Ovom kolumnom započećemo ciklus na temu hidratacije. Razmatraćemo koji kozmetički sastojci se najčešće koriste u proizvodima, koja je njihova uloga i da li zaista i u kojoj meri hidriraju.
Pri odabiru adekvatnih proizvoda za negu, tražimo one koji će odgovarati stanju naše kože. A kada želimo da nam koža izgleda jedrije, svežije, sa manje bora i finih linija, kao i da dobije odgovarajuću hidrataciju, na deklaraciji proizvoda trebalo bi da potražimo hijaluronsku kiselinu. Šta je hijaluronska kiselina, kako deluje na izgled kože i u kom sve obliku je možemo naći, biće tema ove kolumne.
Građa kože i lipidni dvosloj
Ćelije kao svoj omotač, koji kontroliše protok materije unutar i van nje, imaju ćelijsku membranu. Membrana ćelija je izgrađena od lipidnog dvosloja (lipidi su jedinjenja izgrađena pretežno od masnih kiselina ) u koji su uronjeni proteini. Kao i sve druge ćelije, ćelije kože takođe su ovakve strukture. Posmatrajući građu kože, njen gornji sloj, epidermis, je konstantno izložen različitim spoljašnjim faktorima, između kojih su i mnogobrojni toksini. Kako starimo, lipidna barijera u ćelijama epidermisa slabi, i razne štetne materije mogu lakše doći do unutrašnjosti ćelija i na taj način ih oštetiti i dovesti do njihovog odumiranja. Sve ovo rezultira suvom i ispucalom kožom, tamnim flekama, pojavom bora…
Ukoliko koristite neki kozmetički preparat koji u svom sastavu sadrži hijaluronsku kiselinu, sigurno ste primetili da pri njegovom nanošenju, ostavlja blagi film na površini kože. Taj film, između ostalog, ima i zaštitnu ulogu. Hijaluron vremenom može usporiti denaturaciju proteina (npr. kolagena) i lipidnog dvosloja, a time ga i zaštititi. Ukoliko je barijera zaštićena hijaluronom, koža ima bolji odbrambeni mehanizam od zagađivača i drugih faktora starenja. Što je odbrambeni mehanizam bolji, to je koža manje naborana i ima veći prirodni sjaj.
Jedna od čestih zabluda, kada je hijaluron i njegovo delovanje na stanje kože u pitanju, jeste da on utiče i podstiče proizvodnju elastina u organizmu. Istina je ta da hijaluron zapravo popunjava sve praznine gde je elastin oštećen, i tako mu ne dozvojava da se „nabora” i pripomaže da ostane „zategnut kao struna”. Kada koža ima adekvatan izvor hidratacije i ima zadovoljavajući stepen elastičnosti (zadovoljavajući stepen zavisi od životne dobi osobe), njena površina je glatka sa manje trenja, a svetlost se više prelama, što mi vidimo kao sjajniju kožu sa manje nabora.
Šta su humektanti i koja je njihova uloga?
Da bi koža uspešno ispunjavala svoju zaštitnu ulogu, i da bi njena barijera ostala stabilna veoma je važno da joj je pružena adekvatna hidratacija. Kada je koža hidrirana ona ima jači tonus, veći stepen elastičnosti, a gradivne veze unutar nje su čvršće. Reč humektant vodi poreklo iz latinskog jezika, i znači biti mokar. Stoga, humektanti su supstance koje vlaže kožu.
Kao kozmetički sastojci, humektanti su u današnje vreme veoma zastupljeni u proizvodima za negu kože, i moglo bi se reći da njihov udeo procentualno dominira u odnosu na biljna ulja. Da bi se njihova funkcija lakše razumela, možemo ih zamisliti kao sunđer koji pošto upije vodu i popuni svoj kapacitet, ostaje vlažan i mekan neko vreme. Ono što humektanti u hemijskom smislu rade (među njima i hijaluron), jeste da utiču na građenje hidridnih veza i olakšavaju privlačenje i vezivanje vode unutar slojeva kože. Zbog svojih osobina, da vezuje daleko veliku količinu vode, hijaluron predstavlja najčešće korišćenu (i najrađe viđenu) supstancu za hidrataciju kože.
Šta je hijaluron i koja je njegova uloga?
Hijalurnoska kiselina ili češće nazivani hijaluron, je potpuno prirodna supstanca koju naše ćelije proizvode kako bi održale odgovarajući nivo elastičnosti i vlažnosti kože, tetiva, očiju… Ali pod uticajem godina i prirode starenja, kao i raznim drugim spoljašnjim faktorima, nivo proizvodnje ove komponente vremenom opada. Stoga, na nama ostaje da na razne načine nadomestimo taj deficit.
