Živimo u vremenu kada nam je apsolutno sve na dohvat ruke, odnosno, samo na klik od nas. Počevši od onih najosnovnijih stvari kao što su kupovina preko interneta, zatim stokovanje drage osobe na svim mogućim društvenim mrežama (da, moguće je stokovati preko bar 5 – naravno Instagram, Facebook, Twitter, možda LinkedIn ili Snapčet ako znate kako – ali o tome neki drugi put kada se malo bolje upoznamo), bukiranje masaže koje će doći direktno do Vas, naručivanje hrane, pa sve do toga da, ukoliko želimo, možemo preko nekoliko klikova dogovoriti seks. U moru ovih informacija i mogućnosti, malo je onih koji internet koriste u neke malo edukativnije svrhe ili za prikupljanje bitnih informacija, a ne gde nam je simpatija juče večerala (mada kako se uzme – nekad i to zna da bude bitno i edukativno).
Kako tinejdžeri koriste internet?
Godinama radim sa tinejdžerima u centru za strane jezike u Novom Sadu, i znam na koji način koriste internet (spoiler alert: vole da skupljaju vatrice na Snepčetu, da postavljaju ankete na Instagramu da li da Vam se jave u DM ili ne, vole da se slikaju sa kosom preko lica tako da se ne vidi apsolutno ništa, ali opet dovoljno da se ostave komentari tipa „prelepa si”, dok muški tinejžeri ipak više vole da se slikaju sa flašom piva i tri spojena prsta jer je to simbol srpstva generacije Z – RIP tri raširena prsta).
Naši roditelji, bake, deke i komšije na Internetu
Međutim, dokle ćemo kriviti samo tinejdžere i njihov način korišćenja interneta? Da li bi mi koristili internet za nešto bolje da smo ga imali u njihovim godinama? Pretpostavljam da ne, jer, recimo:
- Moj otac koristi internet da bi gledao smešne klipove mačaka ili da mi na Viberu postavlja isto pitanje svake nedelje – ne, tata, ne znam kad ću doći kući i ne znam zašto brat ne kosi travu;
- Moja tetka ga koristi da bi šerovala sa svojim prijateljima na Fejsbuku sliku kaktusa u kornetu sa kepšnom „Sladoled za zle jezike” (iskreno, žao mi je što to ne radim i ja);
- Moja komšinica ga možda koristi na malo bolji način, jer se slanjem raznih poruka i slika na 10 profila bori protiv siromašnosti, bolesti ili nesreće, uglavnom u prazničnim periodima;
- Moja baba ne koristi internet, ali pretpostavljam da bi postavljala slike svega što je kupila na pijaci (moja druga baba preko interneta gleda Zadrugu, ali se stidim da to kažem pa stavljam u zagrade nadajući se da nećete pročitati ovo.)
Osim ovoga, retko ko ko je 50+ koristi internet za nešto iole pametno (čast izuzecima, ne kažem da ne postoje).
Milenijalci i njihovi motivi korišćenja Interneta
Dakle, zaključak jeste da ne znamo da koristimo Internet. Ili bar, ne svi, ali recimo mi, milenijalci, ipak uspemo nekako da iskoristimo najbolje od svega u ovom rasulu od vremena. Starijima upotreba interneta nije bitna, mlađi su na internetu čisto iz samopromocije i zabave, što opet nije ništa loše. Upravo iz tog razloga, mislim da mogu da kažem da je, bar u našim generacijama, svestranost ponovo u modi, a verujem da će isto tako da bude i sa nadolazećim generacijama (čim se islikaju dovoljno, ponapijaju se, ispromovišu i shvate da je nedelja jutro ipak bolje za piti kafu na suncu i raditi nešto interesantno umesto mamurati na podu spavaće sobe). Zašto ipak pominjem milenijalce?
