim kriterijumima ocenjujemo prihvatljivost oba ova filma. Ono što možemo svakako uraditi, jeste uočiti razliku, primetiti napredak koji se desio i greške iz prošlosti ne ponavljati.
Rasizam
Druga česta optužba sa kojom se susreće Diznijev studio jeste nedovljna zastupljenost junaka koji nisu bele rase. Ako ponovo pogledamo u prošlost, vidimo da se prva princeza koja nije bila bela pojavila tek 1992. godine. Bila je to Jasmin. U ranijim filmovima, postoje mnoge scene koje su vro problematične sa današnje tačke gledišta.
Recimo, u Fantaziji (1940) se pojavljuje crna kentaurka koja je jedina nacrtana različito od ostalih, a ima ulogu sluškinje. U Mazi i Lunji se pojavljuju dve sijamske mačke koje govore jakim azijskim akcentom, a nacrtane su sa izraženo kosim očima. Slična situacija je i sa sijamskom mačkom u Mačkama iz visokog društva, gde ona svira klavir uz pomoć štapića za jelo tipičnih za azijsku kuhinju.
Ovakvo rasno neosetljivo prikazivanje likova je možda nastalo usled nekadašnjih stavova društva, tako da ovakve scene nekada možda nisu ni predstavljale problem, već su ljudima delovale prihvatljivo. Viđene današnjim očima, one nam daju niz pitanja. Neke scene, poput one sa crnom kentaurkom, čak su i izbačene iz novijih verzija filma. Ipak, prosto izbacivanje spornih scena nije rešenje, već je rešenje podjednaka zastupljenost likova različitih rasa i otvoren dijalog u rešavanju ovih problema.
Dizni je to shvatio i poslednji filmovi su postali rasno osetljivi. Tako smo 2009. upoznali Tijanu, prvu crnu princezu, zatim Vajanu, koja je polinežanskog porekla i Raju koja je iz jugoistočne Azije. Dodatni pomak je napravljen i prilikom kastinga za uloge u igranim verzijama kultnih crtanih filmova. Tako je ulogu Aladina dobio glumac egipatskog porekla, dok je Mulan na platnu oživela kineska glumica.
Ono što je dodatno ohrabrujuće je kasting za novu igranu verziju Male sirene. Uloga Diznijve princeze iz Klasične ere – Ariel, dodeljena je mladoj Hale Bejli, afroameričkoj glumici i pevačici. Ova odluka je izazvala mnogo podeljenih reakcija i mnogi su smatrali ovaj izbor nelogičnim, budući da je Mala sirena danska bajka, a Danci su većinski beli. Ali ako se poslednji put osvrnemo na prošlost, shvatamo da je ova promena pozitivna, ne samo zbog prošlosti koja je puna grešaka koje valja ispraviti, već i zbog budućnosti, gde će svi glumci, bez obzira na rasu, imati jednake uloge.
(Raz)rešenje za budućnost
Ovim tekstom smo samo zagrebali po površini mnogih problema koji se javljaju u filmskoj industriji (ali i mnogim drugim). Širi uzorak bi sigurno na površinu izneo mnogo više problematičnih situacija. Priču smo sa namerom okretali ka prošlosti, kako bi pređeni put bio uočljiviji. Taj put se nije desio sam, već su ga stvorili ljudi koji su problematične situacije primećivali i na njih ukazivali. Greške iz prošlosti su prilika za napredak, rast i razvoj. Ako greške budemo samo uklonili, a određene Diznijeve princeze otkazali (#CancelCulture) onda budućnost može doneti nove greške.
Da bi se promena zaista videla, moramo shvatiti da su zapravo problemi u našoj svakodnevici oslikani u filmu, a ne obrnuto. Zbog toga je najbitnije da ono što je ono što oslikava nejednakost na velikom platnu ispravimo u stvarnosti kroz razgovor, edukaciju i promenu ponašanja. Možda ćemo onda i u stvarnosti doživeti happy end.