Hijaluron po hemijskim osobinama priprada grupi tzv. glukozaminoglikanima (skraćeno GAG), odnosno složenim šećerima, ugljenim hidratima izuzetno dugog lanca. Ono što je veoma karakteristično za ovu supstancu jeste da ima mogućnost vezivanja vode čak i do 1000 puta veće od svopstvene mase. Tako da jedan gram hijaluronske kiseline, može da veže i do nekoliko litara vode.
Razni spoljašnji faktori, kao što je prekomerno izlaganje Suncu i UV zračenju, dovode do velikog gubitka vode iz našeg organizma. Sa nedostatkom vode, heliks kolagena (heliks – prostorna orijentacija proteina, između ostalog i kolagena, nalik na DNK lanac) slabi, i protein gubi svoju formu. Nestabilna ili nepotpuna forma kolagena, dovodi do stvaranja „šupljina”, što kožu čini manje zategnutom i dolazi do pojave bora. Hijaluron u ovom slučaju će nadomestiti kolagenu izgubljenu vodu, a njegovu strukturu učiniti nešto stabilnijom.
Masna koža takođe traži visok stepen hidratacije
Najčešća greška ljudi koji imaju masnu i problematičnu kožu je ta što neprestano pokušavaju da istu isuše. Kozmetika koja se koristi u te svrhe, često sadrži veoma agresivne agense koji za cilj imaju da postojeće akne isuše i smanje njihovu vidljivost. Iz straha da će se koža nastaviti da masti, mnogi ne koriste nikakve dodatne proizvode za hidrataciju. Stvar je u tome što prekomerno suva koža ima tedenciju ka dodatnom lučenju sebuma, ne bi li napravila film na koži, koji bi služio kao odbrambeni mehanizam od raznih infkecija. Pri takvim tretmanima, hijaluron predstavlja odličan izvor hidratacije, koji nema masnu osnovu, a ni koža neće imati potrebu za dodatnim lučenjem sebuma. Na taj način lakše je izboriti se sa problemom.
Zastupljenost hijalurona u kozmetici, ishrani i procedurama
Hijaluron je danas veoma zastupljen u kozmetici. Gotovo da nema kozmetičkog proizvoda koji ne sadrži neki od oblika hijalurona. Sve popularniji su serumi, kreme već duži niz godina su na bazi ove kiseline, ali sve više se može naći i u proizvodima za negu tela.
Pored kozmetičkih proizvoda, hijaluron možemo ubrizgati i procedurama kao što su hijaluronski fileri. Hijaluronski fileri su dermalni fileri koji se injektuju u kožu. Ovo su gelovi glatke konzistencije koji se sastoje od prirodne hijaluronske kiseline i deluju i tako što konturišu kožu.
Hijaluron možemo pronaći i u odredjenim namirnicama, odnosno unosom određene hrane moguće je dodatno podstaći njegovu proizvodnju. Tako da su, na primer, badem i indijski orah puni magnezijuma koji utiče na proizvodnju hijalurona u ćelijama, ili proizvodi na bazi soje sadrže izoflavone koji povećavaju proizvodnju estrogena, što potom unapređuje proizvodnju hijaluronske kiseline.
Pigmentacija i hijaluron
Prekomerno izlaganje Suncu i UV zračenju generalno, kao i nekim hemijskim agensima može prouzrokovati poremećaj pigmentacije kože, a najčešće se to ogleda u vidu tamnih fleka. Supstanca koja je zadužena za boju kože, kose i očiju naziva se melanin. Osim što nam melanin daje izgled, on takođe kožu štiti od Sunca. Prekomerno UV zračenje dovodi do pojačane proizvodnje melanina u ćelijama koje su za to specijalizovane, a nazivaju se melanocitima. Melanociti dobijaju informaciju, da je koža „ugrožena” i da je potrebna veća količina melanina kao bi se ona zaštitila. Na određenim delovima kože, proizvodnja će biti veća i to će rezultovati pojavom tamnijih fleka, nalik pegama. Osim što su ti delovi tamiji, oni su takođe i suvlji, pa za njihovu regeneraciju je potrebna hidratacija. Ali da bi se rešili fleka nastalih na ovaj način, pored hijalurona je neophodno koristiti i neki antioksidant koji će otkloniti otkloniti slobodne radikale. Jedan od najjačih antioksidanata, i sve više upotrebljavani je vitamin C (askorbinska kiselina). Tako da u svakodnevnu rutinu nege kože, naručito nakon letnjih meseci, poželjno je uvstiti serume koji sadrze kombinaciju vitamina C i hijaluronske kiseline.
Treba imati na umu da sama nega na bazi hijalurona, ili nekog drugog vida spoljašnje hidratacije nije dovoljna – bez adekvatnog unosa vode. Od 1,5 l do 2 l vode na dnevnom nivou, učiniće da vam celo telo dobije adekvatnu hidrataciju, a kozmetici i tretmanima pripomoći će u delovanju.
