U Amsterdam sam došla bez smeštaja, ali i bez rezervisanog mesta u ho(s)telu. Odlučila sam se za malo neizvesniji početak, te sam uspela da nađem hosta na Couchsurfing platformi, gde se putnici povezuju sa lokalcima koji im nude smeštaj u svom domu potpuno besplatno, sa ciljem da se ljudi međusobno upoznaju i podele zanimljiva iskustva, po koje jelo iz svoje kulture i prijateljske razgovore.
Ljudi koji čuju priču o mom dolasku u grad koji će mi narednih nekoliko godina predstavljati novi dom, a da ga pre toga nikada nisam upoznala – ni kao turista, teško poveruju kako sam se, sa druge strane, relativno dobro pripremila za novo poglavlje svog života. Iz tog razloga sam odlučila da podelim svoje iskustvo studentskog života u Amsterdamu.
Amsterdam i smeštaj
Stan za izdavanje vas ne čeka iza svakog ćoška, a stanodavci svakako ne čekaju glasne studente bez sigurnog prihoda da im izdaju stan. Kako je Holandija među najgušće naseljenim državama Evrope, pa na površini od nešto manje od pola Srbije živi 17 miliona stanovnika, planiranje i izgradnja infrastrukture gradova zaista predstavlja izazov lokalnim vlastima, ali i stanovnicima ovog grada da pronađu smeštaj. Pored toga, Amsterdam postaje sve atraktivniji, a i luksuzniji grad za život. Stoga, na vreme treba da počnete da planirate i potragu za stanom, kao i da pripremite svoj džep za ovu stavku.
Zbog pomenute velike potražnje sa stanovima, ali i rastućeg životnog standarda, prosečne cene stanova se kreću u rasponu od 500 do 900 evra mesečno po osobi. Ove cifre mogu postati malo manje strašne ukoliko ste zaposleni student, jer tako stičete pravo na mesečnih 200-400 evra (u zavisnosti od vaših godina, sati rada i prihoda) od države. Ukoliko vam fakultet nudi studentski smeštaj, premišljanje od dva-tri dana će vas sigurno koštati osiguranog stana (lično iskustvo), te bih preporučila da izbegavate overthinking – i u ovom segmentu života i odmah prihavatite ponudu. Važno je napomenuti da se pod studentskim smeštajem ne podrazumevaju studentski domovi, već određen broj stanova širom grada koji je u vlasništvu Univerziteta, a na korišćenje ih svaki student dobija samo godinu dana.
Pristup učenju i obrazovni sistem
Sledeći izazov sa kojim sam se susrela našavši se na severo-zapadu Evrope je bio drugačiji sistem školovanja od srpskog, koji je sve što naš sistem nije. Ipak, i bez 1000 strana suve teorije i usmenih ispita gde nam ocena većinski zavisi od raspoloženja profesora, uspela sam da naiđem na prepreke. Izrazito veliki broj eseja, konstantno insistiranje na primeni teorije u praksi, i širok spektar praktičnih sposobnosti koji se traži od nas je nešto sa čime se svaki student sa naših prostora prvi put susreće, ali takođe nešto na čemu sam zahvalna i što je postao moj pristup nauci.
Interkulturalnost i njene prednosti
Prva stvar koja umnogome olakšava trial period života u ovom gradu jeste interkulturalnost i diverzitet, koji doprinosi tome da se engleski jezik praktično može smatrati drugim zvaničnim jezikom. Turistička posećenost ovog grada takođe olakšava potragu za poslom, čak i ako ne znate ni reč holandskog. Smernice za Red Light District na ulici možete na engleskom tražiti i od petnaestogodišenjeg tinejdžera, i sredovečnog radnika na građevini, ali i od simpatičnih starih gospođa koje su se sastale na subotnjem druženju u poslastičarnici pored kanala. Na sve to, u Amsterdamu nikada nisam naišla na osudu osobe bilo koje socijalno-političke pozadine ili starosne grupe zbog neznanja holandskog jezika. Iako u početku veoma odbojna ka ovom, meni krajnje neestetičnom jeziku, upravo iz tog uvažavanja prema meni, u poslednje vreme mi se javila želja da iz istog tog poštovanja naučim holandski.
Ova internacionalna atmosfera se ne zadržava samo na ulicama centra, već prodire u sve njegove segmente, pa i u obrazovne ustanove. Čineći 20% celokupnog broja studenata, internacionalni studenti su i više nego dobrodošli na Univerzitet, a mnogobrojni programi i osoblje su im redovna podrška sa ciljem da im novi grad što pre postane novi dom. Pored toga, Studentski kulturni centar (CREA) nudi sve vrste kreativnih kurseva koji su takođe dostupni i na engleskom jeziku, odnosno stranim studentima, čime se još više ističe inkluzivnost u svim sektorima.
Neprestano upoznavanje sa ljudima iz različitih delova sveta, njihovim kulturama i načinom komunikacije čini život u Amsterdamu zabavnim. Ovaj diverzitet čini, čak i one koji nikada nisu gajili preterana patriotska osećanja, na neki način ponosnim na jedinstvenost i lepotu svoje kulture. U ovakvom okruženju spoznajemo da je naša egzistencija manje ili više posledica društveno-političkih konteksta u kojima smo živeli. Sa druge strane, ovo saznanje je takođe i pokazatelj koliko je korisno biti okružen ljudima različitog porekla i na taj način, usvajati uticaje raznih kultura.