Zato što oni znaju da uđu na Internet i da nađu ono što im tačno treba. Znaju da iskoriste internet kako bi zaradili koju kintu (pritom dajem primer i osobe koju je jako popularno ismevati – Zorane sa H, iako bi zapravo trebali da joj skidamo kapu za sve što je zaradila isključivo svojim trudom i poznavanjem Interneta i kako da sebe plasira njenoj generaciji), da pronađu informacije koje su im bitne, kao i to da se pozicioniraju u društvu na neki način. Zašto je estetika toliko bitna? Zbog milenijalaca i svega što su otkrili.
Svašta nešto and chill
Pre svega, hajde da pogledamo tačno na kom smo nivou svestranosti korišćenjem primera tolerantnosti. Svako od nas ima netoleranciju prema određenoj grupi ljudi. Moja netolerancija je konkretno prema ljudima koji smatraju da je Jon Bon Jovi – „It’s My Life” najbolja pesma na svetu. Da li je to okej? Naravno da nije (mada možda malo i jeste – zar ste zaista od svih pesama na svetu izabralu baš tu?), ali u svakom slučaju moje mišljenje ne ugrožava nikoga. Šalu na stranu; zaista živimo u vremenu kada je netolerancija jedan, na žalost, sastavni deo društva. Sad, što se tiče teme tolerancije, o njoj se zaista može pisati i pričati dosta, dosta dugo, te se nećemo ovog puta hvatati te priče. Međutim, bitno je imati u glavi da svestranost nije samo voleti različite stvari i gledati što više serija i filmova ili znati pričati o više tema.
Svestranost je znati da ljudi koji nas konkretno ne ugrožavaju svojim postupcima, odlukama i drugačijim interesovanjima nisu loši i ne bi trebalo biti kažnjeni na bilo koji način. Ono što je bitno shvatiti jeste da danas svako ima apsolutno ista prava. Osim toga, visok nivo tolerancije je potreban za intergeneracijske razlike, posebno u vidu konzumiranja sadržaja. Ako ćemo biti netolerantni – ne pije više vodu biti netolerantan prema ljudima drugačijih veroispovesti, seksualnog opredeljanja ili pola. Ako ćemo biti netolerantni, onda ćemo biti netolerantni i prema ljudima koji ne vole ukus sladoleda koji mi volimo. Dakle – netolerantnost je izuzetno passe i užasno staromodno.
Kako izaći izvan svojih granica interesovanja
Svi možemo da da se složimo da, ukoliko ne koristimo internet na pravi način – čitajući i istažujući sve što možemo, ne smemo suditi drugima, posebno ne mlađim generacijama. I u ovom trenutku u rukama držiš napravu preko koje možeš da proveriš gotovo svaku informaciju koja ti padne na pamet, i šta ćeš uraditi nakon ovog pročitanog članka?
Otići na Instagram da proveriš fotografije prijatelja ili ući na Snepčet da staviš još jednom neki filter zeca na svoju facu? Iskoristiti da vidiš koja serija ili film se bave nekim istinitim događajima koji su neverovatno interesantni? Pričati sa nekim o svojim omiljenim knjigama ili videti koje su to knjige popularne u ovom trenutku? Videti šta se sledeće daje u bioskopu ili u pozorištu, i pročitati malo o tom delu/filmu i videti šta je na isti uticalo? Naučiti neku novu veštinu, i konačno se iskobeljati iz loše radne atmosfere i naći sebi bolji posao? I na samom kraju, zašto ne pročitati malo o načinima na kojima možemo spasiti svet od globalnog zagrevanja?
Svi mi možemo biti svestrani na toliko različitih načina, na toliko različitih i lakih načina, da nismo ni svesni. Još smo manje svesni koliko će nas sve te informacije i sva ta nova interesovanja i širok spektar tema učiniti boljih, tolerantijim i zadovoljnijim ljudima.
Najlakše je sedeti i, što bi se reklo, pustiti mozak na pašu. Pročitati neki šit portal, i ostaviti telefon po strani. Ali to nije ono što je okej, i to nije ono što nas čini više kul. Naprotiv. O čemu ćemo pričati jednog dana budućim generacijama? Na koji način ćemo njima popovati, kad ni sami ne znamo da koristimo naše vreme na načine na koje bi mogli? A svi mi znamo koliko volimo da popujemo i zvocamo.