Među prijateljima iz Kine sam zato više puta imala priliku da probam proizvode i hranu čije ime ne mogu ni da izgovorim, da naučim više grčkog nego “Kalimera”, “Kalispera” što pokupimo sa letovanja u Grčkoj, kao i da dobijem uvid u neke istorijske događaje iz raznih delova sveta potisnute iz popularne kulture usled vesternizacije globalnog društva.
Klabing ili knjiga?
Entuzijazam prema drugačijem predstavlja okidač za preispitivanje arhiviranih stranica ustaljenog sistema svakodnevice. Jezgro ove progresivne i inovativne filozofije preispitivanja vrednosti su univerziteti i obrazovne institucije, koje diktiraju dalji tok razvoja identiteta nekog grada.
Kao student u Amsterdamu, nemojte se čuditi ako u holu fakulteta jednog dana vidite gomilu jednokratnih čaša za kafu iz aparata, jer to nije smeće – to je samo Udruženje studenata za održivi razvoj koje skreće pažnju na (malobrojne) nedostatke u primeni održivih rešenja u zgradama Univerziteta.
Mesta za inovaciju ima i na akademskom nivou, pa se svake godine listi izbornih predmeta dodaje jedan novi, na inicijativu studenata – koji osmišljaju, planiraju i predaju ceo program ovog predmeta.
Najveći univerzitet je upravo Univerzitet Amsterdama, koji broji 35 hiljada studenata, ali je on samo jedan od desetak zvaničnih univerziteta u gradu. Sudeći po ovom broju, može se zaključiti da Amsterdam jeste studentski grad, pa se kulturni i zabavni sektor ni ne dovode u pitanje, što u isto vreme predstavlja jedan od najvećih izazova života u ovom nepresušnom izvoru zabave. Nikada neću zaboraviti kada sam pitala jednu studentkinju koja joj je najveća prepreka kao studentu, gde mi je ona iskreno odgovorila da nekad zaboravi da je ona ipak samo student koji treba da vija prosek i uči za ispite, pored sveg sadržaja kojem je toliko teško odoleti.
Bicikl kao stil života
Iako je Holandija država visokog životnog standarda, pa tako i njena prestonica važi za jednu od skupljih u Evropi, jedna stavka koju možete skoro izbrisati iz liste mesečnih troškova je transport. Bicikl nije bez razloga jedna od prvih asocijacija koja nam se javlja kada su u pitanju Amsterdam i Holandija.
Ne samo što grad dobije drugu dimenziju kada ga obilazite biciklom, već su nam sve destinacije daleko pristupačnije. Podrumi fakulteta nisu garaže za automobile profesora, već zajednički parking za bicikle, a u brošurama sa obeleženim univerzitetskim zgradama koje svaki student dobija u prvim danima svog boravka, instrukcije su uvek prilagođene kretanju biciklom.
Svakako da nas je kontinentalna klima u Srbiji navikla na razne vremenske uslove, i svi znamo šta su jesenji dani ispunjeni neprestanom kišom i vetrom, ALI niste se spremili za holandsku klimu. Kako sam, na sreću, osoba kojoj u prirodi nije da se žali, u tišini sam se borila sa skoro svakodnevnim propuštanjem kabanice (?), ali bih preporučila svakome ko ipak nije moje prirode, da pokuša da eliminiše žalbe iz svakodnevnog rečnika, jer zaista neće pomoći.
Kolosalne količine kapi koje će vam uništiti patike od prevrnute kože, tek opranu i uvijenu kosu ili beleške koje nosite u otvorenom cegeru su mali znak da je kiša samo deo svakodnevice amsterdamskog života. Međutim, i pored ove prepreke sa kojom se susreću skoro svaki dan, Holanđani i dalje biraju bicikl pre svakog sredstva transporta, što implicira na veoma pozitivnu karakteristiku njihove kulture, a to je potpuna adaptiranost životnog stila na date uslove.
Pored staložene vožnje bicikla po najvećem pljusku, izgradnja čitavih gradova na močvarnom zemljištu i metro sistema u gradovima koji su već ispod nivoa mora su samo još neki primeri ove progresivne i vizionarske prirode Holanđana.
Na kraju, i pored svoje sin city reputacije, bogate klabing scene, pa tako i živog noćnog života, Amsterdam nosi prvo mesto u Evropi, a četvrto u svetu po sigurnosti. U to ćete se uveriti šetajući se i centralnim kanalima, kao i perfirerijom grada. Pitoma i mirna atmosfera je prisutna uprkos slobodom koja odiše u svakoj komponenti Amsterdama i života u njemu. Kreativnost i inovacija su prožete kroz identitet ovog grada, kao i njegove obrazovne institucije, a savršen balans između jednakosti i jedinstvenosti zaokružuje priču o tome zašto Amsterdam može da bude jedinstveno studentsko iskustvo.
